Budućnost se zove Tikveš Châteaux&Domainеs Group

  • Objavljeno u Info
  • Bookmark and Share
Budućnost se zove Tikveš Châteaux&Domainеs Group

U okviru sajma 2. Wine Vision by Open Balkan održan je masterklas Vinarija Tikveš – Transformacija izazova u liderstvo: Umetnost savladavanja visokih tehnologija u vinogradarstvu. Vodili su ga profesor Alen (Alain) Deloar sa Agro instituta u Monpeljeu i Đovani Bigot, agronom i osnivač renomirane konsultantske kuće u oblasti vinogradarstva Perleuve iz Italije.

- To što smo radili do juče, to je istorija, sad treba da stvaramo za sutra. Tikveš razmišlja kako da radimo organski, da spasimo planetu, a to činimo sa Đovanijem i Alenom. Razvijamo vinograde i zato danas imamo pet ,,živih“ vinarija i šesta je u razvoju - obratio se prisutnima Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora Vinarije Tikveš.

Svetozar Janevski MasterClass
Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora Vinarije Tikveš

Naglasio je kako su prema sugestijama konsultanata prvo vinograde peli sa 600 na nekih 720 metara, a sad ih podižu na preko hiljadu kako bi dobili željene rezultate u okviru klimatskih promena. Označio je takođe i značaj Open Balkan udruživanja uz činjenicu kako Vinarija Tikveš već sarađuje sa pojedinim vinarijama ulazeći u novu eru pod nazivom Tikveš Châteaux&Domainеs Group. I izrazio nadu da će i brojne druge vinarije da se pridruže.

Profesor Deloar je na primeru vranca iz Tikveša govorio o istraživanju senzornih profila crvenog vina kroz proučavanje šećera u grožđu.

- Put od vinograda do vina komplikovan je. Klima je ključni faktor koncepta teroara, odnosno temperatura, svetlost, sunce, vetar, vlažnost vazduha. Šta god da se radi mora da se proba i da se urade senzorne analize.

Alain Deloire
Profesor Alen (Alain) Deloar sa Agro instituta u Monpeljeu

U šestogodišnje istraživanje uključeno je sedam vinograda iz tikveškog vinogorja a cilj studije bio je da se ispita uticaj lokacije vinograda na sadržaj polifenola u zrnu grožđa i kožice, posebno tanina. Zaključak analize je da berba ima značajniji uticaj od lokacije vinograda i da vinograde treba grupisati na osnovu rezultata berbe, a ne toga gde se nalaze. I zato svaku berbu treba posebno ispitati. U tom smislu voda je neophodan činilac za uzgoj loze i proizvodnju vina.

Za svaki litar vina vinogradu je potrebno 250 – 350 litara vode, a loza je u sušnom periodu od 18. juna do berbe. Zato su tip, struktura i sastav zemljišta, prisustvo života u zemljištu i razvoj, kao i dug korenov sistem ključni faktori za zdravlje vinove loze i kvalitet zrna.

Urađene su u Tikvešu između brojnih drugih analiza i zahvata, studije tla za razumevanje karakteristika vinograda a faza zrenja grožđa je podeljena na dve podfaze: pre-plato i post-plato akumulacije šećera u voću. Na osnovu rezultata se bira datum berbe koji bukvalno određuje aromatki profil vina.

Đovani Bigot
Đovani Bigot, agronom i osnivač renomirane konsultantske kuće u oblasti vinogradarstva Perleuve iz Italije

Đovani Bigot, kreator aplikacije 4Grapes za praćenje vinograda u realnom vremenu je predstavio Tikveš – Perleuve projekat.

- Posmatrati, zaključiti i delovati. Mislimo da je vinogradarstvo jednostavno, ali ne možete tvrditi koja je radnja najbolja bez prethodnog posmatranja vinograda - objasnio je.

Perleuve konsalting se sastoji u fokusiranju na devet agronomskih parametara: zdravlje grožđa, proizvodnja, lišće, odnos između listova i proizvodnje, tip grožđa, nedostatak vode, energičnost, analiza biodiverziteta i zemljišta i starost vinograda. To je holistički pristup jer su u razmatranje uzeti različiti faktori koji direktno utiču na kvalitet Tikveš vina a analizom indeksa dobijenog na osnovu podataka moguće je iz godine u godinu podizati kvantitativni potencijal vinograda.

- Dobili smo 20.000 satelitskih vremenskih podataka, 10.000 podataka o vremenu sa fizičkih meteoroloških stanica, 12.500 nadzora od strane 4Grapes, 4.000 slika, 300 analiza zemljišta i 10 kodifikovanih agronomskih procedura - otkriva Bigot.

Marko Stojaković glavni enolog
Marko Stojaković, glavni enolog vinarije Tikveš

Rezultati dobijeni tokom poslednjih pet godina pokazuju glinasto zemljište, umereno krečnjačko sa ponegde zaobljenim stenama, i umereni nedostatak vode što stimuliše sekundarni metabolizam vinove loze. Meteorološki trendovi su veoma promenljivi, došlo je do porasta temperature i povećanog deficita vode što uzrokuje povećanje zrelosti grožđa i inteziteta aromatičnosti. Upravlja se zato rastom listova i povećava izloženost površine lista po kilogramu grožđa što povećava koncentraciju i intenzitet vina.

Konačno Bigot ističe da tehnologija kao alat mora da bude u rukama agronoma, a vizija budućnosti je da ih vodi AI (veštačka inteligencija) kao kopilot u svakodnevnim odlukama.  |

Foto: Vinarija Tkiveš
nazad na vrh

Srodni tekstovi