Organska vina osvajaju svet

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Organska vina osvajaju svet

Šta su to organska vina, da li su lošija od tradicionalnih, zašto ih treba probati, koliko koštaju, koja su najpoznatija, ko to uopšte pije, a ko proizvodi... Sve su to pitanja koja postavljaju ljubitelji vina u svetu, nailazeći na sve više buteljki sa napomenom - organsko!

organska vina 9

Prema nekim procenama u svetu danas posluje oko 2.000 organskih vinarija, od čega je gotovo 900 u Francuskoj! Međutim, iako se o organskim vinima sada već uveliko priča svuda, njihova sudbina je zapetljana u različitim tumačenjima organske proizvodnje i organskih proizvoda. Tako u Evropskoj uniji sve do nedavno nije bilo dozvoljeno zalepiti na flašu oznaku „organsko vino”, već samo opisnu napomenu: „proizvedeno od organskog grožđa”. Da li zbog pritiska vinara ili lakšeg marketinga, tek početkom februara u Briselu je doneta odluka da je OK staviti na etiketu natpis „organsko vino”. Ali, još važnije, po tim novim pravilima (vinske) igre organska vina sada smeju da sadrže sulfite, što je do juče mnogima bilo nezamislivo!

organska vina 3

To može da govori u prilog tvrdnjama kako sulfiti nisu štetni po zdravlje, ali može biti da je reč i o čisto finansijskim razlozima, jer sulfiti su ti koji omogučavaju vinima da duže traju.

U svakom slučaju, od sad je u Evropskoj uniji za organska vina dozvoljeno po 100 jedinica sulfita za crvena organska vina i 150 za bela ili rose, što je mnogostruko više od 10 jedinica dozvoljenih u SAD (i to samo ako se pojave prirodnim putem). Inače, kod konvencionalnih vina taj nivo je 350 jedinica. 

organska vina 4

Inače, ukupna količina organskih vina koja se proizvode i kupuju u svetu još ne predstavlja značajnu cifru da bi se pristalice vina proizvedenog na tradicionalni način osetile ugroženo. Pogotovo ne na ovim prostorima, mislimo na region, gde etiketa „organsko vino” kao da predstavlja baksuz, loš predznak, u svakom slučaju veoma nesigurno i klizavo tlo za svakog vinara koji ozbiljno računa na pristup slobodnom tržištu. Čak i oni koji iz sopstvenih ubeđenja proizvode vina što „mirišu” na organsko, ili makar imaju „o” od organskog, kriju tu činjenicu kao zmija noge, umesto da to ponosno istaknu na sred etikete! Tako se stiče utisak da organskih vina na ovim prostorima i nema. 

organska vina 15

Šta je uopšte organsko vino?

To je, naravno, vino napravljeno od grožđa uzgojenog na organski način, što podrazumeva striktnu primenu brojnih pravila i kriterijuma, a svaki proizvod koji želi da bude označen kao organski mora da osvoji sertifikat kojim se dokazuje praćenje tih strogih pravila. Međutim, većina tih pravila ujedinjuju se u osnovnom postulatu ove proizvodnje: bez upotrebe pesticida, herbicida i hemikalija. Organski proizvođači takođe ne dodaju svojim vinima „arome”, čak ni poput malih prstohvata hrastovine, a koriste uglavnom samo bazične vinarske tehnike kao što je dodavanje kvasca radi fermentacije. Filtriranje? Ni govora…

organska vina 13

Pa zašto onda da kupujemo organsko vino?

Evo tri „zato”:

1) Organski gajeno voće svakako je zdravije od onoga hemijski zaštićenog i obrađenog. Takođe, sigurno ne znate da neka tradicionalno pravljena vina sadrže i do 70% organske sirovine. Na tim vinima čak može da stoji oznaka „proizvedeno do organskog grožđa”

2) Pored toga što štitite svoj organizam konzumirajući organsko, istovremeno čuvate i sredinu, jer kupovinom tih vina pomažete proizvođače koji se bore za očuvanje prirodne sredine, za korišćenje obnovljivih resursa, za zaštitu zemlje i vode za generacije koje slede

3) Organska vina  sadrže manje sulfita od tradicionalnih. Dodaju se vinu u cilju konzervacije, a stoprocentno organska vina čak uopšte ne sadrže sulfite, što je navodno dobro za organizam. Ali, tu započinje prava frka...

organska vina 11

Zapravo, vina „s one strane” dele se na prirodna, organska i biodinamična. I dok organska ne smeju da sadrže prisustvo hemikalija koje nastaju upotrebom gnojiva, pesticida i herbicida, niti sulfite, biodinamičari su još rigidniji: oni su usvojili sve ovo i otišli par koraka dalje koristeći specijalno pripremljena gnojiva (iz volovskih rogova recimo), ne koristeći ni vinobran da odbrane listove loze od štetočina, a većina poslova u vinogradu i vinariji planira se prema mesečevim menama. Granica između ove dve vrsta uzgoja nisu strogo povučene. Tako pojedini organski farmeri usvajaju tehnike bliže biodinamici, pa sade i gaje biljke koje privlače insekte korisne za zdravlje loze. Uz posebne prepreke namenjene životnjama koje štete biljkama, dozvoljavaju rast korovu i divljem bilju između redova loze. Upotreba bio-dizela u vinogradu takođe umanjuje opasnost od emisije štetnih čestica, a plug i konji postižu sve veću popularnost.

organska vina 14

Šta kaže statistika?

Sa porastom tražnje na globalnom nivou, interesovanje za organska vina postaje prava opsesija analitičara. Pažljive analize pokazuju da se za organska vina još uvek ne zanima previše publike, ali je ta publika izuzetno probrana i selekcionisana. Iz tih podataka se vidi da organsko vino u svom svakodnevnom meniju najradije vide ljudi od 21 do 34 godine, da o zdravijem vinu više razmišljaju žene, da se za njega više interesuju oni koji manje zarađuju (bogati više naginju tradicionalnim, ali verovatno skupim vinima), te da je organsko draže LGBT populacija nego „strejt” ljubiteljima vina! Zašto? Zaključite sami.

Konačno, vinari koji proizvode „prirodno vino” mogu da koriste bilo šta od navedenog, ali se najčešće oslanjaju isključivo na upotrebu prirodnih kvasaca i nedostatak intervencija u vinariji (izbegavanje sulfita ili minimalno dodavanje) što za rezultat ima neujednačen kvalitet berbi, odnosno njihovu drastičnu raznolikost.

organska vina 2

I baš tu leži sve veća popularnost prirodnih vina kao odgovor na parkerizaciju i globalizaciju vinskog testiranja koja inicira ujednačenost berbi kako bi se mogla vršiti trajna ocena kvaliteta pojedine etikete. Prirodno vino ne podleže važećim zakonima, ne zahteva proces sertifikacije. Pa opet, samo 10% organskog vina u Americi deklariše se kao uzgajeno „prirodnim stilom”, pa i tada je većina - biodinamična.

Jedno od ključnih pitanja bi trebalo da bude da li su organska vina ukusnija ili manje ukusna od konvencionalnih?

Za početak činjenica da ova vina zahtevaju daleko više pažnje i rada, kako u vinogradu, tako i u podrumu, što neminovno vodi do toga da su ona skuplja u odnosu na svoje neorganske rođake. A da li su zbog toga ukusnija? Na to je pokušao da odgovori vinski guru Monty Waldin radeći paralelne blind tastinge organskih i neorganskih vina. Waldin je inače poznat kao zagovornik organskog vinarenja, pa su dobijeni rezultati nezavisnih istražitelja radije uzimani kao uzor. U svakom slučaju, bez ikakvih povlađivanja, odnos dopadanja je bio 16:14 u korist organskih vina. 

organska vina 7

A na pitanje: može li organsko vino da stari, dovoljno je samo probati 43 godine star šardone Caves Jean Bourdy Cotes du Jura 1959, Jura, sa krajnjeg istoka Francuske. Odležavanje ni najmanje nije štetilo medu i karamelu na nosu i ukusu zelene jabuke i karamela!

Sajtovi nekoliko vinarija poznatih po organskim ili prirodnim vinima:
www.frogsleap.com
www.grgich.com
www.theorganicwinecompany.com 
www.freywine.com

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama