Osvetlan obraz na Balkanu

Prvo zlato za Srbiju sa (izgleda) sve značajnijeg godišnjeg ocenjivanja The Balkans International Wine Competition završilo je u vlasništvu Vinarije Matalj, a dodeljeno je njihovom vinu Kremen 2011. Uz to zlato, srpski vinari su kući poneli još 12 srebrnih odličja i sedam broznanih, što je u odnosu na prošlu godinu prava mala poplava medalja! Zaključak je – ili su srpska vina za godinu dana znatno uznapredovala ili je žiri ove godine malo drugačije „kalibrirao“ noseve u želji da izdvoji najbolje od oko 400 pristiglih uzoraka vina?

Kao i kod svakog ocenjivanja, u glavama publike (navijača) i učesnika uvek postoje teorije zašto je neko uspeo, a neko drugi nije. Ali, na kraju dana, ono što ostaje su rezultati i potpis žirija koji je te rezultate izglasao.

Pozlatilo im se
Na The Balkans International Wine Competition 2013 ocenjivana su vina iz 11 država, a zlatnu medalju je dobilo 36 vina (oko 9 % od ukupno prijavljenih). Po državama odnos zlatnih medalja izgleda ovako: Bugarska 16, Grčka šest, Makedonija pet, Mađarska tri, Hrvatska dve, Crna Gora dve, Turska jednu i Srbija jednu.

Nema dileme da su Bugari u žiri BIWC 2013 doveli reprezentativnu ekipu stručnjaka, na čijem čelu je bilo troje sa zvanjem Master of Wine, najcenjenijim u vinskom svetu. Ali, isto tako, nema dileme da je slika koju bi neko mogao poneti o balkanskim vinima samo na osnovu ovog ocenjivanja – iskrivljena! Zašto? Iz jednog, jedinog razloga, a to je da u konkurenciji nesrazmerno dominiraju bugarska vina, na osnovu čega bi neupućeni lako mogli da zaključe kako je Bugarska neprikosnovena vinska velesila na Balkanu. Jer, od ukupno 233 medalja podeljenih na BIWC 2013, čak 109 je pripalo bugarskim vinima – 16 zlatnih, 37 srebrnih i 56 bronzanih!

Dvojac iz Srbije: Dušan Jelić i Igor Luković

Ako se zna da je slična situacija bila i prošle godine na BIWC 2012, kada su bugarska vina pobedila u svim osim u jednoj kategoriji, a od 23 zlata osvojila čak 10, jasno je gde leži i najveća slabost ove manifestacije koja pretenduje da napravi relevantan okvir za balkansku vinsku sliku & priliku.

Ove godine priznanja za najbolja vina u regionu su u tri slučaja izašla izvan bugarskog atara, pa je tako makedonski Château Kamnik trijumfovao u kategoriji crvenih vina sa Merlot Single Vineyard Reserva 2010, za najbolje belo vino proglašeno je grčko Techni Alipias 2012, kupaža sauvignon blanc (90%) i assyrtiko (10%) iz vinarije Wine Art Estate, a najbolje dezertno vino je po proceni žirija mađarsko Disznókő Tokaji Aszú 5 puttonyos 2007, Disznókő Estate. U Bugarskoj su ovaj put ostala priznanja za najbolji penušac (Single Vineyard Brut 2007, Edoardo Miroglio) i najbolji roze (Le Photographe Rose 2012, Minkov Brothers).

Grand Trophy za Château Kamnik
2010 Merlot Single Vineyard Reserva

Ono što je nas posebno interesovalo bila je sudbina nekih tridesetak prijavljenih vina iz Srbije, što je osetno bolji odziv nego prošle godine na prvom BIWC. Povećani interes odmah je nagrađen zlatom za Mataljev kaberne Kremen, a od srpskog vinskog kontigenta u Sofiji bez medalje je ostalo tek 10-ak vina, što će reći da je čak dve trećine nagrađeno od strane veoma respektabilnog žirija! I to je ono što treba da raduje ovdašnje vinare. Mnogi od njih vratili su se kući sa stopostotnim uspehom: Temet je prijavio četiri vina i osvojio četiri srebra, Vinarija Kiš i Mali podrum Radovanović dobili su takođe srebra za oba svoja vina, a možda i najprijatnije iznenađenje u srpskoj selekciji predstavlja Vinarija Despotika iz Smederevske Palanke koja je, za mnoge potpuno neočekivano, okitila medaljama sva tri svoja vina na BIWC 2013!

Konačno, Vinarija Aleksandrović je, prema očekivanjima, osvojila najviše medalja, ukupno pet.

Medalje za srpska vina
ZLATO: Kremen 2011 Vinarija Matalj.
SREBRO: Arno 2012 Vinarija Aleksić, Trijumf Barrique 2009 Vinarija Aleksandrović, Rodoslov Reserve 2006 Vinarija Aleksandrović, Misterija 2011 Kiš, Bermet 2012 Kiš, Cabernet Sauvignon Barrique 2010 Radovanović, Cabernet Sauvignon Reserve 2009 Radovanović, Tri Morave belo 2012 Temet, Tri Morave crveno 2011 Temet, Ergo beli 2011 Temet, Ergo crveni 2011 Temet i Cabernet Sauvignon 2011 Vinarija Despotika.
BRONZA: Harizma Vinarija Aleksandrović, Trijumf Vinarija Aleksandrović, Regent Reserve Vinarija Aleksandrović, Bonaca  
Vinarija Aleksić, Terasa Vinarija Matalj, Sauvignon Blanc & Rhine Riesling Vinarija Despotika i Rose Vinarija Despotika.

I dok su srpski vinari pokazali više entuzijazma za ovo ocenjivanje nego prošle godine, kod njihovih hrvatskih i slovenačkih kolega dogodilo su upravo suprotno. Tako smo dobili situaciju u kojoj su srpska vina na „papiru iz Sofije” ostavila daleko iza sebe neke vinski razvijenije države, poput Slovenije, u čijem je posedu na kraju ostalo svega tri medalje!

Nema sumnje da će biti potrebno još vremena i truda da se The Balkans International Wine Competition nametne kao ultimativni vinski sudija na brdovitom Balkanu, ali isto tako se može zaključiti da napori organizatora idu u pravom smeru. Jedan od njih je i taj da se sledeće godine ocenjivanje izmesti u neku drugu državu (Grčka je za sada najozbiljniji kandidat), te da u godinama koje dolaze svaki put neko drugi ima prednost domaćeg terena!

A to, kao i u svakom takmičenju, ne treba potcenjivati.

Uostalom, videćemo u kom pravcu će se razvijati ova balkanska vinska priča.

Pečat podneblja
Jedan od članova žirija u Sofiji bio je i Igor Luković, predsednik Udruženja somelijera Vojvodine. - Organizacija je bila apsolutno sjajna, ali ono što posebno diže značaj kompletne manifestacije su degustatori koji su odabrani da daju ocene. Uz tri člana ranga Master of Wine, posebno je značajno što je došao Jamie Goode, čuveni vinski kolumnista i istinska legenda The Sunday Expressa. Prosto sam bio iznenađen kako su uspeli da ga dovedu! Ali, i ostali ocenjivači koji su došli redovno učestvuju na velikim međunarodnim ocenjivanjima i imaju ogromno iskustvo.
Srpska vina su u odnosu na broj poslatih uzoraka uzela dosta medalja, a posebno me raduju medalje koje je osvojio prokupac. To je značajno i zbog toga što sam primetio da su vina sa osobenim stilom, koja imaju pečat podneblja, bolje prošla kod žirija od onih vina pravljenih opštepoznatim, komercijalnim stilom, u kojem se jako vidi tehnologija.