Selekcija crvenog zadovoljstva

O negotinskom kaberneu mnogo je toga već rečeno, da bi sinergijom 75 procenata ove sorte i merloa bila dobijena Selekcija 2019, perjanica vinarije Mikić iz Rečke. Sortna vina su rađena pojedinačno, odležavala pre spajanja po godinu dana u srpskom bariku, pa potom još šest meseci u kupaži pre punjenja. Izuzetno primamljivo na mirisu vino je praktično još uvek mlado što posebno važi za kaberne kome ionako treba malo više vremena da dostigne svoj maksimum u razvoju uz pretpostavljeni potencijal od deset i više godina.

- U Krajini je 2019. bila dobra berba. U početku se nije činilo tako, ali jako lepa, suva i topla jesen te dobro zaštićeni vinogradi dali su vrhunski kvalitet grožđa. Kaberne koga posedujemo četiri hektara a merloa nešto više od tri, smo selektivno brali u drugoj polovini oktobra – objašnjava Dejan Mikić vlasnik vinarije. – Poznajemo probrane pozicije u vinogradu, recimo tu gde je brežuljak se nalazi takozvana bela zemlja i grožđe nakupi više šećera nego u delu vinograda niže u uvali gde stiže grožđe pogodnije za roze vino. Fermentacija traje tri nedelje i mnogi pitaju zašto kupažu ne radimo odmah, ali to je nemoguće jer merlo i kaberne sazrevaju sa dve nedelje razlike. Kada se završi proces u podrumu, strogom selekcijom se odaberu najbolja burad i nastaje Selekcija koje godišnje proizvedemo oko 3.000 boca. Ono što preostane čini Cuvee I, naše bazno crveno vino.

Izuzetan kvalitet ove kupaže ogleda se upravo u vinu Cuvee I koje spada u sam vrh best buy kategorije srpskih vina noseći ponosno zlato iz Beča sa AWC Vienna 2017, dok je Selekcija zapravo njegov viši nivo što se očituje u posebnoj eleganciji koju su svetski stručnjaci ocenili srebrom na Open Balkan Wine Trophy nadmetanju.

Ocena bi bila daleko viša da nije reč o, u tom trenutku tako mladom vinu, pa Dejan napominje da će ga na isto nadmetanje slati za neke dve ili tri godine kada potencijal razvije do krajnjih granica. No, nije sve bilo baš tako jednostavno da se dobije ova Selekcija…

- Kada su u septembru krenule kiše svo neobrano grožđe je bilo pod velikom pretnjom botritisa do koga srećom nije došlo jer smo na vreme odradili pripremu. Dobili smo ono što smo hteli, sliku kako bi trebalo da izgleda vino iz Negotinske Krajine. Grožđe u punoj fenolnoj zrelosti a od njega vino sa 14% alkohola dok je kod belih vina možda zaostao gram ili dva šećera. Preslikali smo klimatske uslove koji su apsolutno specifični i neponovljivi na teritoriji čitave Srbije. Nije nam cilj da budemo deo neke priče kako svi radimo vino sa 12% alkohola jer je tako normalno i tako treba da bude. Drugim rečima, ovo je Negotinska Krajina i tu je vino malo drugačije.

Upravo je ta filozofija vinara ovog kraja ono što krasi ovo vino, tako moćno a opet tako harmonično i nekako bez nepotrebne tenzije. Ne treba ovdašnje vinare, ni vina im gurati u neki kalup ako im tu nije mesto. Ne treba zbunjivati konzumente da misle da su u Šumadiji, na Fruškoj gori, i u Negotinskoj Krajini svuda ista vina, napominje Dejan, i navodi na razmišljanje da sovinjon nije samo sovinjon, već da postoji sovinjon iz Negotinske Krajine koji nije isti kao onaj šumadijski. Pa ni šardone se ne podudara sa onim na Fruškoj gori, već lokalno sve to može biti dosta drugačije.

- Nažalost, na vinskoj sceni Srbije se provlači činjenica da vina liče jedno na drugo, čak u 99 posto slučajeva možda su i identična – kaže, dok uživamo u voćnim i ljubičastim notama u završnici, nekako drugačijim od drugih.   |

Foto: Slobodan Vidović