Potraga za ultimativnim pošipom
- Tekst Sergej Petrov
- Objavljeno u Vinske priče
-
Krenuli smo u potragu za ultimativnim pošipom, hit vinom nekadašnje Jugoslavije, čija je slava na tržištu možda protutnjala, ali čiji aktuelni dometi ponovo oduševljavaju istinske ljubitelje vina. Ne čudi onda da smo usput sreli mnoge koji su nas uveravali kako je upravo pošip najbolje čuvana tajna hrvatskog vinartsva danas!
Svaka priča o pošipu počinje i završava na Korčuli, postojbini ovog vina. Nekada su odatle, kažu, šleperima svakodnevno izvozili pošip za Beograd. Nisu uspevali da ga naprave koliko je moglo da se popije! A pravili su ga mnogo više nego danas.
To je bilo nekada. U Beogradu, o ostatku Srbije da i ne govorimo, pošip je danas prisutan tek na pojedinim mestima i to svega nekoliko etiketa koje svedoče o velikom potencijalu ovog prvog hrvatskog vina sa zaštićenim geografskim poreklom, još od 1967. godine.
Ali, iako se danas gaji i od njega pravi vino na nekoliko lokacija u Hrvatskoj, u centru svake priče o pošipu i dalje su dva mestašca u srcu Korčule – Smokvica i Čara. Rivalstvo između ta dva susedna sela je toliko da je već ušlo u lokalni folklor. A pitanje koje najviše razjedinjuje meštane je upravo ono – ko pravi bolji pošip?
Izazovi sa strane
Iako izvorno korčulanska sorta, danas se gaji i na nekoliko lokacija izvan ovog hrvatskog ostrva. Najbolje rezultate izvan „postojbine” dao je za sada u Makarskom vinogorju, odakle dolazi Plenkovićev Pošip, koji je za berbu 2010. osvojio zlato na Decater World Wine Award.
Od vinarija koje nisu s Korčule, najviše domete u proizvodnji ovog vina postižu još i Korta Katarina iz Orebića, te Grgić iz Trstenika, obe s Pelješca i obe s veoma moderno „ispoliranim” pošipom napravljenim od grožđa iz korčulanskih vinograda.
Naravno, odgovor nije nimalo jednostavan, ako ga uopšte ima. Uostalom, nekada bi se učinilo da prevagu nosi jedno selo, a onda su nailazile godine kada je izgledalo obrnuto... I tako već više od stotinak godina, od kako je izvesni Marin Tomašić Barbaca, zvani Caparin, pronašao u šumi blizu Smokvice samoniklu lozu koju je zatim zasadio kod sebe u vinogradu i koju su meštani prozvali pošip.
Naša potraga za ultimativnim pošipom provela nas je kroz 20-ak vinarija, uglavnom onih na Korčuli, mada i kroz nekoliko na obližnjem Pelješcu, gde pošip takođe prave od grožđa iz vinograda sa lokacija u Smokvici i Čari. Na kraju, izdvojili smo ipak pet vinarija čija su vina i strast uložena u njihov nastanak ostavila najjači utisak. To što su tri iz Čare, a dve iz Smokvice, neće nam doneti odgovor na pitanje koje je podelilo ova dva korčulanska sela. Ali, u svakom slučaju, gde god krenete ovim prelepim ostrvom u potragu za ultimativnim pošipom, nećete biti razočarani. Jednostavno – na Korčuli prave najbolji pošip na svetu! Sve ostalo su nijanse...
A one su i presudile u ovom našem izboru pet korčulanskih vinarija koje mogu da se pohvale najboljim pošipom. Redosled je stvarno nebitan:
Vinarija Krajančić, Čara
Vinarija Toreta, Smokvica
Vinarija Šain-Marelić, Čara
Vinarija Kunjas, Smokvica
PZ Pošip, Čara
Kod Alberta
Uživanje u vrhunskom pošipu s Korčule neraskidivo je s uživanjem u lokalnim gastronomskim specijalitetima.
Konoba „Albert”, u priobalnom seocetu Zavalatica, kao da je preslikana iz turističkih kataloga koji vas pozivaju na romantičnu večeru na terasi iznad mora. Ali, ono po čemu je ova konoba poznata i daleko izvan Korčule dolazi na tanjiru, za šta je zadužen vlasnik i glavni kuvar Albert Marelić.
- Ovo je mali obiteljski restoran, a uz mene su uvek tu moja žena i deca – priča Albert, uvek nasmejan i spreman da ispuni svaku gurmansku želju gosta.
Tako je, prošle godine, jedna Beograđanka poželela da proba ribu za koju je samo čula, ali nikako da je negde u restoranu i vidi – na tanjiru. Albertu nije bilo teško da angažuje ronioca, koji je sutradan ulovio željenu ribu u blizini Lastova i doneo je u restoran.
- Ovo je posao koji morate da volite. Sve ostalo onda dolazi samo od sebe, pa i uspeh – kaže Albert, koji je u svojoj konobi ugostio i mnoge viđene ljude.
Okosnicu menija čine, naravno, riba i morski plodovi. Sprema se isključivo ono što je tog dana ulovljeno, a specijalitet su salata od hobotnice i sve vrste riba spremljene na roštilju. Od vina, naravno, dominiraju lokalni pošip, plavac i rukatac.
foto: Ivana Čutura
