Beograđani spasavaju smederevku

Beograđani spasavaju smederevku

Za veliki broj Beograđana Avala je samo televizijski toranj na brdu u blizini ili grandiozni mermerni spomenik Neznanom junaku, kad se jednom ili dva puta tokom života uspnu na njen vrh. Ali tu, dvadesetak kilomatara od Terazija, ubrzano nastaje nešto što bi moglo da postane uzdanica vinske Srbije. U tenutku kad se u sve većem broju srpskih vinarija uveliko obrću boce penušavca, pa i od autohtonih sorti, vinarija Emporio se priprema za proizvodnju slasnog, mladalačkog i nadasve pritupačnog penušavog pića u akciji koja bi se mogla nazvati i – šampanjizacija Srbije!

Emporio 4

Emporio je vinarija iz Udruženje proizvođača vina s oznakom geografskog porekla „Beograd" i deo firme Emporio Consulting, Aleksandra Stojakovića. Iz šezdesetak ari vinograda sa suprotne strane udoline u kojoj se nalazi objekat vinarije dolaze merlo i šardone, koji su upravo ušli u proces dobijanja oznake geografskog porekla kao bazna sorta vina za proizvodnju penušavca u boci. Do kraja godine narašće na jedan hektar, a krenuće i postupak zaštite sorte koja daje vina tipa proseko. Još 3,5 hektara vinograda nalazi se u Topoli, ali glavna priča odigraće se ovde na Avali, gde se padina ispod vinarije strmo spušta stotinak metara do potoka, dole ispod jezerceta, a pogled puca preko Beograda s jedne strane, a ka šumadijskom nebu, sa druge.

Smederevka je izvanredna baš za proizvodnju penušavih vina!Vinarija Emporio za sada je praktično samo degustaciona sala sa malim proizvodnim delom bukvalno u predsoblju – kaže Stojaković dok stojimo na jednoj od dve terase iznad vinarije opkoljene iskopima. Radnici imaju slobodan dan, ali se svuda unaokolo mogu zamisliti gabariti budućeg proizvodnog sistema. No, danas je divan prolećni dan, a mi uživamo u jako zrelom i elegantnom brut penušavcu sa Emporio etiketom. Šardone je iz berbe 2008, a pet procenata začinjava daleko mlađa novostvorena sorta neoplanta! Aromatika barokna, raskošno žuta voća, ali vino neočekivano sveže uprkos nešto višoj temperaturi, dokaz majstorluka. Uostalom, Stojaković radi kao konsultant sa velikim brojem vinara u Srbiji, ali prevashodno u smislu opremanja vinarija.

Aleksandar Stojakovic 2

- Proizvodni deo je sad mali, ali će radovi biti finiširani za tri meseca – nastavlja Stojaković. – Planiram da od 20. maja ovde krene uslužna proizvodnja frizantea i proseka u prostoru gde će u izobaričnim tankovima moći da se dovezu mlada ili odležala mirna vina koja će se potom sekundarnom fermentacijom transformisati u penušava. Vinar će moći po želji da izabere tehnologiju tankovske metode, jedino nećemo raditi klasičnu šampanjizaciju u boci, već će to proizvođači morati u sopstvenom prostoru. Ideja mi je da Emporio bude u službi konsaltinga, kao Show room  za opremu, za primenjenu tehnologiju u smislu konačnog proizvoda koji se kod nas uslužno može proizvesti, ili da se vlasnicima proda oprema na bazi viđenog. Da ne moramo svaki put da sedamo u kola i odlazimo u Italiju kako bi tamo gledali savršeno opremljene podrume i kantine. Jer sve to možemo i ovde, na jednom mestu, na Avali.

Problematična likvidnost

- Nema potrebe izmišljati rupe na saksiji kad su drugi sve već proverili u praksi. Imam moje omiljene italijanske vinarije s kojima sarađujem i gde sam „krao“ zanat, kao što je Cecchetto. Proizvedu dva miliona litara vina, ali samo 200.000 za sebe! Sve ostalo rade uslužno, što proizvodno nije ništa nepošteno. Znate, mi smo ovde i dalje na nivou dece s pionirskim maramama. Svako želi da ima potpuno opremljenu sopstvenu vinariju, a dok je opremi, bankrotira! To je često puta viđena priča. Mnogi ne žele da priznaju, ali situacija u Srbiji realno nije nimalo ružičasta po pitanju likvidnosti vinarija. Ma kakve bile primarne firme koje stoje iza njih kao vlasnici i finansijeri, kao finansijske baze iz kojih je vinarija izrasla, budućnost često nije previše izvesna.

U degustacionoj dvorani na policama i u malom skladištu su vina koja Stojaković proizvodi. Izvrstan pino noar, kaberne, te nešto malo širaza namenjenog uglavnom prijateljima. Međutim, poslednje dve godine vizija razvoja vinarije usmerena je ka šardoneu, kao baznoj sorti za šampanjizaciju, te još više ka autohtonoj sorti smederevka. Plan je da se podignu dva hektara smederevke na padinama preko puta vinarije, tu gde se naziru lovačke čeke.

Emporio 8

Zbog čega baš smederevka?

Zahvaljujući sličnosti ove naše sorte s italijanskom sortom glera, koja se do pre 15-20 godina zvala prosecco, kao i istoimeni penušavi proizvod koji se od nje dobija u tankovima na bazi velikog roda, blage aromatike i izuzetne svežine. Smederevka ima sve to, tvrdi Stojaković, plus visok sadržaj kiselina i blage osvežavajuće tonove, što znači da je izvanredna baš za proizvodnju penušavih vina. Istovremeno, sa njom ili glerom je daleko lakše raditi nego sa šardoneom, rizlingom ili bilo kojom drugom sortom.

Manje je poznato da se na Avali začinje poseban segment koji bi mogao biti uzdanica vinske Srbije u godinama koje dolaze.- Ako već imamo utrt put koji su Italijani napravili, što ne bi bili mudri da to iskoristimo i samo primenimo našu sortu i našu tradiciju uz njihovu proverenu tehnologiju u dobijanju vina koja sve brže i u kontinuitetu ovladavaju vinskim svetom – pita se Stojaković.

Ali ako već prepisujemo, zašto rizikovati sa smederevkom ako već postoji glera, jedno je od pitanja?

Aleksandar Stojakovic 7

- Nema u Srbiji glere, a i zašto bi tuđe gajili i davali mu prvenstvo? Treba biti ponosan na ono što imamo, a sorta smederevka je svakako devastirana. U periodu od 1945. godine vezana je za kolhozni sistem uzgajanja u okviru kombinata Godomin. Prinosi od preko 30 tona po hektaru, koji su bili preko svih limita, uništili su sve njene pozitivne karakteristike. Na drugoj strani, Italijani su pametno iskoristili visoke prinose glere, njene pozitivne aromatske karakteristike i visok sadržaj ukupnih kiselina i podigli kvalitet finalnog proizvoda na najviši mogući nivo, pa sad svi na svetu kada čuju za proseko, čuju sinonim za nešto kvalitetno, lepo, osvežavajuće, mladoliko, idealno vino za proslave, dok je kod nas smederevka postala sinonim za sve što je loše. Poslednje tri godine, koliko se kolege i ja bavimo pričom o beogradskom rejonu, zaljučili smo da gotovo nema razlike između sorti smederevka i glera. I baš to treba da da podstrek našim vinogradarima i proizvođačima, ne samo u okviru smederevskog podrejona ili rejona Beograd, već u okviru čitave Srbije da što pre zaštitimo smederevku kao domaću autohtonu sortu. Ona jeste priznata kao sorta, ali su i Hrvati i Makedonci pokušali da nam je oduzmu. Srećom, zahvaljujući naporima Darka Jakšića iz Ministarstva poljoprivrede, zaustavljena je na dve godine ta inicijativa koja je potekla na prvom mestu iz Hrvatske. I onda smo mi, kao Udruženje Beograd, podneli elaborat na usvajanje s idejom zaštite geografskog porekla i time omogućili državi da zadrži smederevku kao našu autohtonu sortu. U protivnom bi nam komšije oduzele sortu vezanu za grad Smederevo, a viševekovna proizvodnja i tradicija potkrepljena sa svim dokumentima bi prešla u tuđe ruke!

Emporio 9

Sada je, smatra Stojaković, pravi trenutak da se napravi još jedna dobra srpska autohtona priča, da se kvalitetnom vinogradarskom proizvodnjom, selekcijom takozvane stare žute smederevke, vrati ugled sorti koja je omalovažavana decenijama, a kojom bi mogli da se ponosimo u segmentu penušavih vina.

Ideja mi je da Emporio bude u službi konsaltinga, kao Show room  za opremu, za primenjenu tehnologiju u smislu konačnog proizvoda koji se kod nas uslužno može proizvesti.Vina tipa proseko popularna su u svetu i istovremeno veoma jeftina, brza i laka za izradu, ali je italijanska tehnologija veoma skupa. Potreban je veliki startni kapital i upravo se tu ogleda uloga firme Emporio Consalting koja će pružati mogućnost eksperimentalne proizvodnje svim vinarima koji bi da uđu u svet mehurića.

- Ovde ne govorimo o tome da radimo pedeset uzoraka po sto litara, kako bi možda mnogi naši vinari želeli da se „igraju“ s penušavcem, već mislim da sada postoji dovoljan broj ozbiljnih vinara u Srbiji koji znaju da osete potrebe tržišta za jeftinim penušavim vinom. Njima želim da pružim i omogućim da osvojimo i tu dimenziju tržišta, kao što su ga osvojili Hrvati i Slovenci na svoj način.

Aleksandar Stojakovic 1

Problem oko ulaganja u skupe tehnologije mnogo je manji ukoliko se vinari udruže.

- Italijani su mnogo  svadljiviji u odnosu na nas, ali su prepoznali da udruživanjem mogu dobiti daleko više nego što mogu da izgube. I Slovenci su u početku bili poput nas, daleko siromašniji, ali su se udružili, kupili skupa mehanizaciju, kasnije opremu i taj sistem se do dan danas održava i diže na viši nivo. Mi u Srbiji upravo udruživanjem snižavamo troškove, dižemo nivo proizvodnje, a tek treba da se približimo tržištu objedinjenim nastupom. Znate, rejonsko Udruženje Beograd nije nastalo voljom proizvođača da budu unutar ili van granica rejona, već šemom koju je iscrtala država Srbija. Vremenom smo shvatili prednosti udruživanja, prednosti pet vinogorja koja čine ovaj rejon, samog brenda grada Beograda. Ali u poređenju s ostalima ne izdvajamo se ničim, jedino imamo tu komparativnu prednost što smo na teritoriji glavnog grada, i pritom ni jednog trenutka ništa loše ne mislimo o kolegama iz drugih rejona. Svaki rejon treba da istakne tradiciju, Župljani da se udruže i uzdignu svoju priču na nivo svetske, onako kao što je to Šumadija na napravila za svega 3-4 godine. I Sremci jako dobro rade na tome, ali ima rejona gde pojedinci vuku kako njima odgovara i tu moraju ostali da se prepoznaju, preuzmu liderstvo i da to postane objedinjena priča.

Praksa u svetu je pokazala da Stojakovićevo razmišljanje donosi konstantan rast uz manji rizik, te da je slogan „zajedno smo jači“ kao stvoren za svaku vinarsku priču u svetu, pa i ovu u Srbiji!

Emporio 18

Poligon za mogućnosti srpskog vinarstva

- Ne znam čija je zasluga ideja rejonske podele na nacionalnom nivou, da li Darka Jakšića, Jelene Kuzmanović ili nekog trećeg, ali mi smo im na tome zahvalni pošto bi sad bili osuđeni na nacionalno udruženje VIVIS u kome bi bili nacionalno posvađani – kaže Aleksandar Stojaković. – Ovako imamo rejonska udruženja kao sve normalne zemlje na svetu. Imati i nacionalno udruženje naravno da nije u koliziji sa rejonskim pričama, ali je ideja da prikažemo svetu mogućnosti srpskog vinogradarstva i vinarstva. I tu je između ostalog misija Emporio Consaltinga da ponudi enološke i konsultativne usluge, opremu, rešenja, ali putem plasmana, mikrovinfikacije u našem prostoru gde svi dobijaju. Ne želim da Emporio vinarija izađe van gabarita od 10.000 litara, da bude prodavac vina na tržištu, već jedan pravi poligon gde će se uvideti mogućnosti srpskog vinarstva.

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama