Odrediti koje je najskuplje vino na svetu, ili pak preciznu top listu deset najskupocenijih, jednako je presecanju Gordijevog čvora, rešenju kvadrature kruga ili otkriću sigurnog sistema teleportacije. Mada, to sa teleportacijom već pomalo kreće u dobrom smeru, pa onda neka bude - rešenja problematike kredita u švarcarskim francima. Zašto?

Jedan od vodečih svetskih vinskih blogera, Džejmi Gud, boraveći u Beogradu kao sudija na Velikom testu Vino.rs 2013, poneo je iz Srbije kao najdragocenije iskustvo – prokupac! Prvi put ga je baš tada probao i odmah zaključio kako se radi o izvanrednom vinu koje svet tek treba da upozna.

Promocija četiri kuvea nove vinarije Stojanović i uparivanje sa zalogajima u beogradskoj Teatroteci, bila je sublimacija onoga što Ivica Stojanović, dugogodišnji sekretar Udruženja someijera Srbije SERSA, čini za razvoj srpske vinske scene od 2006. godine, kada je ušao u svet vina kao somelijer i kada se začela ideja da jednoga dana napravi i ponudi vina po sopstvenom ukusu. 

Kako privući pažnju kupca, najveći je izazov za svakog prodavca, pa i vinara koji treba svoju flašu da stavi na police sa hiljadama drugih. Jer, džaba kvalitet, ako te tržište ne prepoznaje.

Jedan od načina da se skrati put do kupca je i naziv imena koji će malo koga ostati ravnodušnim. Evo nekoliko primera kako sve može da se nazove ono što sipate u čašu, a što ste kupili kao vino!

Pretvara li se Beograd u vinsku metropolu? Hoće li se uz porast interesovanja za vinsku kulturu i nastupanje glamuroznosti u domaćem proizvođačkom aspektu, prestonica Srbije u sve uspešnijem svetskom turističkom nadmetanju reklamirati i kao – Wine City?

Kako izbeći da vas pogrešno ne zavede primamljiva reklama ili sniženje vina?

Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari, izreka je koja se nebrojeno puta pokazala tačna tokom istorije kupoholičarske ere. Istina, nije lako uvek kupiti kvalitetno i provereno, naprotiv, sve je teže uskladiti kupovnu moć sa minimumom želja. Ali kad je vino u pitanju, sume ipak nisu toliko visoke da se ne može makar malo razmisliti. Uostalom, uvek možete ručati ili se zabaviti i bez vina, što udaljava ovu temu od nabavke garderobe, hrane, tehnike. Jednostavno, vino ne spada u kategoriju „must have“, ali ako ipak ne želite da se odreknete i tog relativno sitnog zadovoljstva ili potrebe, onda stavite prst na čelo, pogotovo ako vidite ogroman napis: „-50%“!

Želja da dođete do svog omiljenog vina, ili isprobate neku etiketu o kojoj ste puno slušali, ili jednostavno obogatite jelovnik ili atmosferu bogato punom čašom crvenog, belog, roze ili penušavog vina, zahteva najčešće izdatak ravan dnevnoj kalkulaciji prehrambenih troškova za čitavu porodicu. Nije mnogo ali ni malo, pogotovo ukoliko je vreme plaćanja računa, novčanik na izdisaju, stižu vanredni troškovi. I zato svaka prilika da se do željenog vina dođe po povoljnijoj ceni nego uobičajeno, čini se sjajno. Pa i kad niste nameravali da se počastite, izuzetno povoljna cena, pogotovo sa naznakom „sniženo“, učiniće da se upustite u vinski shop eksperiment, često ne uključujući modul za logiku. A to se može pokazati kao prilično neiskusna rabota. Zašto?

Sjaj zlatnog vinopada

OK, preskočili ste prvu preponu u vinskoj stiplčez trci od bivše pivopije prema iskusnom enologu. Daleko od toga da ste postali stručnjak, ali već sad znate da je od vinarije, tehnologa, berbe, pa i sorte, najvažnije da vam se vino dopada. Da ima boju koja vas privlači, da vam ne smeta na nepcu (u glavi posebno), da vam prijaju njegove arome i ukus, pa i da se slaže sa hranom koju ćete konzumirati. Završni ispit ovog nivoa znanja polažete sami pred sobom u prodavnici, kad treba sa prepunih rafova što se prelivaju kao Viktorijini vodopadi, da zagrabite pravu bocu, pravu etiketu koja će vas zadovoljiti. I baš se tu nalazi druga prepona u ovoj prestižnoj trci, zamka sa naznakom „HIT, sniženje, akcija, neverovatno...“. Najveći broj vinokupaca na ovom stadijumu kreće u prodavnicu sa jasno izraženim ciljem da kupi određenu sortu koja mu se lično najviše dopada. Provereni kaberne sovinjon, šardone, snažni vranac, ili možda nešto malo tajanstveno kao tamjanika? Pa, pošto nađete odgovarajuću sortu na polici, namah se postavlja novo pitanje i istovremeno logično rešenje: „Da kupim ovu poznatu etiketu, ili onu još poznatiju po istoj ceni pošto je na velikom sniženju“ ? Verujem da drugačiji odgovor na ovo pitanje ne postoji, naravno da ćete uzeti slavniju etiketu na rasprodaji kad već izdvajate toliki novac. Častite se dok je prilika. Ali, da li ste napravili pravi izbor, da niste negde ipak pogrešno skrenuli?

Etikete koje inače koštaju duplo više, a trenutno se nalaze na polici sa cenom koja se završava na ,99 (zapeta 99) dobro izgledaju, ali često su rezultat biznis politike prodavca (ili vinara), ili ekonomske logike. Šareni kartoni nalik na raznobojno mirisno cveće, koji vas poput pčele privlače velikim popustima, u stanju su da izazovu privremeno slepilo te često niste u stanju da pored vina na sniženju vidite podjednako kvalitetnu robu po istoj ceni i bez sniženja. A kod takvog vina sigurno nema dodatnog rizika.

Zašto su neka vina na velikom sniženju? Pa, možda im je rok upotrebe na izdisaju, tačnije, stare berbe proizvođači prodavcima često nude po daleko povoljnijoj ceni. Proverite berbu!
Odakle dolazi vino? Ogromni proizvođači, gigantske vinske regije imaju daleko povoljnije cene, ne samo zbog toga što ih samim kvantitetom obaraju, već se kod vina daleko više cene ciljane, manje regije. Ukoliko je na etiketi naznačen uži region, ili još bolje obronak, vinograd, potočić, daleko ćete biti mirniji nego da pazarite vino sa recimo - Zapadne obale! Takođe obratite pažnju na to ko je proizvođač. Ako vam njegovo ime negde zazvoni neko zvonce u glavi, ne brinite i radije zaobiđite atraktivnu ali misterioznu etiketu (čast izuzecima).

Konačno, fokusirajte se na vinsku etiketu, a ne na trgovački napis „popust“. Taj napis ne govori baš ništa o vinu!

Šta krije etiketa

Iako pokazuje dosta toga, od tajnih zamisli, emocije, filozofije, duha vinara, znanja i umetničke orjentacije dizajnera, osnovnih podataka vina i određenih zakona države u kojoj je vino proizvedeno ili pakovano, etiketa nudi još neke, daleko važnije parametre. Za početak ponesite naočare ukoliko bez njih ne vidite i ona najsitnija slova, jer može vam se desiti da niste u stanju ni državu iz koje vino dolazi da odredite samo čitanjem krupnih naslova. Iako na dve boce stoji gotovo istoventan napis na engleskom koji recimo uključuje odrednicu Kalifornija, može se desiti da jedno vino jeste iz SAD, dok je drugo u najmanju ruku poteklo desetinu hiljada kilometara daleko, u Australiji! Pritom, ništa ne fali australijskim vinima, naprotiv, ali očekivani aromatski profil može biti apsolutno drugačiji, a to vam se možda i ne dopadne. Pa ko je onda kriv? U svakom slučaju, potražite obavezno region iz koga vino dolazi na poleđinskoj etiketi. Geografska odrednica i kod vina koja nemaju zaštićeno geografsko poreklo može mnogo da znači. Može tamjanika da uspeva i severnije od Makedonije ili Župe, ali biće značajno drugačija, a o sovinjon blanu i uticaju visoke temperature na ovu sortu i da ne pričamo. Zato, ako kupujete jeftinije, stono vino iz Kalifornije ne brinite ukoliko je to zinfandel koji dolazi iz regiona Central Valley. Jer tu je koncentrisan najveći broj vinarija koje redom prave dobar zinfandel. Što recimo sa šardoneom ili pino noarom baš i nije slučaj.

Pričaj mi slatke laži

Napisi na vinu tipa: Vino iz čuvene porodične vinarije... vino proizvedeno od najboljih čokota iz probranih vinograda... naše vino je dobijeno iz naših ličnih vinograda, sa najboljih pozicija... često ne znače apsolutno ništa izuzev želje proizvođača da vino proda. To su sve lepe misli, ali vas dovode u zabunu. Na primer, rečenica na etiketi „najveći svetski proizvođač ove sorte“ često predstavlja sinonim za porodični vinski biznis. Neka od ovih vina jesu dobra, pogotovo ona rađena tradicionalnim tehnologijama koje su kod nekih vinara dovedene do stepena umetnosti, ali najčešće ćete se upoznati sa tehnologijama koje je bolje izbeći. I posebno treba biti oprezan sa velikim literarnim zahvatima na poleđini etikete gde se ukus i aroma vina ukrašavaju cvetnim i vilinskim vinjetama. Daleko su korisnije precizne informacije o vinskoj suštini i njegovom sastavu i tehnologiji prerade.
Takođe, često se boce na polici ukrašavaju nalepnicama i stikerima raznih takmičenja ili ocenjivanja. Čak se i kod nas već viđaju oznake Parkerovih 90 poena, zlata, srebra, bronze, specijalne nagrade sa internacionalnih i domaćih nastupa. Preporuka je u tom slučaju proveriti odnosi li se pojedina ocena upravo na berbu koja je na polici. Od same nalepnice, daleko je bolje obratiti se stručnom licu, prodavcu, pogotovo ukoliko steknete utisak da se razume, ne u posao već u vino. Jedino je važno da ga, njegov lik dobro memorišete kako bi i sledeći put kupili vino po proverenoj preporuci ili naprotiv, da zaobiđete tu radnju.

Vino na izdisaju

Sniženja zbog isteka roka, stare berbe su dosta česta. Nekad su te stare berbe i bolje od novih, ali iskreno, vina mogu biti i „mlitava“. Takođe, postoje i sezonske rasprodaje kad početkom zime možete pazariti još jako dobar prošlogodišnji roze ili laganija bela i crvena vina, kao i sorte koje nisu predviđene za dugo odležavanje. Važno je da se u takvim slučajevima naoružate znanjem, da imate predstave koja sorta može da zadrži makar one osnovne atribute do kojih je baš vama stalo.

Naravno, sve ovo napred rečeno, ne znači da su rasprodaje velika prevara. Postoje i vina iz velikih vinskih sistema koja se rade potpuno automatizovano te se time drastično smanjuju troškovi i postoji velika mogućnost za popuste u trgovini po potrebi. To mogu biti sasvim dobra vina u kojima ćete uživati za male pare. Naravno, ukoliko ipak istražujete čari boutique vinarija, budite spremni da se odreknete velike, slatke čarolije popusta. Trajno...