Cabernet Sauvignon, kralj istočne Srbije

Voditelji, Igor Luković, prvi čovek magazina Vino & Fino i Tomislav Ivanović urednik sajta Vinopedija, smenjivali su se u iznošenju činjenica i zapažanja iz ovog vinskog regiona dok je devet etiketa kabernea na šanku nestrpljivo čekalo da bude otvoreno i degustirano, pogotovo što neke nismo mogli ni da prepoznamo.

Da li znate da od 25.000 hektara vinograda u Srbiji, najviše, čak 20% pokriva kaberne što je rekord u regionu. Hrvatska ima 900 hektara što je manje od 3%, Slovenija upola manje. Bugari su posadili 15.000 hektara kabernea, ali je to ipak manje u procentima na ukupnu površ vinograda. 

Sve se u Negotinskoj krajini odigrava u pet odeljenih celina u smeru sever-jug koje su međusobno veoma različite iako su udaljene svega 30-40 kilometara. Počevši sa severa, tu su Ključko vinogorje gde je najviše peska i najmanje kabernea, potom Brzopalanačko, pa Mihajlovačko, pitomo i dosta  ravno, prava rečna obala. Negotinsko vinogorje je najveće sa 28.000 hektara ali nažalost samo je deo pod vinogradima. Uz porast nadmorske visine, pojavu kamena, kremena, peščara, granita i gajnjače, stiže se u Rogljevsko-Rajačko gde se nalaze čuvene pivnice. 

U suštini, identitet Negotinske krajine je drastično evoluirao od kraja XIX veka. Filoksera, vinska pošast, ovamo je donela blagostanje, tako je 1887. godine preko carinarnice (đumruka) u Radujevcu izvezeno više od 2 miliona litara negotinskog vina za Bordo. Dve godine pre  vrha najezde filoksere,  cifra je bila četiri puta manja. A koliko je još vina izvezeno preko drugih prelaza, koliko je lokalno utrošeno i koliko nije prošlo kroz knjige... Jednostavno, Negotinci su imali sreću jer su se nalazili na tlu preko koga vaši filoksere nisu mogle da pređu, a to je pesak. Tu je i dosta velika nadmorska visina preko koje štetočina nije  htela, kao što u Čileu nije mogla da pređe Ande. Blizina Dunava drugi je srećan faktor. Znači, nije bilo problema sa transportom kao što su imali ostali delovi Balkana, pa je to bilo vreme totalnog bogaćenja Krajine, procvata pivnica, od kad datiraju one najlepše i najveće Rogljevske i Smedovačke, a ne iz XV veka. Negotin je u suštini mali gradić, ali ima urbani štih jer je građanska kultura bila jako razvijena, Konkretno, imao je jaku srednju klasu, trgovačku i zanatlijsku, bili su bogati, bogati od vina.

Period posle Drugog svetskog rata donosi drugačiji pristup vinarstvu i vinogradarstvu. Vodeće preduzeće Krajinavino je na sreću, pored dela svojih vinograda nastavilo da se oslanja na lokalne proizvođače, pa vinogradi nisu počupani, ali je dramatično promenjen sortiment. Do tad je „brend nejm”  bilo takozvano Negotinsko crno i znalo se da u tu kupažu ulaze najzastupljenije lokalne sorte: četereška, začinka i prokupac. Četereška je zapravo kadarka, ili gamza u Bugarskoj. Takođe postoji selo Četereža, u Braničevskoj oblasti, pa je jedan od sinonima kadarke i braničevka. Začinak je autohtona sorta koja se vezuje za Krajinu, a prokupca je bilo u celoj Srbiji. Danas kadarke nema tamo ni za lek, začinke ima malo, a prokupca beznačajno, pa je nemoguće napraviti isto vino.

Ali zato stižu internacionalne sorte, uglavnom kaberne, rajnski rizling, i iz nekog razloga semijon, sa akcentom na game, kao najava totalne devastacije, propasti Krajina vina, brojnih vinara i vinogradara, ali i krajinske ekonomije.

- U Negotinskoj krajini postoje 22 registrovane vinarije, a Udruženje vinara Negotinske krajine uz Knjaževačko su dva prva registrovana u Srbiji po novom „evropskom” zakonu. Nažalost, tužno je da se nijedan ozbiljan dinar tamo nije uložio tokom sedam decenija bez obzira na sve zaštite i derklaracije. Ko je bio tamo zna o čemu pričam, pa ni sam put donde, ne da nije dobar već je i nebezbedan, priča Luković. – Neke stvari su tu ostale konzervisane u prostoru i vremenu, upravo one na koje se institucije, novinari, turistički radnici pozivaju, a tu se pre svega misli na čuvene pitoreskne pivnice, ili pimnice, svejedno. Ali ako odete tamo, teško da ćete popiti vino, ako znate išta o vinu. A nećete imati ni  skim da razgovarate, pa ako ipak pitate zašto to izgleda kako izgleda, reći će:  Država neda da obnavljamo objekte. Ali država nikome ne brani da pokosi travu kako bi se moglo proći makar starim grobljem koje je spektakularni turistički dragulj samo po sebi, a izgleda kao da se nalazi na kraju sveta. Praktično, sve što tamo danas ima su priče o semijonima, gameima, crnim tamjanikama. Nema tehnologije, higijene, uslova da vino liči na nešto. Tu je naravno izuzetak Francuska vinarija, ali oni jednostavno ne primaju posetioce. Identitet Negotinske vinske krajine danas praktično čine mlade vinarije koje su rešile da iskoriste najbolje od svega i pronađu i učvrste svoj identitet na postojećem stanju, da izvuku najbolje moguće. A kaberne je tu, čini se, jedna od tih dobrih stvari, bar smo Toma i ja ubeđeni da vina koja odatle dolaze i budu dolazila imaju i karakter i kvalitet koji odskače od nekih drugih, tvrdi Luković. 

U smislu organizovanja, prvo udruženje formirano je 1999. godine bez većih uspeha. Zbog zakonske regulative i mogućnosti apliciranja za subvencije, te otvaranja pretpristupnih fondova, 14 od 22 registrovane vinarije oformilo je novo Udruženje. Ustanovljeno je koja se vina mogu gajiti po elaboratu, definisan je negotinski kaberne kao vino koje mora da ima najmanje 85% kabernea, a da bi mogao tako da se zove i ima geografsku odliku, mora da leži bar 6 meseci u drvetu. Pritom, ne sme da izlazi na tržište pre 1. decembra naredne godine, a rezerva mora da provede 18 meseci u drvetu i bar toliko u boci. Trenutno, pod vinogradima je ukupno 978 hektara i već uveliko kreće pomama za autohtonim sortama. Vinarije revitalizuju, dižu iz pepela stare sorte, ispituju šta one mogu da daju sa savremenim metodama proizvodnje. Matalj ima projekt sa bagrinom, začinak se vraća, sve se više sadi crna tamjanika. Radi se i na tome da se uđe u zaštitu nečega što bi se zvalo Negotinsko crno, a vinari su se dogovorili da to bude kupaža: merlo, kaberne sovinjon i kaberne fran. Definitivno, „krajinski” kaberne je svež, mirisan, svežina se oseća u ustima i nosu. Retko ćete naći prezreo i kuvan, džemast, a to je zbog klime, posebno zbog vetrova. Gornjak sa Homolja i Košava noću hlade grožđe te se izbegava ukuvanost, a zadržava sortni miris. Dominira crno voće, osvežavajuće kiseline, vrlo je ekstraktivan, a zbog tople klime postižu se relativno visoki alkoholi, do 14 i 15% ali oni u ovom vinu ne prave probleme.

U to smo se lično uverili na degustaciji koja je usledila, a na pitanje: vrede li negotinski kabernei sve ove priče?, verovatno je dovoljno reći da su među devet etiketa bila dva najbolja vina Srbije 2013. i 2014. godine po oceni međunarodnog žirija u izboru Vino.rs, kao i zvanično najbolje vino BalkanaBalkana.

Rezime: Na rang listi vina koja su nam se najviše dopala, Sinor i Filigran su na trećem, Aglaja na drugom, a Kremen Kamen ubedljivo prvom mestu.