Najčuvenije crvene kupaže na svetu

1. Chateauneuf du Pape 

Chateauneuf du Pape je najčešće kupaža većeg broja sorti iz regije oko istoimenog grada u Francuskoj, gde ih može biti i čak 14 u istoj boci, od čega su tri bele sorte, pa ne iznenađuje izuzetna kompleksnost ovih vina. Grenache, syrah, mourvedre, bourboulenc, cinsault, clairette blanche, counoise, grenache blanc, muscardin, picardan, piquepoul blanc, roussane, terret noir i vaccarese, su neke od osamnaest sorti koje dozvoljava ova AOC apelacija, ali su vina najčešće s najvećim ulogom sorte mourvedre i tada budu dosta taninska. Jedini posed koji gaji baš sve dozvoljene sorte je Chateau de Beaucastel, a vina su najčešće zemljana, s naznakama kože i katrana, ili s ukusom lekovitog bilja. Bela vina Chateauneuf du Pape uglavnom su predviđena da se piju mlada, a roze je zabranjen u ovoj apelaciji.

2. Crveno bordoško

Sadrži merlo koji se uzgaja na najvećoj površini (preko 60 %), kaberne sovinjon, kaberne fran, pti verdo, malbek i samo ponekad mrvicu sorte carmenere. Verovatno najčuveniji blend, sama srž Starog vinskog sveta još iz doma drevnog Rima, vino koje Englezi od vajkada obožavaju i piju pod nazivom „klaret“. Preko 8.500 proizvođača i čak 54 razne apelacije udruženim snagama održavaju pojam Bordoa na svetskom vrhu. 

3. Crveno iz Burgundije

Severniji delovi Francuske zbog klimatskih i drugih faktora iziskuju promenu sortimenta, pa ovde u crvenoj kupaži dominiraju pino noar (80 %) i game, a u beloj šardone (80 %) i aligote. Iako šabli i božole praktično pripadaju burgundskim vinima, vremenom su se previše izdvojili i stvorili kategorije za sebe. Burgundska vina su vina teroara, neka od najskupljih na svetu, a Burgundija ima najviše registrovanih apelacija u Francuskoj

4. Crveno ronsko

Ova vina sortimentom i stilom čine kariku Novog i Starog sveta, otvaraju brojne mogućnosti za saradnju, kako na polju sortimenta, tako i teroara jer se podjednako dobro prave u Francuskoj, Americi i Australiji. Crvena vina Rone čini blend sorti grenache, syrah, mourvedre i još nekih drugih. Na severu dominira syrah, često u kombinaciji i sa belim sortama, dok na jugu u Cotes de Rhone preovlađuje grenache. 

5. Kjanti

Toskanski vinski rubin s oznakom crnog pevca sastavljen je od sorti sanđoveze, kaberne sovinjon, kaberne fran i još nekih, a dugi niz decenija bio je italijanski odgovor na bordošku vinsku prevlast. Čuvena debeljuškasta zelena boca fiasco optočena slamom odavno je zamenjena, ali i danas postoji prvi moderni recept za ovo vino koji je ozvaničio baron Betino Rikasoli sredinom XIX veka, a sastoji se od 70 % sanđovezea, 15% kanajola i ostatka bele malvazije! Tek sedamdesetih godina XX veka smanjuje se postepeno udeo belih sorti. Kjanti vina su srednjeg tela, lepih tanina, srednje ili nešto povišenih kiselina, sa dosta aroma cveća, višanja i nešto karakterističnih koštunica, a jedna od najcenjenijih vinarija Kjanti klasiko (Chianti Classico) podregiona je fascinantna Castello di Ama.

6. Supertoskanci

Bazu ovih vina čine merlo, kaberne sovinjon, sanđoveze, širaz, kaberne fran i druge manje bitne sorte. Buntovno ali jako dobro vino napravili su proizvođači kojima su se uštogljena pravila proizvodnje kjantija popela na vrh glave, pogotovo kad je isti počeo da gubi na svetskoj popularnosti. Zbog supertoskanaca na čijem je čelu bio Pijero Antinori napravljena je i nova IGT apelacija, a jedna od prvih supertoskanskih etiketa koja je pridobila svetsku slavu bila je čuvena Sassicaia.

7. Amarone dela Valpoličela

Još jedna italijanska vinska akrobacija autohtonog asesoara i teroara. Sorte korvina, molinara i rondinela čine bazu, a nađe se tu još ponešto. Poznata pod imenom amarone, a stvorena tehnikom apasimento, ova kupaža je i vinski stil koji podrazumeva bogato crveno vino čiji je veći deo najkvalitetnije sirovine delimično prosušen tokom 120 dana. Ovim postupkom i dužom fermentacijom dobija se i slađe, recioto della Valpolicella vino, pa je i amarone originalno bio poznat pod imenom recioto. Amarone je vino veoma zrelih aroma, punog tela s malo kiselina, a minimum alkohola je 14 %. Teško ćete na tržištu naći amarone mlađi od pet godina. 

8. Crvena Rioha

Rioha nije samo DOC vinski region, niti vino od grožđa isključivo iz tog regiona. Crveni blend čine najvećim delom tempraniljo (70 %), karignan koji se ovde zove mazuelo, te graciano i maturana tinta. Istorija ovih vina korene vuče iz doba Feničana, a pisani podaci smeštaju ga u sredinu IX veka. Tri glavne oblasti proizvodnje su Rioha Alta, Alavesa i Baha, a vina se veoma razlikuju, međutim osnovna veza je upečatljiva nota vanile nastala od barikiranja i jak koncentrat aroma. Pojedine vinarije (bodegas) vina puštaju na tržište tek posle 15-20 godina odležavanja, po ugledu na porto stil vina. Čuven je primer vinarije Marques de Murieta koja je vino iz berbe 1942. pustila na tržište posle 41 godine odležavanja!

9. Priorat

Neizostavno u Španiji treba pomenuti i ove crvene „moderne” katalonske DOQ kupaže sorti grenache (garnacha tinta), syrah, carignan (carinena), cabernet sauvignon i merlot, kao uticaj ili odgovor na severne komšije Francuze i njihove čuvene blendove. Snažna crvena vina rezultat su specifičnog teroara i ponekad likorele, zemljišta prepunog kvarcnog peska što dodatno greje i sazreva bobice. Crianca stil podrazumeva šest meseci u bariku i 18 u boci, reserva godinu u buretu i dve u boci, a gran reserva dve godine u bariku i tri u boci.

10. Meritidž

Cabernet sauvignon, merlot, cabernet franc, petit verdot, malbec i carmenere kao da su jedinstvena veza boljih primeraka vina iz Bordoa sa prstohvatom južnoameričke strasti, ili kupaža Novog i Starog sveta prilagođena američkom, tj kalifornijskom ukusu vinara kroz vina poznata kao meritidž (Meritage). Ovaj je vinski stil praktično ozvaničen 1989. godine u SAD, a od nekoliko pravila koja moraju da se ispoštuju verovatno su najzanimljivija ona da meritidž etiketa može biti samo najbolje vino vinarije, kao i da godišnja proizvodnja ne sme da pređe 300.000 boca.

11. Porto

Touriga nacional i franca, tinta rariz i barroca, tinto cao i neke druge autohtone i lokalne sorte čine najpoznatije pojačano vino Portugala. Poznat po brojnim stilovima, u svetu čuveno porto vino svakim gutljajem donosi i dah istorije.

12. Roze is Provanse

Roze koji danas imitiraju gotovo svi koji nameravaju da ozbiljno konkurišu na svetskom tržištu, dobija se u Provansi od sorti cinsault, grenache, syrah, vermentino (rolle), ali i nekih drugih u manjoj meri. Iako su crvena provansalska vina na ceni kod stručnjaka, ipak više od polovine proizvodnje grožđa odlazi u roze. Carignan je najpopularnija sorta ovog regiona, ali prema pravilu maksimalan udeo u crvenim i roze vinima može biti 40 %. Takođe, neka roze vina se značajno barikiraju, a česta karakteristika ovih suvih vina je hrskavost koja dolazi od kiselina. Kao napomena stoji da su ovo retka vina koja se dobro komponuju uz hranu punu belog luka.

Pogledajte koje su NAJČUVENIJE BELE KUPAŽE NA SVETU