Nakon odležavanja od godinu dana u austrijskom bariku od slavonskog hrasta gabarita 5.000 litara, frankovka Mahago 2019 vršačkog vinskog giganta Drašković zaokružila se lepim voćnim i začinskim notama umirivši 14,5% alkohola.

Frankovka je ušla na velika vrata srpske vinske scene etiketom Frenk, vinarije Bora iz Levačkog vinogorja. Ako je Frenk, spakovan u jednu od najtežih boca domaće scene nosio posvetu legendarnom pevaču Frenku Sinatri, onda je mlađa i svežija verzija Nensi, u nešto manje masivnoj boci i sa 14% alkohola, namenjena Frenkovoj ćerci Nensi Sinatra.

Frankovka se na velika vrata vraća u vinariji Drašković iz Vršca, odakle najavljuju dva nova vina od ove internacionalne sorte.

Frankovka Frenk 2019 vinarije Bora iz sela Lepojević u Levačkom vinogorju osvojila je zlato na svetskom šampionatu frankovki u Mađarskoj. Po mnogo čemu Bora je vinska boutique priča porodičnog i tradicionalnog zlatnog šmeka.

Televizijska serija Tajna vinove loze uveliko gazi kroz drugi serijal a kako se nezvanično šuška, što nema veze sa šuškom za kojom Tomovići i Smiljanići panično tragaju, glavnu ulogu u sortnom smislu umesto bagrine odigraće ovaj put frankovka.

U konkurenciji od 122 frankovke iz nekoliko evropskih zemalja na takmičenju Kekfrankos Grand Tasting 2022 u Pečuju u Mađarskoj, vina vinarija Vinum i Bora osvojila su zlatne medalje.

Čini se da bi Frankovka IN 2018 vinarije Ilić Nijemčević iz Bikić Dola sa zapadnih obronaka Fruške gore i nedaleko od Šida zbog nesumnjivih kvaliteta mogla biti značajan subjekt u nastojanju da i frankovku, poput grašca, kadarke pa i tamjanike, uvrstimo u paletu sorti poreklom iz ovdašnjih krajeva. Pritom, ne probati ovo vino bila bi velika šteta za svakog pravog vinoljupca!

Q: Svidelo mi se nedavno vino frankovka, mada vidim da mnogi ovde nemaju visoko mišljenje o njemu. Koliko je ono cenjeno u nekim drugim sredinama i koliko frankovke ima u Srbiji i gde?
(Dragan Ostojić, Beograd)

Q: Da  li mi možete reči gde u svetu frankovka daje najbolje rezultate?
(Attila Boris, Segedin)

A: Frankovka je sorta koja nije mnogo raširena u svetu, ali se čini da postaje sve popularnija. Njene začinske arome i povišene kiseline nisu uvek bile omiljene među konzumentima, međutim, gajena u ogovarajućim uslovima ume da primami i osvoji mnoge ljubitelje vina. 

Dogodilo se očekivano: Agencija za privatizaciju oglasila je na dan 09. jula prodaju dela nepokretne i pokretne imovine privrednog društva „Vršački vinogradi” u restrukturiranju, putem javnog nadmetanja.
Ono što je očekivano već duži niz godina, konačno se ostvarilo, prodaju se Vršački vinogradi. U nagađanju hoće li to biti Kinezi, domaći tajkuni, ili neko treći, Agencija za privatizaciju povukla je odlučujući korak. Kako stvari stoje, pravila igre su sledeća: Početna cena na prvom javnom nadmetanju utvrđena je u iznosu od 100 odsto tržišne vrednosti imovine, odnosno 17,6 miliona evra, a prodaju se građevinski objekti, zemljište, višegodišnji zasadi i šume, kao i zalihe vina.
Ukoliko to prvo javno nadmetanje ne okonča uspešno, početna cena na drugom utvrđena je u iznosu od 51 odsto tržišne vrednosti, odnosno 8,9 miliona evra.
Pod pretpostavkom da je i to previše za privrednog giganta u posrtanju,
početna cena na trećem nadglasavanju određena je u visini od 30 % tržišne vrednosti, odnosno oko 5,2 miliona evra.
Javno nadmetanje biće održano 26. jula u prostorijama Agencije za privatizaciju, a rok za podnošenje prijava za učešće na javnom nadmetanju ističe 18. jula.
Hoće li ovo biti korak ka zaustavljanju daljeg osipanja vrednosti i imovine nekada najvećeg podruma u Evropi, najvećeg srpskog vinograda i pripadajuće infrastrukture, ili je to nova šansa za Vršac i tradiciju gajenja loze i proizvodnju dobrog vina u ovom delu Evrope, znaće se verovatno nakon treće licitacije kad vrednost kupovine dostigne maksimalan odnos kvalitet:cena, baš kao što taj odnos izuzetno iskazuju sadašnja vina iz Vršačkih vinograda, posebno sjajna frankovka, i muskat otonel.
Kako bilo, sve je bolje od nerešenih odnosa, pogotovo u trenutku kad srpske vinare, prema prognozama neko pozitivno gleda odozgo. I sa strane...