Serbian wine, bre!

Serbian wine, bre!

Ovde ćemo hladnokrvno preskočiti sve DNK analize po sistemu „šta je naše, a šta njihovo“ i navesti sorte koje po poreklu najviše „mirišu“ da su srpske, koje možemo smatrati autohtonim vinskim sortama Srbije.


prokupac

Prokupac: Poznat u Župi i kao rskavac, daje tamna vina puna crvenog voća. Nekadašnje shvatanje da su to vina s visokim alkoholima koja moraju brzo da se popiju jer nisu pogodna za odležavanje, pada u zaborav zahvaljujući sve većem broju odličnih srpskih vina od prokupca. Centar priče o prokupcu je Župa – vinarija Ivanović otvorila je novo poglavlje ove najuzbudljivije autentično srpske vinske priče, vinarija Čokot nastavila da je razvija kroz vino Experiment, da bi je vinarija Budimir nedavno uzdigla na nove visine vinom Prokupac boje Lila! U priču se ubrzano uključuje i vinarija Temet, a sve je više zasada prokupca prema Smederevu...

Tamjanika2

Tamjanika: Iako zaista retko miriše na tamjan, iako nije odavde već potiče od internacionalne sorte Muscat Blanc à Petits Grains, tamjanika je apsolutno naša – autohtona. Tako smo rešili, budući da je gajimo od dolaska Turaka naovamo, iz inata. Dopadljiva najširem krugu ljubitelja vina zbog prepoznatljivog muskatnog mirisa i aromatske slasti, harmonična, tradicionalno se vezuje uz Župu i lokalne uzgajivače poput Minića, Spasića, Ivanovića, Budimira, Đorđevića, Braću Rajković... U posledbnje vreme Žuti Cvet vinarije Aleksić i Tri Morave vinarije Temet, govore o širenju ove sorte od krajnjeg juga, pa visoko na sever. 

Serbian wine Crna tamjanikaCrna tamjanika opstaje najviše zahvaljujući manastiru Bukovo

Crna tamjanika: Specifična muskatna sorta za koju postoje zapisi da se u Negotinskoj krajini gajila još u srednjem veku. Retka u svetu i teška za odgajanje, na prostoru Srbije opstala je prvenstveno zahvaljujući manastiru Bukovo, kod Negotina, i tamošnjoj poljoprivrednoj školi. Vino crne tamjanike ima naglašene arome, ukus u kojem se stapaju cvetni, voćni i začinski tonovi te po pravili visok postotak alkohola s ostacima neprevrelog šećera. Sve u svemu, potencijal vina od crne tamjanike ni izbliza nije proveren u praksi, mada postoji priča da je baš to bilo jedno od omiljenih vina Josipa Broza Tita.

Slankamenka: Drevna sorta siromašna kiselinama, aromom i sa niskim procentom šećera, te nije pogodna za sortna vina ni odležavanje. Zbog toga najčešće ostaje u domenu rakijskih kazana ili kao bazna sirovina za bele kupaže. Varijeteti su crvena i crna slankamenka (plovdina), a grožđe je ukusno za jelo. Zanimljivo, zadruga prijatelja vina „Slankamenka“, njih 33 proizvođača, osnovana je pre gotovo jedne decenije!

Bagrina: Za sad se sa bagrinom uglavnom eksperimentiše uz Rumunsku granicu i duž reke Timok. Dobijena od ružičastih bobica, ova vina imaju lepe kiseline i mogu da odležavaju. Najozbiljnije se sortom bavi vinarija Matalj.

Začinak: Kako ime kaže, koristi se za dodavanje boje crvenim vinima. Ipak, postoje manji proizvođači koji pokušavaju da začinak ubace u viši rang, poput vinarije Panić iz Negotina, koja uz crnu tamjaniku, šipon i četerešku, proizvodi i začinak.

Kreaca: Ili, ako vam je draže – banatski rizling. Vino samoupravljačkog socijalizma i danas drag gost u svakoj čaši špricera. Da bi bio „pravi“ rizling, sorti nedostaju plemenite kiseline i mogućnost odležavanja. Za vino „kreacer“ tvrde da leči dušu kao i to da su ga ukrštanjem napravili banatski Nemci u okolini Vršca pre gotovo tri veka. 

Sremska zelenika:  Gaji se u Srbiji daleko više nego što se o njoj u globalu zna i priča u vinskim krugovima. Kako ime kaže, poreklom je iz Srema.

jagoda

Jagoda: Gotovo istrebljena sorta. Zbog izuzetno privlačnih aroma jagode i divnog ukusa, ono malo preostalih čokota gotovo da nikad nije stiglo da se transformiše u vino. Predanim radom Koste Botunjca, posle mnogo eksperimentisanja dobijeno je vino Jagoda predivne jagodičaste boje i specifičnih aroma.

Pogledajte još:

Balkanska pravila
Domaći vinski androidi

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama