Velika degustacija crljenka u Zagrebu

Velika degustacija crljenka u Zagrebu

Crljenak, tribidrag, zinfandel, kratošija, primitivo… Sve su to sinonimi za istu vinsku sortu od koje se dobijaju izražajna i uzbudljiva crvena vina visokog kvaliteta.

To je potvrdila i nedavna degustacija u zagrebačkom Vinskom klubu gde se ugledno društvo vinskih znalaca (enologa, somelijera i vinskih pisaca) okupilo na degustaciji čak tridesetak vina iz najznačajnijih država i vinogorja u kojima se gaji ova sorta. Glavni zadatak bio je da se ustanovi potencijal i krajnji domet sorte, njene odlike uslovljene razlikama u teroaru i raznim stilskim interpretacijama.

Nije moguće pisati o crljenku a ne osvrnuti se na njegovu burnu prošlost koja je zanimljiva i uzbudljiva baš poput vina od nje. Slično brojnim ljudima s ovih naših prostora koji su svojevremeno otputovali u Ameriku za boljim životom i naš se „junak“, tada pod nazivom zinfandel, ranih 20-tih godina 19. veka otisnuo iz Carskog rasadnika u Beču (gde su bile sakupljene sve vinske sorte Austrougarske monarhije) na put preko Atlantika. Prvo se nastanio na severoistoku i gotovo tridesetak godina uzgajao kao stono grožđe, da bi se potom „odselio“ u Kaliforniju gde već krajem 19. veka postaje najraširenija vinska sorta, pa i danas zauzima gotovo četvrtinu svih površina zasađenih vinovom lozom u Americi.

IMG 20210925 WA0014

U proteklih 50 godina zinfandel je stekao veliki ugled u zemlji i svetu, a Amerikanci su ga prihvatili kao svoju izvornu sortu. U tu tezu posumljala je nekolicina američkih naučnika, baš kao i najuspešniji hrvatski vinar sa kalifornijskom adresom  Miljenko Grgić, koji su zbog evidentnih morfoloških sličnosti između zinfandela i primitiva iz Pulje u Italiji pokrenuli iscrpno istraživanje i DNK analizom nepobitno ustanovili da se radi o istoj sorti vinove loze.

Ali, kako se primitivo u Italiji uzgaja relativno kratko (znatno kraće nego zinfandel u Americi) bilo je jasno da se poreklo mora tražiti na drugom mestu. Logika je upućivala na jadransko područje Dalmacije, a možda i šire. Ubrzo nakon toga profesorka Kerol Meredit (Carole Meredith) s univerziteta u Dejvisu, Kalifornija, u sinergiji sa hrvatskim naučnicima, na čelu sa profesorima Maletićem i Pejićem, kreće u potragu za poreklom zinfandela. Među brojnim prikupljenim uzorcima genetskog materijala sa srednje dalmatinskih ostrva i priobalja našao se i crljenak kaštelanski uzet iz vinograda Ivice Radunića iz Kaštel Novog, za koji je DNK analizom utvrđeno da je identičan zinfandelu. Tako je napokon razrešena misterija o poreklu najpopularnije američke sorte.

IMG 20210922 WA0004

Ovo veliko otkriće uzdrmalo je temelje američkog vinarstva, dok je hrvatskim vinarima pružilo priliku da na tom talasu povećaju proizvodnju i iskoriste ponuđeni publicitet za brendiranje crljenka i bolje pozicioniranje na tržištu. Jesu li ponuđenu šansu u potpunosti iskoristili ostaje pitanje za njih, ali utisak je da se moglo i mnogo više.

No, vratimo se na degustaciju održanu u zagrebačkom Vinskom klubu, gde su vina pokazala velike razlike u odnosu na države i vinogorja iz kojeg su došla.

Vina od italijanskof primitiva, uglavnom iz pokrajine Pulja, bila su u pravom smislu reči najprimitivnija, bez mnogo kompleksnosti, ali vrlo primamljiva za manje zahtevnu publiku. U pravilu ih je većina na tržištu već prvu ili najkasnije drugu godinu nakon berbe, a retka su ona malo odležanija i za to adekvatno pripremljena. Iz moje perspektive uglavnom su to preuglađena vina sa previše intervencija koje su neizbežne ukoliko se želi preskočiti period odrastanja i dozrevanja. Zamislite jednog  rasnog konja („crnjak“) kojeg su ukrotili već nakon prve godine života dok je još ždrebe, bez potrebnog vremena za razvoj i prilagođavanje na sve zahteve vlasnika.

IMG 20210922 WA0005

Često se kod tih vina nađe i ostatak neprevrelog šećera (što je svakako podilaženje ciljanoj, manje zahtevnoj publici) što ovoj karakternoj sorti nikako ne pristaje. Od onoga što je bilo na degustaciji istakla su se dva veoma dobra vina, 60 Passi Primitivo di Puglia 2019 Biologico i Apollonio Terragnolio Primitivo di Salento 2017. Oba pokazuju da u Italiji postoje vinari svesni potencijala sorte kojoj pristupaju bez kompromisa i uz potrebno poštovanje. Kao zaključak može se primetiti da je pristup italijanskih vinara prema sorti profesionalan, bez puno emocije i da ne postoji tipični, prepoznatljivi primitivo, nego ga nalazimo u različitim stilskim varijantama i godinama berbe.

Crnogorci kratošiju smatraju svojom sortom (što je potpuno legitimno) i utisak je da se oko nje veoma trude, ali i da se još uvek traže. Relativno male površine zasađene kratošijom i još uvek premali broj vinara koji je proizvode otežava nešto precizniji zaključak oko specifičnosti sorte i pristupa. Činjenica da najveće količine završavaju u kupažama (uglavnom sa vrancem) govore same za sebe. Bilo je na degustaciji i nekih šlampavih primeraka, nekih dobrih, ali i onih koja su posebno uzbudila nepca, poput Kratošija 2017 Plantaže, posebno naglašene aromatike voćnog karaktera, pamtljivog ukusa ali nažalost isuviše tankog tela, pa se stekao utisak da bi uz malo više strukture pričali o velikom vinu.

IMG 20210925 WA0032

Na drugoj strani, Arhonto Kratošija 2017 Krgović možda je i najkompletnija, dok je Kratošija Zenta 2018 bila svakako prijatno iznenađenje. Kao zaključak, smatram da kratošija u Crnoj Gori ima dobru perspektivu, ali joj je potreban temeljitiji pristup u skladu s ugledom koji sorta tamo uživa.

Iz Makedonije smo nažalost prikupili najmanje uzoraka pa je teško izvlačiti šire zaključke. Ipak, Kratošija Reserva 2017 Chateau Kamnik opravdala je ugled ozbiljnih makedonskih „crnjaka“ i pomogla nam oko opšteg utiska o potencijalu i ukupnom dometu sorte. Ozbiljno vino, pikantno na nosu, moćno i duboko, strukturno, ostavlja utisak da ne uzmiče nego napada u najboljem smislu te fraze. Uz neka ranija iskustva s ovom sortom iz Makedonije kao glavna asocijacija nameće se moć.

Razumljivo je da smo najviše imali hrvatskih crljenaka, gotovo većinu svih relevantnih, pa je tu presek sorte verovatno najprecizniji. Prvenstveno želim naglasiti da su crljenci stilski najujednačeniji, te da osim nekoliko izleta možemo govoriti o tipičnosti, prepoznatljivosti i kontinuitetu, ali nažalost ne i o ozbiljnijim količinama.

IMG 20210922 WA0007

Najviše crljenka kaštelanskog dolazi logično iz Kaštela i vina su uglavnom sortno prepoznatljiva i stilski ujednačena. Osim dva vina napravljena od veoma zrelog grožđa uz ponešto prosušenih bobica (slično kao neki Dingači ili Postupi) ostala su napravljena u tradicionalnom stilu ali uz dovoljno enološkog znanja da ni kod jednog nismo uočili nikakve probleme ili greške u proizvodnom procesu. Posebno dopadljiva, sadržajna i karakterna vina odišu snagom i svežinom, duboke su boje i uglađenih tanina, do su izrazito visoki alkoholi uglavnom dobro integrisani. Vina prepuna slasti, jednako su interesantna širokoj publici kao i onoj najzahtevnijoj.

Iz 2019. godine probali smo crljenke Kovačević, Perišin i Putalj, iz 2018. godine Berislavić, Matela i Bedalov, te Krolo iz 2017. godine. Sva su se vina bez izuzetka pokazala u dobrom svetlu, ali se Castel Zinfandel 2018 Bedalov ipak izdvojio kao najkompletniji i u najboljoj formi.

Od ostalih crljenaka Mimica iz Omiša je pokazao savršenu preciznost uz puno šarma, moderniji pristup nudi vinarija Testament kraj Šibenika sa svojim, na Decanteru zlatom nagrađenim Tribidragom 2018, u kojem je prisutan nešto začajniji uticaj dobre hrastove bačve, ali uz utisak da njegovo vreme tek dolazi. Vinarija Rizman iz Komarne sa Tribidragom iz 2019. godine demonstrirala je moć i eleganciju, dok su najviše uzdaha izmamila vina s Hvara Zlatan Crljenak 2015 i Zlatan Crljenak 2012 Reserve.

IMG 20210922 WA0008

Senzacionalan je bio Zinfandel 2015 Estate Grown Grgich Hills Estate kao najreprezentativniji primer kalifornijskog zinfandela. Fantastična ekspresija sorte, kompleksnog, umereno intenzivnog mirisa, moćan ali izraženo svež i mineralan, u savršenoj je ravnoteži i harmoniji.

Za kraj konstatacija da je ovom prilikom odrađen presek sorte iz kojeg se moglo puno toga naučiti i zaključiti. Neki od tih zaključaka su: crljenak nema strukturu kao vranac nego malo manju, nema aromatiku kao pino noar nego nešto slabiju, nema kiseline kao babić nego malo niže, nema potencijal odležavanja kao kaberne sovinjon nego nešto kraći, nema mekoću poput merloa nego je nešto grublji. Ali u svim spomenutim segmentima je pri samom vrhu i njegov je kvalitativni poligon izuzetno velike površine. 

Da, to je crljenak.    |

Foto: arhiva
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama