Isplati li se biti enolog?

Prema podacima sajta Salary Expert u najpoznatijim vinskim državama početnik tehnolog sa stažom do tri godine u Francuskoj primi oko 31.000 evra godišnje, dok vrhunski stručnjak (preko osam godina iskustva) dohvati oko 52.000 evra za 12 meseci.

Italijanski vinar zaostaje po primanjima za francuskim. Početna godišnja plata kreće od 30.000 evra, dok se primanja onih s većim iskustvom kreću oko 47.000 evra.

U Španiji je slična situacija kao i u Italiji, od 27.000 evra do 45.000 evra, u Portugalu od 22.000 evra do 37.000 evra, u Nemačkoj od 41.000 evra do 70.000 evra, tek nešto manje nego u Austriji (od 40.000 evra do 69.000 evra), a u Evropi (a izgleda i u svetu) najviše zarađuju „vajnmejkeri“ u Švajcarskoj gde početnička plata u proseku prelazi 59.000 evra godišnje, a onih s iskustvom i čitavih 100.000 evra!

U Novom svetu po visini zarade prednjače SAD sa prosečnom godišnjom platom početnika od 58.500 evra koja može da naraste do prosečnih 72.000 evra za one s iskustvom. Sledi Australija (od 44.000 evra do 75.000 evra), te Novi Zeland (od 35.000 evra do 59.000 evra).

U Južnoj Americi poznatoj po veoma pristupačnim cenama vina u maloprodaji prosečna godišnja plata kreće se za početnike od 8.000 evra u Argentini do 13.500 evra u Čileu, dok oni s iskustvom dohvate u Argentini oko 13.500 evra, a u Čileu 23.000 evra.

U Kini, gde proizvodnja vina doživljava veliku ekspanziju plate tehologa u proseku kreću se u rasponu od 14.000 evra do 23.500 evra na godinu dana.

Da zavirimo i u komšiluk. U Bosni i Hercegovini početna primanja su u proseku oko 6.500 evra godišnje do nekih 11.000 evra za one s iskustvom, u Bugarskoj od 9.000 evra za početnike do 16.000 evra, u Rumuniji od 11.000 do 18.000 evra, koliko otprilike iznosi i godišni prosek za „vajnmejkere“ u Hrvatskoj i Mađarskoj.

Do ovih brojki sajt tvrdi da je došao direktnim i anonimnim kanalima, ali za Srbiju, kao ni za Sloveniju ili Sevrenu Makedoniju i Crnu Goru podataka nema.  | 

Foto: Ivana  Čutura