Marselan je budućnost srpskog vinarstva?

Desetinu hiljada kilometara daleko u Srbiji, sortni Marselan lagano postaje perjanica vinarije Belo Brdo. Tri godine za redom Aleksandar Zeremski njime hara bečkom scenom na najmasovnijem svetskom ocenjivaju AWC osvajajući zlata, a ocena od 92,9 poena najviša je koju je ikada dobio. Ovaj vinar tvrdi da je daleko značajnija činjenica to što marselan tu istu ocenu iz Beča, u deseti deo tačnosti, ponavlja na svim drugim ocenjivanjima, u Briselu ili na Decanteru, a samo su kriterijumi dodele medalja različiti.

Pokazatelj konstante kvaliteta? Nije ni čudo, neki tvrde da je marselan preslikan iz berbe u berbu, da grozdovi kao da su copy/paste od godine do godine. Kažu i to da je izuzetno otporan na botritis i šteštočine, da je milina za rad u vinogradu, da mu čak ni vode ne treba, baš naprotiv. Pa zašto se onda mučiti sa tvrdoglavim autohtonim sortama i ne okrenuti marselanu kao sorti srpske vinarske budućnosti? Kad je Kinezima dobar, što i nama ne bi bio?

Aleksandar Zeremski je prvi pokrenuo marselan priču u Srbiji: zagonetan pozdrav za ljubitelje i uzgajivače ove sorte

Iako francuski stručnjaci već godinama, od 2001. uporno uče Kineze da sade marselan i rade vino, zbog čega sami od njega ne prave slave vredne etikete? U čemu je caka, pokušali smo da doznamo od Aleksandra Zeremskog ali i u vinariji Virtus čiji je Marselan takođe izvrsno primljen u Srbiji i već prelazi granice Rusije i Švajcarske. Čujemo da će i vinarija Deurić uskoro u isto kolo, a naš istraživački put odveo nas je i u crnogorske Plantaže gde smo imali intrigantu epizodu sa ovom sortom. Za početak činjenica, ukrštanjem kaberne sovinjona i grenaša rođen je 1961. godine marselan nazvan po malom mestašcetu Marseilan gde je prvi put uzgojen, a autor ove sorte je Pol Truel. Danas se sorta prepoznaje u Langedoku, Kaliforniji i Kini, a sadi se u Čileu, Argentini Brazilu. U Francuskoj je ima oko 3.500 hektara, u Argentini oko osamdesetak.

Zeremski je na Belom brdu u Čereviću posadio marselan 2008. godine čim se njime oduševio u Francuskoj. Narednih godina dostigao je površinu od 4,5 hektara i ne slaže se sa tvrdnjom da su se Francuzi previše lako odrekli svog „čeda“ i prebacili ga i kinesko dvorište. On tu ne vidi nikakvu misteriju:

- Ne možeš ga jednostavno saditi u Burgundiji ili Bordou jer se zna koje su sorte tu priznate. A uspeo je da uđe kao sedma sorta u Côtes du Rhône, ali Francuzi jednostavno nisu merodavni za priču o marselanu.

U kupaži ili sortno marselan kao kameleon pravi čuda

Pa ko je onda merodavan, da nisu Srbi, pitamo se?

- Ako se sadi na pravom mestu Srbija to može biti... Kad staviš moje vino od 93 poena pored Gaje koji košta 200 evra, ili nekog drugog slavnog svetskog vina koje je ocenjeno isto toliko, onda je marselan sorta budućnosti za Srbiju. Proračun je jednostavan: ako je normalna godina možeš da očekuješ odlično vino, ako je solidna onda dobiješ vanserijsko, ako je vrhunska - exceptional quality! I dalje: Na jako dobrim mestima možeš mnogo da očekuješ, na  prosečnim, rezultati su razočaravajući. Probao sam kod nekih koji su upravo to uradili - upozorava Zeremski koji se u Srbiji pročuo kupažom Alma Mons koja između pet sorti sadrži i marselan. Tad smo se i prvi put sreli sa njim.

Danas, kao autoritet za ovu sortu tvrdi da marselanu treba puno sunčanih sati i što manje vlage. Predzadnja je sorta koja sazreva, i ako vam u vinogradu kaberne fran ne uspeva da dozri do kraja, manite se marselana odmah. Napominje da je odličan kao i širaz, i da zbilja ima tih sorti koje bi mogle da igraju na velikoj sceni Srbije, samo što... Ako imaš pet hektara, gledaš da posadiš kaberne jer to svi kupuju, svi piju. Konačno, na tvrdnju da je jako otporan na bolesti i štetočine i time odličan za organsku proizvodnju, jednostavno poentira: - Ko se ozbiljno bavi vinogradarstvom ne treba ni da razmišlja o otpornosti. Prska se preventivno, a ne kad zatreba.

Vinarija Virtus: dobar položaj odlučujući za vrhuski marselan

Dvestotinak kilometara jugoistočno od Čerevića je Viteževo. U vinariji Virtus su nultu berbu marselana imali 2013. godine. Od prvih se „mačića“ malo očekivalo mada su se ljudi koji su projektovali impozantan vinograd i vinariju, na osnovu analiza opredelili baš za marselan kao sortu sa potencijalom. Posađeno je odmah dva hektara na potezu Konjušica, oko 10.000 čokota jer je mikrolokalitet idealan. Sunčana južna, ka istoku pozicija, nadmorska visina oko 280 metara sa evidentnom ružom vetrova koja isušuje vinograd, sve ono što marselan voli.

