Patak u karantinu

Ma, čista zavist je bila u pitanju. Kad je već on, greškom u krštenici i neselektivnom brigom vlasti za svoje najvernije glasačko telo, svrstan u nekretnine, zašto bih se ja švrćkala po mraku, slikala puste ulice i pisala o tome kako su vinoteke zakatančene dok on mora da sedi kod kuće, pijucka vino, gleda filmove i sluša džez?

Ruku na srce, ni moja „šaljiva poruka“ nije bila baš bez zadnjih namera. Ako se upeca – upeca, ionako mi nije padalo na pamet da bez preke potrebe bazam okolo. Nego, za svaki slučaj... A već sijest mogućih „slučajeva“ mi se tog 18. marta vrzmalo po glavi, budući da su svi prethodni planovi pandemijskom brzinom padali ko pokošeni.

Branko i ja smo se par dana pre toga vratili za Beograd. On na kratko, samo da pokupi omladinu koja će mu pomoći oko vezivanja lukova u vinogradu, a ja na posao, da odradim šta treba, „jer škole i fakultete nećemo zatvarati“, a za šoping u Milanu nemam sitno, pa da im se pridružim.

Oćeš đavola, saskoči me prvi policijski čas od 20:00 do 05:00. Ajd to manje-više, nego šta ću s mojom nekretninom, 65+2meseca, koja je mimo vanrednih stanja zadužena za nabavke, plus dve mačke koje su jedva dočekale koronu, ej, dva krila za uvaljivanje 0-24, ne moraju više da se otimaju. Brankova ideja o formiranju kolektivnog smeštaja u Patkovom vinogradu, koju je posle ceo svet plagirao, neki razumnije a neki baš i ne, odbačena je većinom glasova, kod nas i mačke imaju pravo glasa.

A Brankova omladina se posle dva dana zasitila radne terapije, teraj natrag za Beograd, da im ne promakne zezanje s policijskim časom.Stižes tekućim provijantom koji razmenjujemo za zeleniš s Kalenića, uspeli smo dapopijemo kafu na brzinu i vraća se u proizvodni pogon, jer policijski čas je sad već produžen od 17:00 do 05:00.

I tako, on se bori s vinogradom, ja sedim u Beogradu, „radim od kuće“. Ubih se od posla, nijednu fakturu napisala nisam, a i kome? Vinoteke i restorani ne rade. Naručila nešto sitnog enološkog materijala, da Branko podigne kad bude dolazio. Čekam utorak da uplatim PIO, za to ne važe vanredna stanja. A čekam i bezbroj puta najavljivane mere za pomoć privredi, stalno se odlažu, ne postiže se od mnogo hitnijih mera protiv izvođenja pasa u toalet.

Mislim, ništa spasonosno po nas po običaju ne očekujem, svakako smo nagrabusili, s tendencijom da nasilno pređemo na organic proizvodnju, ma hiperorganic, s 0-24 izolacijom vinograd će imati prilike da divlja beskontaktno, kako mu se navije... Nego, da ne katastrofišem unapred, prvo da čujem te famozne mere.

Umesto njih stigao je dopis Udruženja vinara Srbije. Upravni odbor doneo jednoglasnu odluku „elektronskim putem (putem mejla)“, tako piše, da vinari, citiram, „pomognu našoj državi u prevazilaženju teške situacije izazvane...“, novčano a i „propratnim pismom podrške, kao gest humanosti i zajedništva predsedniku i Vladi Republike Srbije...“ Vlada će, doduše, dobiti kao bonus i spisak „svih problema kroz koje prolazi naš sektor usled teške situacije“.

Ne želim da budem maliciozna, pa ću samo reći da nikakva „pisma podrške kao gest humanosti i zajedništva predsedniku i Vladi“ u ovom trenutku ne podržavam, a da ovo drugo pismo ionako usred sve tekuće kataklizme neće imati ko da čita.

Humanost dakako podržavam. I u to ime apelujem na kolege da u ovom trenutku misle na svoje radnike, stalno zaposlene ali i sezonce, da pomognu njima kolikogod su u mogućnosti. A da od novca koji bi preko Udruženja donirali državi, u ko zna koliko koraka i mejlova, kupe nešto korisno i direktno odnesu tamo gde je najpotrebnije. Bez reči.

Ne znam šta je mislio Kenedi kada je rekao „Ne pitaj šta tvoja zemlja može učiniti za tebe, zapitaj se šta ti možeš učiniti za nju“, za mene su zemlja ljudi a ne državni aparati, pa sve i da idealno funkcionišu. Pomozimo ljudima i prihvatimo pomoć ako nam je neophodna, to je jedino ispravno.

A od državnog aparata, s kojim se dopisujem danima „elektronskim putem preko mejla“, očekujem, ne očekujem, zahtevam, ono za šta ga plaćamo i u ovako strašnim vremenima, taj prokleti ausvajs s početka teksta za Branka, za slučaj da nekom ipak padne na pamet da kupuje vino usred pandemije, da može da ga isporuči jer najavljuje se izolacija gradova.Pa da mogu da uplatim PIO i sledećeg meseca. Ili da makar, ako potpuno zagusti, može da dođe s posla kući.