Morava na šest načina

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Morava na šest načina

U vinariji Despotika je početkom jula održan zanimljiv masterklas na temu Tri boje morave. Prisutnim profesionalcima i predstavnicima medija predstavljeni su brojni stilovi vina od ove novostvorene vinske sorte kao još jedan korak u izgradnji brenda Morava.

U pokušaju da otkrije šta sve to morava može da ponudi, vlasnik Despotike Veselin Despotović, sa članovima kreativnog tima tehnologom Milošem Nikolićem i vinogradarom i tehničkim rukovodiocem vinarije Novicom Maričićem, ponudio je šest različitih vina.

despotika morava 329 524

Za pojedine stručnjake ovo nije bio prvi susret sa etiketama Morava kasna berba 2020 i Morava oranž 2020, ali su zato morava iz tanka kao prvo vino, potom ona iz glinenog suda (jajeta), te barikirana verzija izazvala punu pažnju, da bi čitav događaj bio podvučen četvrtim vinom, blendom prethodna tri, a koje će biti komercijalna verzija za tržište.

- Ideja nije bila da paralelno pričamo šest priča o moravi odjednom jer to komercijalno, tehnički, finansijski, zaista nije izvodljivo, već da sprovedemo malo istraživanje kako bi na kraju nešto zaključili – objasnio je Despotović.

despotika morava 84 507
Veselin Despotović vlasnik Despotike (u sredini)  sa članovima kreativnog tima

I zaista, prva tri vina proizvedena su u malim količinama za radoznalce koji bi da ih kupa i probaju, čak je predstavljena i specijalna, privlačno brendirana kutija.

Morava inoks 2021 je suvo vino sa 14% alkohola. Nudi voćno osveženje, istovremeno jednostavno i dovoljno aromatski i strukturno intrigantno, upravo ono koje ljubitelj očekuje od vina posle devet meseci u tanku.

despotika morava 98 509

Morava glina 2021 sa 13,5% alkohola je nevakidašnje polusuvo vino odležalo devet meseci na pokožici, rađeno sur lie metodom. Potpuno nova, bogata, a ipak veoma pitka vizija morave stvorene u glinenom sudu dovodi je lagano u red nejprestižnijih svetskih sorti za ovaj tip vina.

Morava barik 2021 sa 14% alkohola je eklatantan dokaz kako sorta sadrži dovoljno organskog materijala da se ukrsti sa drvetom. I u ovom slučaju korišćen je sur lie metod ali je vino fermentiralo u bačvi od 2.000 litara od srpskog hrasta. Harmonično vino sa relativno nežnim i prijatnim aromatskim vibracijama drveta te kompleksnim aromatskim sadržajem ostalo je nekako u senci glinene varijante koja je mnogima najprijatnije iznenađenje, a posebno četvrtog vina, završnog blenda opisanih varijanti.

despotika morava 21 503

Morava 2021 koje je proizvedeno oko 12.000 boca i koja je već stekla poklonike tokom godina razvoja u Despotici, sada je u novom ruhu. Većinu (70%)  čini vino iz inoks varijante, barika je 17% a gline 13%. Sa 14% alkohola i dosta visokim kiselinama to je vino puno svežine, citrusno, cvetno, herbalno a istovremeno kompleksno i elegantno.

Gotovo je jednoglasno ocenjeno kako je ovo siguran adut na tržištu i veliki iskorak u popularizaciji morave u raznim ili čak svim krugovima ljubitelja vina  bez obzira na iskustvo i preference. A pošto je u procesu proizvodnje kao drvo uvek naveden srpski hrast, postavljeno je i pitanje da li bi se možda dobili drugačiji rezultati u fracuskom ili američkom hrastu.

despotika morava 373 530

- Još uvek je mnogo pitanja pred nama – upozorio je Despotović. – Da li, recimo, insistirati na fermentaciji u glini do kraja? Takođe insistirati na srpskom hrastu je svakako dobro zbog priče o autohtonosti ali ima tu dosta problema. Ne u smislu da je srpski hrast nedovoljno dobar već se i sami pinteri često žale na nedostatak sirovine i sličnih stvari pa im predlažim da se udruže i recimo od nadležnog  ministarstva traže da se jedan kontigent hrasta iz naših šuma odvoji u tu svrhu, a kako bi se i u toj sferi napravio iskorak.

Morava oranž 2020, suvo vino sa 12,5% alkohola jedino je ovakvo vino urađeno u Despotici. Puna tri meseca je maceriralo na pokožici pre nego što je pretočeno u burad od srpskog hrasta (225 litara) gde odležava još pola godine. Proizvedeno je oko 2.000 boca a krasi ga prijatna pitkost uz očekivane arome i ukus za vina ovog tipa.

despotika morava 35 504

Ali umesto opisa doživljaja vina, rasprava se fokusirala na temu koja prati nefiltrirana vina sa što manje intervencije kakav je i ovaj oranž. Osnovni je problem što ona još nisu definisana u Pravilniku za ocenjivanje vina, te zbog toga slabo prolaze na tehničkom ocenjivanju. Nasuprot tome, na nagradnim, gde se sve zasniva na organoleptici istovremeno postižu visoke rezultate. Stručnjaci napominju da je situacija trenutno takva jer se ocenjivači moraju držati propisa kod tehničkog ocenjivanja gde se oranž vinima zapravo pomalo „progleda kroz prste“ inače bi bila odmah diskvalifikovana.

- Tačno je, - kaže Despotović - ako ovo vino ili slična ocenjujemo po standardnim parametrima neće dobro proći na tehničkom ocenjivanju. No ako ti je jedini alat koji imaš čekić, onda svaki problem posmatraš kao ekser i baš zbog toga su proizvođači koji rade ovakva vina u velikom problemu. Dosadašnje shvatanje jednostavno mora da se promeni ako želimo da opstanemo u savremenom vinskom svetu.

despotika morava 110 511

Za ove vinske trendove moraju se smisliti neka rešenja i valjda će, napominje i profesor Vladimir Puškaš. A sa tom nadom oranž će se raditi ponovo iz berbe 2023.

Morava kasna berba 2020 je sa 55,5 grama šećera i svega 10% alkohola zasladila čitav događaj. Prijatno, pitko i dopadljivo vino rađeno je u tanku. Nije previše slatko, čak sveže sa skoro 6 gr/l kiselina, a sa voćnim, cvetnim i mednim notama zapravo je skladno, harmonično i jako dopadljivo vino.

despotika morava 91 508

Zdravo grožđe ostavljeno je do 5. decembra da dehidrira i prikupi što više šećera a kao savršen par uz kasnu berbu išla bi krempita.

Konačno se poveo razgovor i o penušavcu od morave s obzirom da sorta ima dovoljno kiseline. No zapravo je pitanje ima li dovoljno vinograda morave u Srbiji za takav poduhvat.

despotika morava 126 513

Nema, složio se Despotović na kraju i izneo podatak da od ukupnih površina vinograda u Srbiji svega 8% čine autohtone sorte, te da je to limitirajući faktor u razmišljanju na temu penušavca od morave a ne samo skupa oprema.

Ali definitivno „ne“, ipak nismo čuli od vinara koji je prvi posle Milijana Jelića zapravo krenuo da moravu usmerava u pravcu vinskog brenda. Veselin je time „povukao nogu“ čak i nekim novim vinarijama, ne samo u Srbiji već i onima koje se trenutno grade u blizini Despotike i sade ovu sortu, pa rezultat ovog malog istraživanja kom smo prisustvovali može biti zanačajan pokazatelj na putu morave u još bolje sutra.    |

Foto: S. Vidović 
nazad na vrh

Srodni tekstovi