Fodor, grašac kakav niste upoznali

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Fodor, grašac kakav niste upoznali

Sve popularnija vinarija Maurer iz Hajdukova pored Palića, predstavila je u Organskom podrumu u Beogradu vertikalu pet berbi etikete Fodor, maceriranih vina od ovdašnje sorte grašac, do nedavno poznate nam i kao italijanski rizling.

Bilo je to sasvim posebno veče za ljubitelje vina, budući da Oskar Maurer i njegova vina uživaju veoma visok ugled na aktuelnoj organskoj sceni Srbije i da se zna da je u pitanju vinar koji ruši mnoge konvencije.

Fodor je prema rečima Maurera jedno od tri najbolje prodavanih belih vina iz njegove vinarije, zajedno s kupažom Crazy Lud i Tamjanikom.

Maurer Organski podrum 2021 (2)

- Fodor ima veoma dobru reputaciju u inostranstvu, posebno SAD i Skandinaviji, gde se nalazi na vinskim kartama više restorana. U pitanju je gastronomsko vino od sorte grašac koja je na ovim prostorima srednje Evrope, posebno Fruške gore, veoma dugo tako da se odomaćila i može se smatrati autohtonom. Nedavno sam čitao da španska sorta borba ima identičan DNK kao grašac, što se uklapa u teoriju da je njeno poreklo negde na zapadu, najverovatnije francuskoj Šampanji, i da je moguće da su je u ove krajeve doneli francuski doseljenici iz Valonije koji su već u 11. veku na Fruškoj gori imali u Petrovaradinu svoj cistercijanski manastir i veoma brojnu koloniju. Postoji i priča kako su sortu ovde gajili još i stari Rimljani, ali je to nemoguće dokazati. Ono što je sigurno, jeste da se prvi pisani trag o grašcu na Fruškoj gori nalazi u knjizi Prokopija Bolića „Soveršen vinodelac“ iz 1816. godine - ispričao nam je u uvodu ove degustacije Maurer.

Pred nama su bile berbe vina Fodor od 2016. do 2020. godine, s tim da ova poslednja neće biti puštena u prodaju pre sledeće godine, a prethodna je praktično rasprodata i moguće je pronaći tek poneku bocu na nekim specijalizovanim mestima kakvo je Organski podrum.

Maurer Organski podrum 2021 (3)

Inače, grožđe za ovo vino dolazi iz 52 godine starog vinograda u blizini Horgoša, na granici s Mađarskom. U pitanju je malo rasprostranjen stari klon grašca za koji Maurer kaže da je izuzetno zahvalan za dugu maceraciju. Ona se kod Fodora u poslednjih pet berbi kreće u rasponu od šest do 14 dana, a vino se radi na potpuno prirodan način u velikim buradima i bez dodatnog sumpora.

U berbi 2020, koja još nije na tržištu, trećina grožđa bila je zahvaćena botritisom i berba je bila nešto kasnije, što je sve zajedno dalo dodatne senzacije još veoma mladom vinu naglašene mineralnosti.

Berbe Fodora iz 2019. i 2018. godine bile su bez botritisa, a maceracija je trajala svega šest dana. Sortnost i specifičnost teroara kod ovih vina dolaze više do izražaja, mada i jedna i druga berba kriju izvesna mala iznenađenja, što na svoj način daje posebnu draž prirodnim vinima gde ne postoje striktno zadati parametri kako bi vino svake godine trebalo da izgleda. Oba su napravljena bez dodavanja sumpora, na maksimalno prirodan način, i zadržala su izrazitu svežinu i voćnost, posebno vino iz 2018. godine.

Maurer Organski podrum 2021 (16)

Berba iz 2017. godine imala je oko 20% roda zahvaćenog botritisom, što je uz 14 dana maceracije u konačnom sklopu doprinelo nešto strukturnijem vinu. Voće i mineralnost su u prvom planu, dok je za sve ostale senzacije koje vino nosi potrebno izvesno vreme da se ono otvori u čaši. Kada se to dogodi, prava priča počinje. Jer ovo je i dalje veoma živo, pomalo čak tajanstveno vino koje posle 16 meseci odležavanja u hrastovom buretu i nekoliko godina u boci stidljivo otkriva kvalitete, tražeći od vas pre svega strpljenje i otvorenost uma. Na taj način, ovaj Fodor kao da personifikuje celokupnu Maurerovu vinsku filozofiju u kojoj je u suštini sve dozvoljeno ako nije u suprotnosti s prirodom.

Konačno, interesantna stanica u ovom putovanju kroz Fodorovu prošlost bila je berba iz 2016. godine budući da je u to vreme Maurer napravio izvesne kompromise kako bi vina približio mainstream tržištu, što je podrazumevalo i dodavanje manje količine sumpora i bistrenje bentonitom. Možda subjektivno, a možda i zbog specifičnosti te godine, tek stekao se utisak da je ta vrsta intervencije donekle umanjila ekspresivnost vina u poređenju s ostalim berbama, da su ujed mineralnosti i otisak teroara izgubili oštrinu.

Sve u svemu, zanimljiva pokazna vežba o evoluciji grašca u rukama jednog od najuzbudljivijih srpskih vinara danas koji će biti i jedna od zvezda predstojeće Regionale na kojoj će moći da se proba grašac iz nekoliko različitih delova regiona.  |

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi