Kalemar u temelju vinograda

Kalemar u temelju vinograda

Ako ste mislili da je početak proizvodnje vina kada lozu zasadite u vinogradu, grešite. Vinograd nastaje čak dve godine ranije kod veštih kalemara!

U pitanju je zanimanje koje je u Srbiji nastalo zahvaljujući običnoj bubi, štetočini, koja je poharala evropska pa i srpska vinogorja u 19. veku. Da biste saznali nešto o kalemarima i tom jedinstvenom zanatu najbolje je otići u Veliku Drenovu, selo s oko dve hiljade stanovnika gde meštani i danas ručno kaleme lozu. Nekada se tu kalemilo u svakoj kući, što danas nije slučaj. A, kako je počelo?

 DSC0107

Filoksera je insekt koji je prenet iz Severne Amerike u Evropu i koji je uništavao pitome evropske vinograde u periodu od polovine 19. do polovine 20. veka. Ovaj insekt napada koren vinove loze i dovodi do sušenja, otuda potiče i drugi naziv za filokseru u našim krajevima – sušibuba. Da bi se vinogradarstvo u Evropi spasilo, moralo se preći na kalemljenje evropske loze (Vitis vinifera). Kao podloga korišćena je američka divlja loza, jer je primećeno da je ona razvila otpornost na ovog insekta. I tako je ova ogromna nesreća za vinogradare, koja se slobodno može nazvati kataklizmom, dovela do pojave kalemarstva.

Otprilike u to vreme, negde oko 1903. godine, ovde na levoj obali Zapadne Morave, u Velikoj Drenovi i okolini, ljudi su počeli da se bave kalemarstvom.

sasa colic02 foto bnenkovicSve počinje od kalema, Saša Čolić

Saša Čolić, istoričar po obrazovanju i kalemar iz Velike Drenove, nastavlja s bratom porodičnu tradiciju kalemljenja koju je započeo njihov čukundeda.

Ne postoji dobar razlog zbog čega nam je zabranjeno da izvozimo kalemove.- Kada pogledate sa strane naslagane podloge, vidite samo tačkice. A svaka je u stvari budući čokot u vinogradu, od koga ćete natočiti vino – priča Saša dok nam pokazuje desetine hiljada podloga naslaganih u njihovom domaćinstvu iz kojih nastaje lozni kalem. – Proizvodnja kreće od podloge. Godinu dana prvo te podloge rastu na njivi, onda se seku i donosi kući. Krate se na 50 santimetara, skinu se svi pupoljci, kasnije pred samo kalemljenje krati se deo do zgloba, gde loza treba da pusti koren i onda kreće kalemljenje. Kad se loza okalemi, stavlja se u stratifikalu, odnosno izvodi se na temperaturi od 35 stepeni. Zatim sledi hlađenje. Loza provede sezonu u trapu od žutog peska. U novembru je isporuka. Za dan može da se nakalemi oko 2.500 podloga. Veštiji, iskusniji i brži mogu i do 5.000 dnevno. Kalemarstvo se uči od malih nogu. Kao deca išli smo od kuće do kuće i kalemili. Nijedan domaćin ne odbija decu, jer se podrazumevalo i težilo da ova veština opstane. Jedino su se plašili da se ne posečemo oštrim kalemarskim alatom.

FS1252 1 big

Kod Čolića se godišnje naslaže do 200.000 takvih prutića i isto toliko nastane loznih kalemova, domaćih i internacionalnih sorti, stonog i vinskog grožđa. Zapečaćeni voskom putuju dalje, do vinogradara i vinara. Ali, kod trgovine nastaje problem. Kalemari, pa i naš sagovornik, tvrde da su u paradoksalnoj situaciji jer ne mogu kalemove da izvoze u Evropsku uniju, dok Srbija može da uvozi bez problema.

12 klonova prokupca

- Vinarstvo je u Srbiji u poslednjih desetak godina zaista otišlo na visok nivo, ali daljeg napretka neće biti ako ne budemo radili na unapređenju autohtonih sorti. Naše sorte još se ne traže u svetu i bukvalno imaju lokalni značaj. Potrebno je uraditi korekcije i napraviti klonski materijal. Za sada, samo prokupac ima registrovanih 12 klonova, od toga su tri registrovana u Italiji – kaže Čolić.

- Ne postoji dobar razlog zbog čega nam je zabranjeno da izvozimo kalemove. Navodno, kad budemo ušli u Evropsku uniju moći ćemo. Naši lozni kalemovi su minimum dvostruko jeftiniji od onih iz Evrope, a stručnjaci sa fakulteta i iz ministarstva se slažu da su razlike vrlo male i da ne zaostajemo u kvalitetu. Oni možda imaju samo bolje upakovane kaleme – kaže Čolić i napominje kako bez problema izvoze u Rusiju, sve bivše zemlje SSSR, Moldaviju, bivše jugoslovenske republike, a u poslednje vreme pojavljuju se i Arapi kao kupci.

Wax and grafts rootstock and scion just assembled with omega cut grafting machine

Ono što posebno brine ovog iskusnog kalemara jeste da smo mi jedina država u okruženju koja nema subvencije za proizvodnju kalemova.

- Kod nas subvencije dobijaju oni koji sade lozu, ali ne i oni koji je proizvode! Tu smo prepušteni sami sebi, iako je ovo zanimanje u stvari temelj vinogradarstva – kaže na kraju Čolić u nadi da će neko nadležan prepoznati značaj kalemara za razvoj vinske scene Srbije.

Hajde da vidimo…

Nekad i sad

Nekada su kalemari iz Velike Drenove i okoline proizvodili kalemove za celu bivšu Jugoslaviju i izvozili u SSSR, tako da je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka odatle odlazilo u svet oko 60 miliona sadnica! Danas, međutim, u Velikoj Drenovi i desetak okolnih sela proizvede se tek 10 miliona kalemova.

Najpoznatiji kalemar

Iz kalemarske porodice u Velikoj Drenovi potiče i poznati srpski pisac i akademik Dobrica Ćosića, koga je njegov otac Živojin upisao u Vinogradarsko-voćarsku školu, najpre u Aleksandrovcu, a potom u Negotinu. Osim vina, kažu meštani, Ćosići su pravili uoči Drugog svetskog rata i vermut.

Inače, Dobrica Ćosić je tokom boravka na Svetoj Gori pomogao da se na ekonomiji manastira Hilandar zasade 1967. godine tri hektara vinograda, mada, kako je sam svojevremeno rekao, nije na taj put poneo kalemove iz rodne Velike Drenove.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama