Kap veselja
- Tekst Branislav Anđelić
- Objavljeno u Vesti
-
Kako u lepšu stvarnost, scena iz filma „Još jedna tura“
Norveški psihijatar Fin Skarderud u predgovoru knjizi Edmonda de Amicisa „O prihološkim efektima vina“ postulirao je da su ljudi rođeni sa deficitom alkohola u krvi od 0,05% i da je naše optimalno stanje sreće, zdravlja i produktivnosti kada smo baš toliko nacvrcani. Na tu temu Danci su 2020. godine napravili odličan film „Još jedna tura“, ali to je druga priča...
Vratimo se Finu. Naime, čovek nije baš mačji kašalj u psihijatriji s obzirom na to da vodi projekat psihoterapije u Univerzitetskoj klinici Osla, da je profesor na Departmanu za posebne potrebe na Oslo univerziteta i na Lilihajm univerzitetu, da ima privatnu praksu, te da je zvanični psihijatar Norveškog olimpijskog komiteta. Napisao je i brdo naučnih knjiga i članaka, a piše i kao kritičar umetnosti, hrane i pića.
Da je Fin na pravom putu potvrdila je i nova studija grupe naučnika (Rui Miguel Costa, Arlindo Madeira, Matilde Barata, Marc Wittmann) pod nazivom „Moć Dionisa – Efekti konzumacije crvenog vina na svest u opuštenom okruženju“.
O psihološkim efektima vina, Fin Skarderud
Naučnici su empirijski pokazali da crveno vino kada se konzumira u opuštenoj atmosferi izaziva stanje blaženstva, fokusira vinopiju na tekući trenutak, pojačava uživanje u okruženju i smanjuje podvojenost čoveka i okruženja.
Autori su krenuli u istraživanje pošto su ustanovili da pored hiljada studija o efektima crvenog vina na zdravlje ima jedva nekoliko koje se bave uticajem na stanje svesti.
Subjekti istraživanja, njih 102, bili su redovni posetioci jednog vinskog bara u Lisabonu. Autori su ih prvo dijagnostikovali testom za stanje svesti. Onda im je dopušteno da popiju dve čaše vina Quinta da Lapa Reserva Syrah 2018. Mogli su da jedu barsko posluženje i piju vodu, mogli su da puše, ali su im mobilni bili oduzeti na ulazu. Odmah po završetku druge čaše ponovo su podvrgnuti dijagnostičkom testu.
Ispitanici su imali poboljšano raspoloženje, povećan libido i smanjeni osećaj za protok vremena. Takođe su bili pronicljiviji i osećali su se prijatnije u okruženju. Mnogi su imali i povećanje originalnih ideja.
Autori upozoravaju da su svi subjekti inače vinopije i da zaključci ne mogu direktno da se primene na ljude koji samo retko piju vino. Takođe, da je stvaranje opuštene atmosfere od izuzetne važnosti i da rezultati ne važe za konzumiranje pod stresom.
Na kraju vredi pomenuti da količina unetog etanola od oko 41 gram (koliko su ispitanici dobili) izaziva nivo alkohola u krvi kod muškarca od 80kg od 0,05%, baš kao što je profesor Fin i rekao. |
