Da li ponekad zastanete u svakodnevnom hodu ili na putu do prodavnice, vinarije ili vinoteke i zapitate se: Kakav sam ja to zapravo kupac vina? Da li znam da prepoznam dobro i kvalitetno vino ili sam jednostavno pod uticajem promocije?

Šta nas motiviše kad biramo vino? Da li psihologija stoji iza potreba i ponašanja kupaca vina i šta ako bi vinari mogli predvideti ponašanje kupaca, da li bi u tom slučaju i na osnovu tih informacija mogli doneti bolje marketinške odluke?

Na ovaj tekst me je nagnala jedna misterija vezana za moje vino Ćilibar od sorte panonia.
Od kada sam počeo da pravim Selenu od sorte tamjanika, prodaja Ćilibara na kućnom pragu je drastično opala. Ljudi dođu, degustiraju sva vina, i na kraju kada treba da se odluče šta da kupe i ponesu sa sobom Ćilibar često nije na spisku. Selena je gotovo uvek. I, naravno, Indigo.

Neposredno posle ukidanja vanrednog stanja, čim je krenulo lepo vreme, počeo sam da reklamiram na društvenim mrežama degustacije u vinariji. I, potpuno neočekivano, krenula je navala.

Ljudi ne vole da im se prodaje, ali obožavaju kupovati. Ako kažem da sam iz Bosne, i da do prije nekoliko godina nisam ništa znala ni o vinu ni o vinskoj industriji ne bi bilo toliko iznenađujuće. Ali o sadnji čokota, podizanju vinograda, pravljenju kvalitetnog vina učim već godinama i nemam namjeru prestati.