Osam najpopularnijih vinskih sorti u svetu

Osam najpopularnijih vinskih sorti u svetu

Iako se vino pravi od grožđa, nije u pitanju uobičajeno stono grožđe kakvo se može naći u lokalnom marketu ili na pijaci. Vinsko grožđe (latinski naziv: Vitis vinifera) ima debelu opnu, manje zrno, slatko je i sadrži semenke. Postoji preko hiljadu različitih vrsta vinskog grožđa, međutim ovde će biti prikazano nekoliko širom sveta najčešće uzgajanih.

Degustiranje ovih vina pružiće vam dobar uvid u asortiman aroma koji se nalazi u svakom vinu, a pridodate su i alternativne sorte sličnog ukusa tako da, ukoliko preferirate određeno vino, možda će vam se svideti i neka od njegovih alternativa.

I još jedan savet, ako je moguće degustirajte ih jedno za drugim kako biste otkrili koje vam više „leži“.

cabernet souv

Kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon)

Ukus: Tamna trešnja, crna ribizla, začini i kedar (od hrastovine).

Stil: Crveno vino punog tela.

Opis: Crveno grožđe snažnog ukusa, pretežno uzgajano u regiji Bordo. Danas je to jedna od najpopularnijih vinskih sorti na svetu. Vina su punog ukusa, sa jakim taninima i dugom završnicom, najpre usled višeg sadržaja alkohola i tanina koji se često mogu naći u njima.

Uparivanje sa hranom: Jagnjetina, govedina, dimljeno meso, tvrdi kravlji sirevi ili tvrdi ovčiji, poput pekorina.

Alternative za kaberne sovinjon

Merlo (Merlot): Srednje puno, s nižim nivoom tanina (glatkije) i izraženijim ukusom crvenog voća.

Kaberne fran (Cabernet Franc): Lagano do srednjeg, s jačim kiselinama i aromama, jedan od „roditelja“ kaberne sovinjona.

Karmenere (Carménère): Obično potiče is Čilea, slično merlou po punoći ukusa, ali s napadnim aromama kaberne frana.

Bordoška kupaža (drugi naziv – Meritage): Obično primarno zasnovana na kaberne sovinjonu i merlou, ali takođe uključuje i druge lokalne sorte iz Bordoa.

Sanđoveze (Sangiovese): Plemenito grožđe iz Toskane. Po punoći ukusa, kiselinama i taninima slično kaberne sovinjonu, ali elegantnijeg ukusa sa više crvenog voća.

sirah

Širaz (Syrah ili Shiraz)

Ukus: Borovnica, šljiva, duvan, meso, crni biber, ljubičica.

Stil: Crveno vino punog tela

Opis: Crveno vino punog ukusa koje se pretežno uzgaja u Dolini Rone u Francuskoj i u Australiji. Ova vina imaju intenzivne voćne arome i tanine srednje jačine. Širaz se često kombinuje sa sortama grenaš (Grenache) i murvedre (Mourvèdre) kako bi se napravila crvena ronska kupaža. Vino često ima napadan, mesni (goveđi bujon, sušena govedina) karakter.

Uparivanje sa hranom: Jagnjetina, govedina, dimljena mesa, mediteranska, francuska i američka kuhinja, tvrdi kravlji sirevi ili tvrdi ovčiji.

Alternative za širaz

Malbek (Malbec): Dominantna sorta u Argentini, originalno potiče iz Francuske. Sa jačim ukusom crnog voća i napadnijom primesom hrasta, manje mesno, ali sa više arome kafe i čokolade.

Petit širaz (Petit Sirah): Ovo grožđe nema genetske veze sa širazom i za razliku od njega ima napadnije tanine, kiseline i puniji ukus. Popularna sorta u SAD.

Monastrel ili Murvedre (Monastrell ili Mourvèdre): Otvorenija tekstura, sa sličnim mesnim notama, ali većom mešavinom crvenog i crnog voća.

Pinotaž (Pinotage): Popularan u Južnoj Africi, sličan širazu po pitanju punoće, ali s intenzivnijim dimnim notama.

zinfandel

Zinfandel (Zinfandel)

Ukus: Obuhvatan, egzotičan niz od koštuničavog voća (prezrela nektarina) do crvenog (malina, višnja), plavog (šljiva, borovnica), crnog (kupina, bojsenberi), umami, slatki duvan.

Stil: Crveno vino srednje punog do punog tela.

Opis: Zinfandel (drugi naziv Primitivo) daje srednje puno crveno vino i genetski potiče iz Hrvatske, od sorte crljenak kaštelanski. Vino je voćkasto i začinjeno sa osrednjom završnicom.

Uparivanje sa hranom: Piletina, prasetina, usoljeno meso, jagnjetina, govedina, roštilj, sir punih aroma kao što je čedar i tvrd ovčiji sir kao što je mančego.

Alternative za zinfandel

Grenaš ili Garnača (Grenache ili Garnacha): Srednjih jačina, s aromama crvenog voća i mesnim, biberastim osobenostima, kao kog širaza.

Tempraniljo (Tempranillo): Poznata sorta u Španiji, poseduje više aroma crvenog i crnog voća, kao i niži nivo alkohola i slabiju punoću tela.

Ronska kupaža: Mešavina grenaša, širaza i murvedrea, originalno iz Doline Rone u Francuskoj, sličnog ukusa, ali manje voćno.

Karinjan (Carignan): Ne toliko egzotično po pitanju voća, ali s puno ukusnih aroma sušenog bilja.

pinot noar

Pino noar (Pinot Noir)

Ukus: Veoma izraženo crveno voće (trešnja, brusnica) i crveno cveće (ruža), često sa primamljivim biljnim notama repe, rabarbare ili pečuraka.

Stil: Lagano, crveno vino sa jačim kiselinama i mekim taninom.

Opis: Pino noar je prvobitno uzgajivan širom Francuske. Vina uvek odlikuju jače kiseline i meki tanini.

Uparivanje sa hranom: Piletina, prasetina, teletina, pačetina, usoljeno meso, francuska, nemačka kuhinja, kremasti sosevi, meki sirevi, osrednje tvrdi kravlji sirevi poput grijera.

Alternative za pino noar

Game ili Božole (Gamay ili Beaujolais): Laganije, sočnije, cvetnije, uopšteno manje kompleksno vino popularno u Francuskoj.

chardonnay

Šardone (Chardonay)

Ukus: Žuti citrus, žuto koštuničavo voće (žuta kruška i jabuka) i tropsko voće (banana, ananas), često cimet, karamela i note zapečene karamele (od hrasta).

Stil: Belo vino srednje do punog tela.

Opis: Vino punog tela koje se u uzgaja u velikim količinama širom sveta, najpre u Francuskoj. Kada odleži u hrastu, dobije začinske note nalik burbonu. Vina koja nisu odstajala u hrastovim buradima su laganija i poletna s aromama jabuke i citrusa. Originalno, šardone je sorta belog grožđa iz Burgonje.

Uparivanje sa hranom: Jastog, kraba, škampi, piletina, prasetina, pečurke, francuska kuhinja, kremasti sosevi, meki sirevi, kao što je bri, osrednje tvrdi kravlji sirevi, poput grijera.

Alternative za šardone

Semijon (Sémillon): Pretežno srednje puno, mada često sa notom hrastovine, intenzivniji ukus citrusa i biljnih aroma.

Vionje (Viognier): Punijeg ukusa, sa dosta parfemisanih, cvetnih aroma, takođe često s notom hrastovine.

sauvignon blanc

Sovinjon Blan (Sauvignon Blanc)

Ukus: Napadna citrusna aroma (grejpfrut), s ponekim egzotičnim voćem (dinja, marakuja, kivi) i uvek prisutnom biljnom karakteristikom (trava, menta, zelena paprika).

Stil: Belo vino laganog do srednje punog tela.

Opis: Sorta se uzgaja širom Francuske, a poslednjih decenija izuzetno dobre rezultate daje u Novom Zelandu i Australiji. Vina su tipično sa biljnom notom i aromama zelenog voća. Sorta Sovinjon Blan je jedan od „roditelja“ grožđa kaberne sovinjon.

Uparivanje sa hranom: Riba, piletina, teletina, ovčiji sirevi s biljnom koricom, osrednje tvrdi sir poput grijera.

Alternative za sovinjon blan

Vermentino (Vermentino): Iz Italije, manje biljnih nota, ali sa privlačnijim, gorkim aromama (gorki badem).

Verdeho (Verdejo): Iz Španije, daje gotovo identično vino kao sovinjon blan, s tim što ume da bude punijeg ukusa.

Zeleni veltlinac (Grüner veltliner): Iz Austrije, ima punije povrtne note (rukola, repa, zelena paprika).

pinot gris

Pino griđo (Pinot Grigio ili Pinot Gris)

Ukus: Delikatno, citrusno (limeta, rendana kora narandže) i koštuničavo voće (kora jabuke, kruška), note belog cveća i sirne plesni (usled upotrebe taloga).

Stil: Lagano belo vino.

Opis: Kod nas poznat i kao sivi pino, pretežno se uzgaja u Italiji, ali takođe i Francuskoj i Nemačkoj. Vina su lagana do srednje punih i lako se piju, često praćena pomalo oporim ukusom na nepcima (gorki badem, kinin).

Uparivanje sa hranom: Salate, poširana riba, lagani i blagi sirevi.

Alternative za pino griđo

Albarinjo (Albariño): Iz Španije. Slično, ali sa više kiselina, naglašenijim citrusnim aromama (mandarina, đus) i cvetnim aromama.

Soave (Soave): Suvo italijansko vino iz regije Veneto, u glavnom okoline Verone, lakog tela s voćnim notama.  

Muskade (Muscadet): Belo francusko vino iz zapadnih delova doline Loare koje se dobija od sorte Melon de Borgogne, poreklom iz Borgonje. Gotovo uvek je suvo, tek s ponekim izuzetkom malog ostatka šećera. Većih kiselina od pino griđa, sveže i hrskavo, ponekad s blago slanim notama.

riesling

Rizling (Riesling)

Ukus: Citrus (kefir, limeta, sok od limuna) i koštuničavo voće (bela breskva, nektarina) uvek su upadljivo prisutni, mada obično ima i cvetnih i biljnih elemenata.

Stil: Cvetne i voćne arome koje dolaze u varirajućim jačinama slatkoće. Neki proizvođači biraju da ne fermentiraju sav grožđani šećer, te stoga naprave vino slatkastog stila, s izraženijom kiselinom.

Opis: Uvek sa veoma izraženim kiselinama, kada se pravi kao stono vino, rizling može biti harmonično sladak (slatko i kiselo) ili suv (veoma kiselo). Vino je polarizujuće, budući da neki ljudi nalaze da su suvi stilovi previše kiseli, a slatki prezasićeni, međutim nivo slatkoće uvek je odluka donesena tokom spravljanja vina, a ne svojstvena osobina grožđa.

Uparivanje sa hranom: Piletina, prasetina, pačetina, ćuretina, usoljeno meso, plesnivi sirevi i fondi.

Alternative za rizling

Muskat blan ili moskato (Muscat Blanc ili Moscato): S manje kiselina i napadnijim cvetnim aromama.

Gevurctraminer (Gewürztraminer): Bogatije, sa manje kiselina i otvorenijom teksturom, ruža i azijska trešnja su tipične arome.

Torontes (Torrontés): U srodstvu s moskatom, ali uvek suvo vino, punijeg ukusa i oporo.

Šenin Blan (Chenin Blanc): Takođe s jakim kiselinama i pravi se u slatkim i suvim stilovima, ali sa mnogo više ukusa i izraženim aromama jabuke.

najpopularnije vinske sortei

Sortno vino i vinske kupaže

Vino napravljeno od samo jedne sorte naziva se sortno vino, dok vino spravljeno mešanjem više različitih sorti nosi ime kupaža. Međutim, ponekad čak ni sortna vina nisu etiketirana po sortama, a prema pravilima pojedinih zemalja vino je sortno iako ima nekoliko procenata druge sorte.

Vina se u Evropi tradicionalno nazivaju prema području na kom su nastala. Na primer, bordoška kupaža je mešavina nekoliko različitih sorti grožđa, uključujući kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon) i merlo (Merlot) i dolazi iz Bordoa u Francuskoj. Drugi poznati primer je Kjanti (Chianti) kupaža bazirana na sorti sanđoveze iz Toskane u Italiji.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama