Tamjanika, vinska kraljica Srbije

Tamjanika, vinska kraljica Srbije

Srpska vinska scena poslednjih godina ponovo je u fokus donela vina od prokupca i tamjanike, dve ovdašnje sorte u koje mnogi polažu nadu da će doprineti većoj prepoznatljivosti Srbije na vinskom mapi sveta.

I dok su stručnjaci u vezi s prokupcem uglavnom saglasni da se radi o ovdašnjoj autohtonoj sorti s potencijalom za veću vinsku priču od lokalne, kod tamjanike i nije sve tako jasno, kako u pogledu porekla, tako i dometa vina. Čak se i oko imena prećutno usaglašavamo, pa je naši istaknuti vinari na etiketama ponekad krste kao tamjanika, ponekad kao tamnjanika.

Tamjanika

Ono što je sasvim izvesno jeste da ne potiče iz Srbije, već da je lokalni klon internacionalne sorte poznate kao beli muskat sitnog zrna, odnosno muscat blanc à petits grains na francuskom, sa podugačkom listom sinonima, od kojih su najpoznatiji muskat de frontinjan i muskat kaneli. Nije sporno ni to da se tamjanika kao vino sve do nedavno vezivala gotovo isključivo za Župu, gde su njeni zasadi opstajali uprkos raznim nedaćama kroz koje je srpsko vinogradarstvo prolazilo u raznim periodima, vekovima unazad!

stota suza MinićStota suza iz Vinske kuće Minića jedna je od najcenjenijih srpskih tamjanika

Sve u svemu, budući da se u Srbiji gaji više od 500 godina, do te mere se odomaćila da je ljudi svojataju kao našu. Valjda ju je naša pravoslavna duša prigrlila i zato što u imenu nosi tamjan, za koji se u narodu veruje da pročišćava srce, dušu i um. A zašto je ponela baš taj naziv, ni to nije sasvim jasno, jer retko kad na njega zaista i miriše! U stvari, na nosu po pravilu dominiraju snažne muskatne arome, od voćnih i cvetnih, preko parfemskih, pa sve do pojedinih začinskih biljaka, citrusa, grejpa, mandarine i kore pomorandže.

slatka mala frontSlatka mala iz vinarije Budimir prva je prirodno slatka tamjanika u Srbiji

Za razliku od ostalih zemalja u regionu, u Srbiji se gotovo uvek pije suva, iako tamjanika u vinogradu razvija veoma visoke šećere, pa se u Evropi uglavnom koristi za polusuva, poluslatka ili čak prirodno slatka vina. I tu se krije onaj najlepši deo priče o tamjanici u Srbiji, koja je baš tu postala i drugačija i „ozbiljnija“ nego što poznavoci muskatnih sorti najčešće pretpostavljaju. Naime, ovde „sladunjavi mirisi“ ne najavljuju i sladunjavo vino, već naprotiv suvo i razigrano, često veoma harmonično i nežno vino prijatnih kiselina koje vas zove da iznova i iznova preispitate vlastiti doživljaj.

Najbolje ocenjena

antrfuile Najbolje ocenjena

Najbolje ocenjena tamjanika u tefteru Roberta Parkera je Tamjanika 2013 Budimir kojoj je slavni degustator dodelio 89 poena!

Najviše zasluga za to imaju vinari iz Župe, koji su zahvaljujući iskustvu i boljoj tehnologiji uspeli da naprave poprilično različite tamjanike, kako stilski, tako i u doživljaju. Ako su prve korake ka nekom novijem stilu tamjanike učinili u vinariji Braća Rajković sa vinom Sofia, danas tu prednjače vinarije Budimir, Čokot, Ivanović, Sava Minić, dok se od poznatijih tradicije više drže vinarije Spasić, Rajković, Minić.

photo 00Radovan Đorđević je fokus u svojoj vinariji Čokot stavio na domaće sorte

- Tamjanika jeste popularna, ima je u čitavom regionu, raširila se i po Srbiji, od nje se prave stilski različita vina, ali iskreno mislim da s njom ne možemo da napravimo neku veliku priču izvan lokalnih okvira, kakvu možemo, recimo s prokupcem. Inače, ono što se sve zajedno u Župi zove tamjanika, tu ima tog starog klona za koji sam ubeđen da je muskat frontinjan, ali postoji i muskat bjanko, ima i muskat otonela, a sve to često ide u vino pod imenom tamjanika – kaže Radovan Đorđević iz vinarije Čokot, čija se Tamjanika  Experiment, već kako i ime nagoveštava, poprilično razlikuje od ostalih iz Župe.

tamjanika nesanicaNarandžasta tamjanika za Nesanicu

Osim svežih tamjanika, koje su tradicionalno najčešće na tržištu, dobili smo poslednjih godina i barikirane, poput one iz Vinske kuće Minića ili Vera iz vinarije Budimir, a od nedavno i No ¾ vinarije Ivanović, dok iz Budimira dolazi i prva prirodno slatka tamjanika pod nazivom Slatka mala. Postoje zatim i poluslatke kasne berbe, pa čak i narandžasta varijanta kakva je Nesanica vinarije Tošić. Sve u svemu, na tržištu se nalazi sijaset raznoraznih i često pažnje vrednih tamjanika s etiketama Rašković, Milosavljević, Tošić, Aleksić

tri morave1Tamjanika s mehurićima, Temetove penušave Tri Morave

Posebno zanimljiv u ovoj priči je trend širenja tamjanike u druge delove Srbije. Tako se nekako istovremeno u ataru Jagodine pojavio prvi penušavac od ove sorte Tri Morave Temet, a iz fruškogorskih vinograda krajnje neobične tamjanike sa potpisom Oskara Maurera, vinara sa severa Bačke. Reklo bi se da priča o tamjanici još nije ni izbliza ispričana. Deo te priče mogla bi da bude i ona „prava, autentična srpska tamjanika“. Naime, u Župi kola mit da negde, u jednom vinogradu, postoje jako stari čokoti nečega što je svakako tamjanika, ali potpuno drugačija od internacionalne sorte muscat blanc à petits grains. Da li je to prasrpski klon koji će jednog dana dovesti do izmena u ampelografskim knjigama, ili će zauvek nestati, ostaje da se vidi.

U svakom slučaju, nekadašnja kraljica Župe, zaogrnuta velom misterija, ima potencijal da usreći brojne turiste i vinoljubne domaćine različitih ukusa.

Crna tamjanika

Crna tamjanika je drevna, specifična muskatna sorta grožđa, retka u svetu i teška za odgajanje. Čak se tu i tamo ističe kako je navodno bila jedno od omiljenih Titovih vina!

antrfile Crna tamjanika

Uz divan aromatski kompleks, u kome često dominira ruža, najveći problem su ekstremno mali prinosi i to što je sorti neophodan oprašivač. Gotovo zaboravljena, na prostoru Srbije opstala je prvenstveno zahvaljujući vinarima iz Negotinske krajine, manastiru Bukovo i tamošnjoj poljoprivrednoj školi. Pa ipak, čini se da ova sorta danas doživljava rast popularnosti. Odjednom se pojavljuje nekoliko suvih i slatkih, nešto svetlijih varijanti kao što su one iz manastira Bukovo, zatim vinarije Raj, pa preko slatkog vina vinarije Matalj, sve do tamno obojenih vina, kakvo je ono iz mlade vinarije Bikicki s Fruške gore!

Prva hercegovačka tamnjanika

Jedno od najprijatnijih vinskih iznenađenja u regionu 2016. godine bilo je vino Galerija Tamnjanika 2015 iz trebinjske vinarije Podrumi Vukoje 1982. Ujedno, ovo je i prva tamnjanika u Bosni i Hercegovini!

antrf Vukoje tamjanika

- Ženski manastir Petro-Pavlov iz Trebinja dobio je 300 loza ovog klona tamnjanike iz jednog grčkog manastira i pošto sam bio uključen u to da im pomognem oko vinograda zainteresovao sam se za sortu i posadio 5.000 čokota u svom vinogradu – kaže Radovan Vukoje. – Izuzetno sam zadovoljan rezultatima prve berbe, vino se pokazalo kao kompleksno, što nije čest slučaj s potpuno mladim vinogradima, tako da će tek biti prilike da se na njemu radi. Čini mi se da će biti posebno pogodna za desertna vina.

Slaganje s hranom

Tamjanika se lepo slaže sa ribom i morskim plodovima, mesom peradi pripremljenim uz kremaste bele sosove, a posebno s kolačima od oraha, lešnika i badema. Kod ovog vina posebno je važna prava temperatura služenja, što u ovom slučaju iznosi između 10 i 12 C!

Najstarija na svetu

Na grčkom ostrvu Samos od sorte muscat blanc à petits grains pravi se čuveno muskatno vino, a mnogi veruju da je sorta upravo odatle i krenula da se širi po svetu. Naučnici su, naime, utvrdili genetsku vezu te sorte s antičkim pretkom anathelicon moschaton i sva je prilika da su to zapravo iste sorte, što onda i tamjaniku svrstava među najstarije na svetu!

Od muskat blana proizvode se i čuveni italijanski vermut i i blago penušavo slatkasto frizante vino iz Pijemonta Moscato d' Asti, dok se u Francuskoj koristi za penušavi klaret iz doline Rone.

Sedam veličanstvenih

Evo sedam vina koje svako na svoj način govori o raznovrsnosti i dometima srpskih tamjanika.

Tamjanika selekcija Spasić
Tamjanika Budimir  
Tamjanika Ivanović 
Tamjanika Lastar
Stota suza Vinska kuća Minić 
Experiment Tamjanika Čokot
Tamjanika Maurer

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama