Vinarija Brzanov: Nesputana sloboda stvaranja

Vinarija Brzanov: Nesputana sloboda stvaranja

Vina garažne vinarije Brzanov iz Skoplja bila su pravi mali hit na poslednjem Beowine sajmu u Beogradu, gde je samo mali broj srećnika uspeo da proba ova izrazito osobena vina koja, na žalost, još ne mogu da se nađu u prodaji u Srbiji. Neočekivane sorte, savršeno harmonična vina uprkos velikom procentu alkohola (u pojedinim slučajevima i do 17,2 %!) i tvrdnja vinara Tonija Brzanova kako u radu koristi skoro isključivo samo svoj senzorni aparat, bilo je dovoljno da se uputimo ka Skoplju i na licu mesta bolje upoznamo ovog, po svoj prilici nesvakidašnjeg vinara.

brzanov casa

Iako sa nalazi u samom gradu, bez preciznog objašnjenja vinariju je gotovo nemoguće naći. Čak ni prvi susedi iz solitera nisu sigurni gde se tačno nalazi. Konačno, dolazimo ispred prizemne kuće čiji je podrum do tavanice ispunjen buradima. Proizvodni deo i degustacionu salu u prizemlju, moleri su vešto sakrili najlonom.

U vinariji Toni je umetnik, novac i biznis su za njega apstraktan pojam, njega samo zanima da stvori najbolje vino- Na ovogodišnjem Beowine salonu pojavio sam se samo zbog pintarije Barrique Đorđević, u čijim buradima pravim sva vina, kako bi im pomogao da pokažu kakva vina mogu da izađu iz srpskog hrasta. Tačnije, Zoran Đorđević me zamolio da mu donesem dve boce za neke profesore, a ja kažem, biće sigurno dosta ljudi na sajmu, hajde da ponesem još po nešto – počinje priču Toni Brzanov.

Dok govori, njegov partner u ovom vinskom biznisu Dimitar Stojanovski nudi nam da probamo izuzetno živo oranž vino od sorte rkaciteli, kome tek predstoji pet meseci odležavanja u buretu. Još jedan eksperiment neobičnog gazda Tonija i njegovog kompanjona čiji je posao, kako kaže, da se „angažuje oko prodaje, dizajna i svih ostalih gluposti“!

brzanov 4Umetnik za vina, Toni Brzanov

- U vinariji Toni je umetnik, novac i biznis su za njega apstraktan pojam, njega samo zanima da stvori najbolje vino – kaže Dimitar, inače magistar međunarodnih odnosa i diplomatije koji je zvanje stekao u Londonu. –  Kažem mu, imali šanse da flaširamo vranac pre Nove godine, da bi ubrali malo od meda, a on mi kaže: „Neće biti do Nove godine, al imaćeš ga krajem februara“. Mrtav ozbiljan! Šta će nama crveno vino pred proleće, kome tada da ga prodamo? Međutim, na sreću, on je takav, vino mora da postigne svoj maksimum da bi ušlo u bocu, koliko god to bilo nezgodno za biznis.

Vinska priča Antonija Brzanova, kao i ljubav prema vinu, počinju verovatno još dok je bio dete, u okviru velike porodice gde je rastao i gde su i deda i ujaci pravili vino.

brzanov 13O prodaji i plasmanu vina brine Dimitar Stojanovski

Naša priča je izuzetnost naših vina sad i ovde. To su vina koja nose pečat sunčanog teroara i okolnosti koje prate grožđe na njegovom putu od vinograda do boce.- Kao malom davali su mi po malo da pijem to što su pravili i tada sam mislim razvio ljubav prema vinu, ali ne mogu da kažem da sam naučio da ga pravim od dede. Tada se radilo kako bog da, nisu koristili ni plemenite kvasce, nego se uzme grožđe, izmulja, stavi u bure. I ako je bilo dobro, biće dobro vino, a ako je imalo malo buđi i nastavi loš kvasac da radi, zna se, dobiješ sirće.

Sa 18 godina odlazi u Trentino-Alto Adiđe, na severu Italije, gde ponovo dolazi u dodir s vinima.

- Radio sam za jednu nemačku porodicu, imali su plantaže voća, ali bi pravili i oko 2.500 boca vina godišnje. Nisu mi dali pristup da vidim kako rade u podrumu, ali da pijem vina nisam imao problem. Tu sam prvi put pio i neka sasvim stara vina, jedno čak iz berbe 1896, najstarije koje sam ikada probao. Posle me pitali iz koje godine želim vina da probam, a ja kažem iz 1903. Zašto baš ta, pitaju? Zato, kažem, što je tad Goce Delčev preminuo, a nijednu drugu godinu nisam mogao po nečem da zapamtim! No, generalno mi se nisu sviđala ta vina, čak i crvena od sorte nebiolo. Problem je bio što su mnogo kisela, ali zato i mogu da se čuvaju po sto godina. Priznajem, bila su interesantna, ali ne i za moj ukus koji je navikao na dedina snažna, topla vina, uvek s ostatkom šećera. A ova načisto kisela.

brzanov 1

U Skoplje se vratio 2003. godine, kada je s prijateljem počeo da pravi prva svoja vina. Kaže da su se dopala svima, te su odlučili da od toga naprave posao. Tako je već sledeće godine nastala vinarija Vinar. Kupovali su grožđe, baš kao što i danas kupuje, proizvodili oko 35.000 litara i imali pet-šest barika. I baš kao što je s prvim vinima imao uspeh kod komšija i prijatelja, tako je i nova vinarija odmah skrenula pažnju. Značajni uspesi došli su preko noći, postaju šampioni Makedonije s vinima vranac i kaberne sovinjon na Agrofud Skopskom sajmu i Vinoskopu 2007 i 2008, nakon čega dolazi veliko zlato na International Wine Challenge kupu 2009. godine u Belom dvoru u Beogradu, pa slede velika zlata na Novosadskom sajmu, u Temerinu, Mariboru...

Ipak, 2011. godine Toni donosi odluku da izađe iz te priče i pokrene vinariju pod svojim imenom.

Srpski hrast

Sva burad u vinariji su od srpskog hrasta, a napravljena su u bačvarskoj radnji Barrique Đorđević iz Vranja.

- Počelo je tako što mi je gazda pintarije Zoran poslao uzorke drveta, a kad sam video teksture, nisam uzeo bure-dva da probam, već smo odmah kupiči 30 komada. Sada smo postali super ortaci, zajedno se pomažemo i razvijamo – kaže Brzanov.

antrf srpski hrast

Na pomalo šeretski način Dimitar dodaje:

- Bitna je autentičnost, grožđe raste tu, drvo par stotina kilometara severnije. Da uzmemo francuski ili američki hrast, to svi uzimaju, i onda je ukus tih vina nekako univerzalan, predvidljiv. Sigurno bi u nekoj fazi eksperimentisanja probali i francusko drvo, ali što bi sad menjali kad naša vina u srpskim buradima dostižu cenu od 50 evra po boci!

Vinarija Brzanov proizvodi danas godišnje oko 35.000 litara, a skoro svih 60 barika dupke je puno. Pitamo ga za vinograde, koliko mu smeta to što nema svoje grožđe, već mora da kupuje?

- Grožđe dolazi isključivo od ljudi sa kojima radimo već 13 godina. Tačno znamo šta uzimamo i postoji veliko uzajamno poverenje. Uzimamo samo najbolji kvalitet. Trudimo se da svake godine probamo bar još jedan novi teroar jer uvek može nešto da te iznenadi. Eto, ove godine je dosta roda propalo zbog prolećnih mrazeva, tako da može da se desi da uvezemo neko belo grožđe i iz Srbije. Da ne bude samo da vi kupujete kod nas!

brzanov 21Tandem na čelu najuspšenije makedonske garažne vinarije, Dimitar i Toni

Dok silazimo u barik podrum, Toni nabraja od kojih sorti proizvodi vina: kaberne sovinjon, fran, merlo, širaz, tempraniljo, pino noar, tamjanika, rizling, sovinjon blan i, naravno, vranac, koga ima najviše u podrumu. Ima i roze od pino noara, kao i ovaj orange od rkacitelija s kojim su nas dočekali.

