Vinarija Imperator, verovatno najbliža trenutku da na tržištu eksponira prvo biodinamičko vino Srbije, ujedno je i prvi zaokruženi enološki projekat Đurđe Katić, diplomiranog inženjera tehnologije i jedine dame koja je dva puta bila šampion na državnim takmičenjima somelijera. Ekskluzivni beogradski restoran Homa pokazao se kao idealno mesto za prezentaciju nove berbe Imperator vina uparenih s intrigantnim zalogajima, ali i za razgovor s Vinskom damom, pseudonimom pod kojim je svojevremeno na Vino.rs objavljivala kolumne Đurđa Katić.

Povod za ovo sećanje je odluka francuskih proizvođača vina prirodnom metodom da urade nešto suprotno duhu onoga što rade – da zatraže pomoć države i ubace u kalup nešto za šta su do juče tvrdili da se ne može ukalupiti. Definisali su „prirodno vino“ kako bi se zaštitili od  industrije koja je ukapirala da će pare u budućnosti biti u organskom, biodinamičkom, prirodnom i autentičnom i koja je masovno počela da izbacuje svoje „prirodne“, „autentične“ proizvode. U nedostatku regulative, moglo im se.

Voilà! Regulativa za proizvodnju vina prirodnom metodom je tu. I to, naravno, iz najuticajnije vinske zemlje – Francuske.

Na nedavno održanom ocenjivanju srpskih vina u organizaciji Saveza vinara i vinogradara Srbije, vinarija McC iz okoline Erdevika postigla je zapažen uspeh osvojivši treće mesto za Coupage 2017 McC u kategoriji crvenih vina od internacionalnih sorti i treće mesto za Traminac 2017 McC u kategoriji vina proizvedenih tradicionalnom metodom.

U beogradskom restoranu Endorfin u okviru redovnih večeri uparivanja hrane i vina Endorphins predstavljena je vinarija Bikicki na kojoj je gost bio i uvoznik prirodnih i organskih vina Pangea Selections iz Teksasa, Grant Ričardson, koji je došao u Srbiju kako bi izabrao vina za svoju prodajnu mrežu.

Selena 2019, organska tamjanika vinarije Plavinci ulazi na domaću vinsku tržnicu kao prvo takvo vino te tradicionalno srpske sorte. Premijerno prikazivanje najvaljeno je na sajmu vina u Paraćinu 7. marta.

Prema podacima OIV (Svetska organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo) svake godine se u svetu proizvede oko 4.500 miliona litara više vina nego što se proda. Mnogo od toga završi u sirćetu, a neki vinari ostavljaju vino da odležava nadajući se boljim danima, iako je trend ispijanja odležalih vina u padu, a trend potrošnje mladih, voćnih vina u porastu.

Jedno od najprijatnijih iznenađenja u proteklih godinu dana na vinskoj sceni Srbije bila su vina male vinarije Dukay-Sagmeister iz Kanjiže, čije je vino Furmint Kew 2016 ponelo naziv najboljeg organskog vina Srbije za 2019. godinu. To, međutim, nije bilo sve. Još tri njihova vina zauzela su značajne pozicije u raznim kategorijama, a Erne Sagmajster (Ernő Sagmeister) bio je u najužoj konkurenciji za vinsku ličnost godine. Više nego dovoljan razlog da posetimo ovu široj publici nedovoljno poznatu vinariju na krajnjem severu Vojvodine.

Poslednjih desetak godina vina uz čiji naziv ide odrednica „prirodna“ postigla su značajan uspon u popularnosti. Delom je to zbog privlačnosti samog naziva, delom zato što su drugačija od većine prisutnih na tržištu. Bilo kako bilo, prirodna vina (natural wines), odnosno vina s minimalnom intervencijom (low intervention wines), ili sirova vina (raw wine), postala su nezaobilazna u najrenomiranijim svetskim restoranima, a vinski barovi i vinoteke svesrdno ih uvode u svoj asortiman.

Q: Možete li mi reći da li se u Srbiji proizvode organska vina, da li je tačno da su mnogo skuplja i gde se mogu nabaviti?
(Dragana Zlokućane, Leskovac)