- Iz te prve berbe i nismo očekivali da nešto ozbiljno završi u boci, sortno najmanje - seća se enolog Milorad Halavanja koji je praktično od prvih dana u Virtusu. - Mladi i naivni ipak smo malo ambicioznije krenuli, kupili jako dobre barike, stavili vino. Ispalo je dobro, jer kad u nultoj berbi napravite ekstra stvari... Konačno, dodelili smo mu najbolju poziciju u vinogradu a uz primenu odgovarajućih mera vi možete dobiti veoma kvalitetnu sirovinu za marselan vino. Deo tog prvog marselana završio je u vinu Credo Crveni koji je na ovogodišnjem „Decanteru“ dobio 92 poena i srebro, i uz Mataljev šardone bio najbolje ocenjeno srpsko vino. Ume u prvoj berbi i da se posreći, što ipak mislim da kod nas nije bio slučaj i pitanje sreće, ali je svejedno ispala dobra stvar.

Milorad Halavanja, enolog vinarije Virtus

A da li je marselan idealan za srpsko podneblje? Cilj ukrštanja kabernea i grenaša bio je da se dobiju najbolje osobine obe sorte.  Otpornost i divlji mentalitet, smatra Milorad, nasledio je od kabernea pa je izuzetno otporna sorta. Ne zahteva previše tretmana te može biti daleko približniji „naturi“ nego neke druge sorte u nekim godinama. S druge strane, svaka sorta ume da se otgne prema količini roda, i neki put je dovoljno da umesto kilo ipo, rodi dve-dve ipo kile, pa je izgubljen kvalitet što se obično dešava kaberneu ako se ne drži pod budnim okom. Pogotovo što tlo u Srbiji često godinama nije bilo obrađivano te je jako plodno, iz njega buja sve živo pa i vinova loza.

- Istina, nije kao prokupac koji ako ne pazite rodi po pet-šest kilograma, ali moraju da se vrše korekcije za najbolji kvalitet. Sorta nije preterano zahtevna kao što je to pino noar, prokupac, sivi pino... Marselan je za sve vinopije u Srbiji u početku bio velika nepoznanica kao i za mene ali u samom startu se videlo da mnogo obećava. Dobijena su vina izuzetnog potencijala koja daju širok spektar mogućnosti enologu koji onda bukvalno može da se igra sa tom sortom i stilovima vina od nje. Pritom, čak i u lošim godinama kakva je bila 2014. dobili smo odlično crveno vino da stoji rame uz rame sa nekim cenovno ozbiljnijim etiketama.

U Virtusu marselan stoji godinu dana u buretu mada nema naglašene parametre da zahteva duže odležavanje, pogotovo ako se koristi američki hrast gde se dosta brže razvija nego u „Francuzu“. Već posle 6-7 meseci imate lepo zaokružen proizvod koji, istina, posle kupažiranja sa francuskim drvetom daje još bolji rezultat. U globalu, čini se da je ukrštanjem sorti ovde dobijena sredina. Od kabernea otpornost, naglašeni ali somotasti i mekani tanini. Vino može da ima povišene kiseline ali one nisu tako agresivne kao što umeju biti kod kabernea kod koga se često desi da grožđe, što se šećera tiče, dostigne zrelost ali kiseline ostaju previsoke pa morate dosta da pazite i malolaktiku odradite kako bi omekšale. Iz istog razloga barik je najčešće neophodan.

- Marselan više naginje komercijalnijoj stvari. Po svim parametrima je onakav kakvo bi jedno odlično crveno vino trebalo da bude: ima odličnu boju, intenzivan i prijatan voćni miris, na ukusu je strukturan i može da se žvaće, naravno u zavisnosti kako se odradi. Ali ima i potencijal za odležavanje u buretu. Svi segmenti koji se ocenjuju u vinu, od nosa do završnice su ispunjeni a on često ume da prebaci daleko više od toga.

Uz pomenuti Credo, Virtus je za Marselan 2014 dobio lane preporuku na Decanteru, a ove godine bronzu za narednu berbu. Linija je uzlazna iako neki kritikuju da fali srednjeg tela, da nema dovoljno dugu završnicu. Ali niko do sad nije rekao da mu se ne sviđa i daleko je češće ono: možda ne znam da degustativno opišem marselan kao vino, ali ovo je nešto stvarno lepo. Pa se u Virtusu uveliko razmišlja o proširenju površina pod ovom sortom. Konačno, pitamo Halavanju kao enologa i da mora da bira: marselan ili prokupac kao budućnost srpskog vinarstva?

- Nije stvar u tome da sve ide glatko. Prokupac je svakako veći izazov, ko to voli odabraće ga, a ko ne voli da se muči, prikloniće se marselanu koji ne bira previše uslove. S druge strane prokupac je više za dnevnu, laganiju varijantu, ako posle ručka želite da popijete čašu sa manje alkohola, on je sjajna stvar. A marselan može da uskoči u više varijanti i pokrije dosta toga. Bliži je ozbiljnijim vinima, ali se istovremeno lakše pije i razume. Ne morate znati previše o vinu da bi uživali u marselanu. Ne treba mu najbolja čaša, ni da ga vrtite sat vremena u njoj, sam po sebi je dovoljno atraktivan da možete da ga uživate bez razmišljanja. I ma koliko se mi trudili da prokupac guramo u prvi plan, trenutno je marselan naš broj jedan i Virtus se po njemu najviše prepoznaje.