- Ove godine trebali bi da radimo i neke nove sorte: nebiolo, rebo, vrlo retku sortu inkročo bruni (incrocio bruni, miks sovinjon blana i verdeha), ervi. Naš prijatelj prvi je u Makedoniji posadio rebo i nebiolo, radićemo ih sortno, kao sva vina što radimo.

Vina Elixir

Odlika vina iz linije Elixir su profinjena struktura, duga završnica, bogatstvo aroma i polifenola, visoka količina ekstrakta, lepih kiselina i alkoholnost iznad 15 procenata. Proizvode se isključivo u najboljim godinama.

elixirantrf 2

- Jedna od najboljih berbi bila je ona iz 2012. godine, koja nam je dala tri Elixira: Vranac (16,5 %), Merlot (16 %) i Caberne Franc (15 %), dok će iz berbe 2015 nastati Vranac Elixir, a iz 2016. gdoine Shiraz, Vranac, Cabernet Sauvignon i Cabernet Franc.

Kada je o cenama reč, vina Brzanov spadaju u premijum i ultrapremijum kategoriju, mada rinfuzni vranac za 320 dinara praktično nema mane, baš kao što je i beginboks varijanta pino noara divno, zaljubljivo vino koje staje između 700 i 800 dinara i koje je, kako kaže Stojanovski, stvorilo svoju vernu publiku. I dodaje:

- U Tonijeva vina sam se zaljubio još 2007. godine a tokom vremena smo se sprijateljili, da bi 2014. postali i partneri. Da bi priča bila održiva cene su morale da odu nagore imajući u vidu činjenicu da nemamo neki drugi biznis koji bi finansirao vinariju. Mnogi su bili skeptici, ali na sreću, kvalitet naših vina je lako prepoznatljiv i ljudi koji mogu to sebi da priušte, plate naša vina. Sa druge strane imamo i social responsibility wine, za ljude kao što smo mi i naši prijatelji, pored vina koja su umetnost, pa imaju i tu cenu.

brzanov 11Toni se u podrumu oslanja uglavnom na sopstveni senzorski aparat!

Ono što je zajedničko svim od brojnih vina koja smo probali, jeste čitav spektar intenzivnih aroma, ekstraktnost i savršen balans.Barik je na četiri-pet nivoa složen do plafona, toliko da se jedva može vino izvaditi, od čega znaju i leđa da zabole. Dok vadi purpurno crvene ili već pomalo ljubičaste uzorke, žali se i kaže da iako izgleda opušteno, mnogo je teško raditi vina na način kako ih on radi. A tu, u podrumu, pretvara se u čarobnjaka koji je otvorio knjigu tajnih recepata, jer različitih je vina toliko da samo neko sa takvom knjigom u glavi može sve to da popamti.

- Među prvima sam 2005. godine počeo da radim barik u Makedoniji i jedini držim vina po tri godine u buretu, što je malo rizično, baš kao i raditi ih od grožđa koje ima šečera 280-300 gr/litru. Ali, neću da kvarim prirodnu voćnost. Kad moja vina uđu u bure, prvo budu voćna, a potom sledi kafa, čokolada. Evo, sad će berba 2015 da pređe u kapućino, ali ne želim da on bude dominantan, želim voćnost. Volim vino jer nije monotono, menja se i tek će da se menja.

- Mi smo vikend vinarija, kad uđeš možeš ceo vikend da provedeš degustirajući, a isto vino dvaput da ne probaš – ponosno i uz osmeh dobacuje Dimitar!

image02

Pokušavamo da u moru raznih kombinacija „crnjaka“, kako ih zovu, otkrijemo favorite. Uz trenutnih sedam etiketa, spremaju se da uđu u bocu još i temjanika i rizling, ima tu i neki odličan cuvee od kaberne frana i merloa, zatim mnoštvo potpuno različitih kabernea, frana, tempranilja, fantastičnog širaza i vranca, sve do merloa sa 16.5 % alkohola koji već 35 meseci leži u bariku i koji će, kažu, kada uđe u bocu koštati 200 evra! Širaz iz 2015. godine izrazito je voćan, sa 14,5 procenata alkohola, dok je isto vino potpuno različito iz tanka i bureta. Opet, novi širaz iz poslednje berbe nagurao je i 16 procenata alkohola!

brzanov 6Atmosfera u vinariji je prava domaćinska

- To je južnjački širaz, tako ga mi radimo – smeje se Toni našim iznenađenim licima. – Datum berbe je važan, radimo malo kasniju berbu, sa većim procentom šećera. Vina se rade za bure, strukturalno jača da podnesu hrast, sa što više ekstrakta da manje apsorbuju drvo. Jednostavno, ne radim vino po trendovima, već za sebe, a ja volim snažna vina.

Probamo mladi kaberne (2016) sa 16 procenata alkohola, novo vino koje će biti u liniji Elixir i dostići cenu od 50 evra (uverava nas Dimitar). Neopisivo podseća u ovom trenutku na Kavabon, bombone od kafe koje su nekada bile hit. Toni napominje da se ljubičice u pozadini polako gube i prelaze u bolje arome, pogotovo kad vino u avgustu krene u bure.

Unikatni Pinot Noir-Tempranillo 2015

Jedno vino u vinariji pravi je rariteni dragulj – kupaža pino noara i tempranilja!

antrf Pinot tempranillo

- Stigne nam te godine četiri ipo tone pinoa sa daleko višim procentom šećera nego što je dogovoreno. I šta sad? Kada sam izmerio 29 Brixa, shvatio sam da ćemo imati „elegantni“ pino sa čak 17-18 % alkohola – objašnjava Toni. – Šta ću, uzmem i uradim ga sa kvascima za belo vino da ga zauzdam na 15,5 % alkohola, a onda smo ga iskupažirali sa tempraniljom da bi pojačali kiseline. Vino odležava već deset meseci u hrastu, i meni je krajnje zanimljivo kako se dobro uklapaju dve dijametralno različite sorte vina. Nismo uspeli da pronađemo na Internetu da je neko pre nas već radio takvu kupažu. Iskreno, sumnjam da bi neki Francuz bogohulio i stavio u svoj ponos (pino) Španca (tempraniljo), a i obratno!

Mi smo vikend vinarija, kad uđeš možeš ceo vikend da provedeš degustirajući, a isto vino dvaput da ne probaš!U merlou se lepo oseća spoj dva pomirena stila, onaj novi, voćni i osvežavajući, i drugi, stari, elegantan sa zrelim voćem.

- Radim ga u dve maceracije, jedna da izvuče kiseline, druga da istakne telo. Kafa, vanila, kokos, pa se vrati na voćno...

Ono što je zajedničko svim od brojnih vina koja smo probali, jeste čitav spektar intenzivnih aroma, ekstraktnost i savršen balans. Da li je samo ljubav recept za ovako dobra vina, pitamo se? Pa i drugi vinari vole svoj posao, šta više svoje etikete porede sa ljubavlju prema deci.

brzanov 16Vina Brzanov autentični su odraz makedonske klime i teroara

- Pročitao sam dosta literature, francuske, italijanske, pa je usledilo mentorstvo profesora Mihaila Petkova, pa praksa, plus evo sad završavam fakultet. No, daleko je važnije da volim da pijem vino, da sam veliki ljubitelj vina, pogotovo crvenih. Inače, mislim da volim sve sorte, svaka ima svoju lepotu, baš kao žene. Ali, ako bih morao da odvojim jednu onda je to vranac, možda i zato što je naš. Ali volim i merlo, kaberne frank, volim da se igram u podrumu, eksperimentišem, čak i kad imam jednu sortu radim je na tri-četiri načina, kupažiram, tražim kako da izvučem maksimum. U jednoj fermetaciji se vadi telo, ekstrakt, u nekoj drugoj arome, pa se spaja i dođe do dobre kupaže.

- To je i naš glavni problem – uskače Dimitar uz osmeh i pomalo očajno. – Koje god mu zrno dođe u ruke on to uradi perfektno, a mi samo širimo lepezu i etikete. Kad smo 2015. krenuli da radimo pino, ljudi se oduševili i ja već vidim kako će se ova sorta boriti za mesto u cisternama sa vrancem, koji je ipak „gazda“ u našem podrumu. Slično se dogodilo i sa tempraniljom koji je došao nekako tiho i potom postao možda naše najpopularnije vino. Realnost je da nikad ne bi odbili da radimo neku novu sortu, čak šta više, jedva to čekamo. Koliko god je to širenje etiketa sa jedne strane nezgodno, sa druge od naše vinarije pravi specifikum, a nama daje lepotu postojanja da pratimo kako se razvija neka nova sorta i uživamo u samom procesu kreacije jer u ovaj posao nismo ni ušli da se obogatimo. Vidite i sami, nemamo ovde neki chateau, nema porodične istorije duge 200 godina, nema prašnjavih boca u podrumu… Naša priča je izuzetnost naših vina sad i ovde. To su vina koja nose pečat sunčanog teroara i okolnosti koje prate grožđe na njegovom putu od vinograda do boce.

pampur brzanov

Kad vidim grožđe, kad probam zrno, znam kako će vino izgledati posle pet godina i kako bi najbolje moralo da izgleda!To kaže i Brzanov, i dodaje da radi po jednostavnom principu „vino će mi samo reći kad treba da ga izvadim“! Baš kao što će mu reći i kada treba da ga stavi u bure!

- Kad vidim grožđe, kad probam zrno, znam kako će vino izgledati posle pet godina i kako bi najbolje moralo da izgleda. Ako znaš šta hoćeš, nije problem da to i uradiš. I nemam knjige, zapise, kako šta radim svake godine. Jer deset hiljada godina da živim, nijedna berba neće biti ista, pa koja je svrha vođenja dnevnika i knjiga. Svaku berbu radimo po tome kakvo je grožđe u datom momentu, na osećaj. I ne trebaju mi neki posebni uslovi, instrumenti, elektronika. Posao mi je neograničen, jer tu možeš da eksperimentišeš i da grožđe radiš na dva-tri različita načina. Volim svoj posao baš zbog te slobode koju imam.

Možda je baš to i pravi zajednički imenitelj vinima Brzanov – bujica aroma i ukusa oslobođena u neočekivanim kombinacijama i bezbrojnim varijacijama pa ih je dalje besmisleno i opisivati. Jer velikim vinima to ne treba, a posebno onim trenutno flaširanim, liniji Elixir sa crnim etiketama iz berbe 2012. To je linija izuzetnih i snažnih vina sa punim telom koja sadrže i 3-4 puta više antioksidanasa od normalnih vina.

Sve u svemu, bez ove „vinske garaže“ i neobičnog vinarskog dvojca makedonska vinska scena bila bi osetno siromašnija. I ne samo Makedonska!

Krokan

Od srpskih vina Toni kao specijalno interesantan pominje fruškogorski krokan Ivice Stojanovića, kao sortu za koju nije ranije čuo.

- Slankamenački Muskat krokan 2016 vinarije Stojanović iznenadio me je nežnim cvetnim aromama koje podsećaju na zovu i lipu. Specifično i autentično vino sa finom svežinom i lakim telom uz 12,5 % alkohola

Foto: Ivana Čutura i arhiva

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama