Tamjanika na Menhetnu

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share

skv-budimir-02Domaćin ove vinske večeri u Srpskoj kući vina bila je, na papiru, mlada vinarija Budimir iz Aleksandrovca župskog. Premijerno smo isprobali novu Triadu crvenu i belu, Margus Margi rajnski rizling, vina koja su nedavno otputovala preko „velike bare” u Njujork, a ovih dana izlaze i na srpske police. I Tamjaniku, naravno...

Prohladno veče učinilo je da se u Srpskoj kući vina stvori prava domaćinska jesenja atmosfera prenesna direktno iz Župe. Uz čašu vina, vrhunski sir i salamu, nedostajao je samo kamin. Pa da zapevamo.

Goran-Mitrovic-vinarija-budA domaćin večeri, Goran Mitrović iz vinarije Budimir, i Jovana Antović, deda Budina unuka, učinili su sve da ova degustacija protekne na najvišem profesionalnom nivou. Brojni panoi vinarije, promotivni film, zanimljivo i opširno izlaganje, uveli su nas lagano u svet centralne Srbije i tradiciju vinarstva koja je već na logou vinarije vidno datirana – 1878. godina. Jednom rečju, sve je podsećalo na malo slavlje u ime sprskih autohtonih sorti. Uostalom, imalo je i šta da se proslavi: nedavno osvojena odličja i podatak da je za Ameriku otišao prvi kamion pun Budimir vina, kao potvrda ispravnosti filozofije ove vinarije. A ta filozofija je jednostavna: „Duboko verujemo da je potencijal srpskog vinarstva u domaćim autohtonim sortama koje na jedan moderniji način pokušavamo da predstavimo prvo domaćoj publici, a potom i čitavom svetu„ – rekao je Goran Mitrović, rezimirajući zajedničke napore deda Bude Zdravkovića čiji se porodica prema pisanim podacima puna dva veka bavi vinarstvom i „zeta” Ace Raškovića, da spoje tu vekovnu tradiciju, starinski način pristupa vinogradu i lozi, i savremeni način obrade grožđa u vinariji.

skv-budimir-13

Tamjanika župska 2009, je doza bosiljka, zove, citrusa u završnici, lagano vino koje žene vole, aperitivno, odlično kao uvod u vinsko veče. Upravo prema ovoj najavi, tamjanika se i pokazala – uvod u lepo vinsko veče.

- Na mirisu je rađena sa malo jačim filterom da se prilagodi urbanom miljeu, da možete u toku dana neobavezno da popijete čašu vina, objašnjava Mitrović podižući čašu koja presijava kristalno bistro vino lepe, tople žute boje. To je muskatna sorta, kaže, podaci ukazuju da je u Župi već nekih 500 godina i dovoljno je mutirala da možemo da je nazovemo autohtonom.

skv-budimir-12
Ona je jedno od naših najprodavanijih vina što znači da se tamjanika lagano vraća u narod. Takođe, nju ili volite, ili ne, definitivno. Mi u vinariji pokušavamo da vidimo šta od tamjanike može nastati, kuda može da ode iz berbe u berbu. U planu imamo penušavo vino od tamjanike, kupili smo neophodnu tehnologiju, sve što je potrebno, a već naredne sezone predstavićemo i slatku tamjaniku kako bi time zaokružili sve što od nje može da se napravi.

Vinarija Budimir je na brdu Poljana iznad Aleksandrovca. Vinogradi su na oko pet kilometara oko vinarije, nalaze se na nekoliko poteza. Interesantan je onaj pored manastira Drenča, iz XIV veka. Tu je brdo Gubavac iznad manastira gde se vinova loza neprekidno gaji od tog vremena. Vinogradi su stari između 80 i 100 godina, a jedan vinograd tamjanike je posađen kad je deda Buda rođen. Prema običaju u tom kraju, kad se rodi muško dete, zasadi se vinograd i ostane mu da se bavi njime. Imaju i vinograd zaštićen kao javno dobro republike Srbije, odakle uzimaju sadni materijal koji sami proizvode.

skv-budimir-16- Kad sam bila mala nisam ni sanjala da će deda Budino vino jednog dana biti u ovakvim bocama i da ćemo napraviti pravi mali porodični biznis. Jer svako je kod nas u kraju imao svoj podrum i svoja vina, a mi, osim što smo pili na proslavama Božića, Uskrsa, i što su deka i baka zarađivali nešto od toga, prilično lepo u to vreme, nismo ni sanjali da ćemo se jednog dana proširiti. Onda dolazi Aleksandar Rašković, Budin zet, da se upozna sa bakom i dekom. Tu vidi podrum sa kominama, a pošto je ranije obišao i video veliki broj vinskih podruma po svetu, kaže da treba da se napravi vinarija. Mi smo se smejali sedeći za trpezom, ali tri godine kasnije udaren je temelj vinarije. Od početka deda insistira na autohtonim sortama i njihovim kombinovanjem sa internacionalnim sortama. I evo, to danas daje rezultate, objasnila je Jovana pre nego što je izneseno drugo vino, Triada belo 2009.

skv-budimir-11Kupaža tamjanike, šardonea i sovinjona. Prva berba je bila 2008. ali je odnos, koji je bio ravnopravan, sad malo promenjen u korist tamjanike. Ovde je ima 40%. Vino je dobilo bronzu na prestižnom IWC nadmetanju u Londonu.

- Za nas je to vredna i značajna nagrada s obzirom da vinarija zvanično postoji tek dve ipo godine, i svetli kao da je zlato, objašnjava Mitrović. Vino je punijeg tela, slojevito, postoji malo drveta u tragovima što je u prvoj berbi bilo izraženije. Uz nju možete jesti crvena mesa, intenzivnije sosove. Služi se i na 12 stepeni Celzijusa. Znači, to nije klasično belo vino vezano uz piletinu i ribu.

Old & New
Vinarija Budimir možda je najpoznatija po vinu Sub Rosa koje sadrži 70% prokupca iz starog vinograda i 30% kabernea. Iako spada u skuplja vina, i ono je otišlo u Njujork. Čini se da su u Americi shvatili njegov potencijal koji je numerisan na 25 godina odležavanja. Kao potpunu novost iz vinarije najavljuju čist merlo iz 2007 godine po imenu Kao da si anđeo što je dvostruka simbolika, podsećanje na pesmu Zdravka Čolića, ali se i Acina ćerka zove Angelina. Uz ovo vino, pojaviće se i magnum boca Sub Rosa-e 2007.

 

Triada je inače reč grčkog porekla koja označava „moja prodica, moja zemlja i moje vino”, a samo je igra slučaja da je i kupaža tri sorte. Na boci je reljefasta rozeta preuzeta sa srpskih srednjevekovnih manastira. Jedno je od vina plasiranih na američko tržište, a na našim prostorima je prezentirano početkom meseca oktobra.

skv-budimir-14Da se rizling polako, ali sigurno vraća na srpsku trpezu dokaz je i lako barikirani rajnski rizling Margus Margi (Velika Morava) 2008. Vino, mešano sa malom dozom berbe iz 2005. godine odstojava 15 meseci u tradicionalnim bačvama od 700 litara i zato je malo drugačije. Kiseline su izraženije, ovo je pravo vino uz tipično srpski meni:

- Mi ga zovemo moravski rizling, opisuje treće vino Mitrović. Osetićete na nosu dah petroleja, a s obzirom da je bio u drvetu, tu je i nota vanile. Jedno ozbiljno vino, limitirana serija. Iako je rizling služi se na 10 – 12 C, i još je jedno od vina u njujorškim restoranima. Boca je drugačija, prepoznatljiva, radili smo na etiketi da izađemo iz klišea Triada. Po svemu spada u kategoriju do 15 evra, zavisno od vinoteke, a ovo je jako dobro ocenjivano vino. Na sajmu u Beču, Nemci koji ne vole drvo u belim vinima, bili su prijatno iznenađeni. Računamo da pripada jednim delom alzaškoj vinskoj školi, po kretanju u čaši, brzom zaustavljanju, vidite koja je viskoznost, što je odlika punog starog vina. Odlično je za završnicu. Imamo i berbu 2009. koja će na tržište sredinom naredne godine.

Ima toga još

Tamjanika 2009 je snažna na nosu, slatka, cvetna na zovu, topla na svežu slamu. Ukus je pomalo mineralan, nosi osvežavajuće i prijatne, ne prejake kiseline, na nepcu nešto manje slasti, sa jednom blagom dozom gorkosti što je veoma značajno kod uparivanja sa hranom. Na kraju dolazi lepa završnica sa naznakom zrelog ananasa i smokava. Ali to nije sve. Budimir u okviru 350.000 litara kapaciteta i sedam etiketa, nudi i tamjaniku Vera rezerva, koja se svake druge godine radi na tradicionalniji način. Limitirana serija od 3.000 komada odležava po 15 meseci u buretu, to je punije, teže vino, za dugi kraj večeri.

 

U okviru „Balkan Wine Project” koji je trajao više od godinu dana, u Srbiju su došli Amerikanci iz firme Winebow. Tražili su vina koja mogu da zadovolje potrebe njujorškog tržišta, testirali su veliki broj vinara, pravili selekciju podruma i etiketa koje bi mogle da u tamošnjim restoranima postignu komercijalni uspeh. Bili su oduševljeni šarolikošću Balkana, kako sortnim sastavom, tako i tehnikama proizvodnje. Potom je u Njujorku organizovan trodnevni profesionalni godišnji sajam trgovaca pod pokroviteljstvom Wainbow-a, gde su svi bili iznenađeni tamjanikom i prokupcem. Sajam nije kao ovi koje imamo na našim prostorima. Dolaze trgovci iz te regije (Njujork) koji odmah znaju kad probaju vino gde, tačno u kom restoranu i za koju cenu mogu da ga prodaju. tamjanika-zupaKonačno, uzeli su četiri naša vina, ali morali smo da zadovoljimo njihove zakonske norme za uvoz i poleđinu etikete prilagodimo engleskom. Tako je i Župa transkribovana u „Zhu – Pah”. Znači, to nije srpska etička priča, vina za naše iseljenike, nego američka, ekonomska, ono što može da se proda. Pre dva meseca otišao je prvi kamion, a odabir vina zavisi samo od amerikanaca. Sa prostora bivše Jugoslavije odabrani su još i Portugizer iz vinarije Mačkov podrum, Jelić sa Moravom, pa potom Trapan iz Hrvatske i Stobi iz Makedonije.

Poslednje vino večeri, Triada crveno 2007, nosilac je srebrnog priznanja sa Balkanskog kupa. Rubin crvene boje karakteristične za prokupac sa braonkastim odsjajima zrelog vina, ide sjajno uz lokalnu hranu. Na nosu napada sa malo crvenog voća, na nepcu nešto čokolade. Lepa završnica kreće gotovo momentalno kroz svežinu voća i utegnute tanine, softane, svilenkaste. Neobična mešavina crnog i crvenog bobičastog voća koju ne preporučujemo uz žute sireve jer gubi na intenzitetu, ali uz jake bele svakako i uz salamu i jako slanu pršutu ide izvanredno. To je druga berba vinarije koja se ovih dana pojavljuje na tržištu. Vino je srednje punog tela, za svaki dan, u sastavu je blend prokupca sa 10% merloa. Prokupac je rađen tradicionalno, osam meseci ležanja u bačvama od 700 litara, a merlo devet meseci u američkim Seguin Moreau buradima i nešto malo domaćeg barika. Na ovom se vinu najbolje primeti taj spoj tradicionalnog i modernog vinarstva. Ideja je da se ubuduće smanji udeo merloa, tako da bi već iz 2011. godine mogao da se proba čist prokupac koji obuzdan merloom dobija jednu drugačiju formu.

- U župi ćete dobiti crvenu papriku uz prokupac što je sjajna varijanta, gustira Mitrović. Može i uz sir i kajmak. U Srbiji se on radi i sa merloom i sa kaberneom, sa gameom. Nešto se uvek dodaje, pa ćemo videti kakav će biti čist prokupac. To je četvrto vino koje smo izvezli u Njujork. Treba raditi na prokupcu jer se od njega mogu dobiti zaista sjajna vina. Potrebno je istina i desetak berbi za dobitnu kombinaciju. Prokupac je inače kao sorta duplo duže prisutan u Župi nego tamjanika. Gaji se duže od milenijuma sudeći prema turskim zapisima. To je podatak koji svakako treba promovisati u čitavom svetu. Samo se modernizovati na pravi način. A čini nam se da smo na pravom putu.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama