Vinski dvorac kraljice Marije

Nastupivši pod imenom Gama Winery Demir Kapija-Royal Winery Queen Maria, ne samo što su osvojili priznanje za najbolje ocenjeni roze Memento 2016, dobili zlato i srebro u beloj konkurenciji za Mignon Chardonnay 2016 i Mignon Sauvignon Blanc 2016, te u crvenoj za etikete Ravin Vranec 2016  i Ravin Merlot 2016, već su izazvali i veliku pažnju posetilaca egzotičnom etiketom plavog vina Sapphire Blue Chardonnay!

Dolazak Marije Karađorđević u Demir Kapiju

- Plavo vino, zeleno, orange wine, vino sa zlatnim perlama… Sve su to vina za mlađu populaciju – kaže uz osmeh Elena Bogeva, enolog vinarije od 2005. godine. – Vino mora biti crveno, roze ili belo, a sve što je drugačije spada u kategoriju specijalnih vina koja su povremeno trend u svetu.

Veliki planovi, Elena Bogeva u podrumu

U trendu je oduvek bilo i to da monarsi imaju svoje vinarije, pa je tako i jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević izgradio 1925. godine vinariju s podrumom u srcu Tikveškog vinogorja. Izgrađena po uzoru na francuske šatoe (chateau) i po preporuci i nacrtu francuskih enologa, inženjera i arhitekata, glavna zgrada je u stvari bila luksuzni letnjikovac nazvan Vila Marija, po njegovoj supruzi, koja je neko vreme tu i boravila nakon što je Aleksandar ubijen u atentatu 1934. godine. Sam kralj bio je, kažu zapisi, samo jednom u vinariji, i to 1931. godine, u obilasku nakon što je snažan zemljotres pogodio Valandovo i okolinu. Bilo kako bilo, prva berba obavljena je 1928. godine, što se uzima i za godinu osnivanja.

Bilo kuda, paunovi svuda!

Kada govorimo o istoriji, posebno je zanimljivo da su lozni zasadi sorti pino noar, merlo, kaberne sovinjon i pino griđo ujedno bili prvi takvi nasadi u jugoistočnoj Evropi! Inače, mesto na kome se nalazi vinarija ranije je bilo poznato kao Banja, jer su tu izvirale tople geotermalne vode koje su ljudi od vajkada koristili. Nakon zemjotresa te vode su nestale, a ime mesta Banja promenjeno je u Demir Kapija, što znači „gvozdena vrata“.

Na imanju je do početka II svetskog rata izgrađeno mnogo toga. Pored brojnih sorti grožđa i vina spravljanog za jednu drugu Kraljevu vinariju, onu na Oplencu, postojale su i dve upravne i dve stambene zgrade, pomenuta reprezentativna vila, podrum za 150.000 litara vina, radionice, formirane su štale za ovce i druge životinje, košnice, staja za krave s automatskim pojilicama, magacini, a u neposrednoj blizini na reci Bošavici, mlin sa električnom centralom koja je osvetljavala posed i čitavu Demir Kapiju. Svime ovim je do početka rata i upada Bugara upravljao izvesni Miloš Leovac, koji je u Makedoniju došao s imanja u Topoli. Posebnu pažnju privlačila je tada ergela lipicanera, koji su tu bili sve do 1941. godine, kad su je preuzeli Nemci. Tada je zabeleženo da je neki bahati nemački oficir, žedan vina pucao u bačvu broj 23. Ali, od tri metka koja je ispalio, nijedan nije probio žilavi slavonski hrast! Ta burad su i dalje u odličnom stanju i predstavljaju svojevsrnu atrakciju u vinariji. Današnji kapacitet je skoro sedam miliona litara, od čega se 6,13 miliona nalazi u inoksu, a ostalo u drvenim bačvama. Glavni proizvod je vranac, a prave još i Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir, Chardonnay, Sauvignon Blanc i vino od sorte smederevka. U podrumu su bačve od slavonskog hrasta i barici od francuskog i američkog.

Otporni na metke, arhivska burad u podrumu

- Favorit nam je vranac jer ta sorta u Tikveškom vinogorju ima posebne karakteristike – nastavlja priču Elena. – To je moćno vino, strukturno, ali i divlje, tako da je posao enologa da tu „divljinu“ ukroti i pretvori u božanstveni eliksir.

Uz sopstvene vinograde vinarija ima i kooperante s kojima sarađuje. U planu je podizanje novih nasada, ulaganje u plantaže za sorte koje su deficitarne i pomalo zaboravljene, kao i u one koje se trenutno traže na tržištu.

Plavi šardone za neku novu publiku

Budući da je Elena potpredsednik Udruženja vinara Republike Makedonije, interesovalo nas je i njeno viđenje makedonske vinske scene.

- Mora mnogo da se radi, prvenstveno se to odnosi na vinogradare i njihovu edukaciju. Mora da znaju kako, šta, kada, zašto, treba mnogo toga da se promeni, oko ukrupnjavanja vinogradarske površine, podizanja novih sorti, klonova, čisto da se zna šta se sve poseduje. Moramo, takođe, stalno da pratimo tržiste, da budemo u korak sa svetom. Jer, tržiste je komplikovano, veoma brzo se promeni mnogo toga. Na sreću, Makedonija ima raznovrsno vinogorje, puno sunca ali i sa velikim razlikama u temperaturi, od zime do leta. To je bogat teroar i moramo da ga iskoristimo za sve sorte, kako autohtone tako i internacionalne.

Vinarija Kraljica Marija ima sada priliku da sve to i pokaže.