Kratošija Plantaže stupila na scenu

Gotovo je neverovatno da se ovo vino stvoreno u Ćemovskom polju, najvećem evropskom vinogradu u komadu, tek sad pojavilo na sceni. Upravo tu na mestu gde su se vrhunski stručnjaci decenijama borili da otkriju poreklo grožđa koje će postati širom sveta najrasprostranjenija sorta iz regiona, bilo da se zove primitivo, zinfandel, kaštelanski crljenak, tribidrag, kalmet ili originalno, kratošija.

Crnogorska Kratošija 2017 Plantaže, kako glasi puno ime novog vina, sa obavezom nosi potvrdu geografskog porekla i podseća koliko smo se decenijama čudili navici da pijemo vino od ove plemenite sorte isključivo iz makedonskih izvora. A onda je nauka rekla svoje postavljajući vranac i njegove prapočetke u okvire Crne Gore da bi pritom, kroz zapise Budvanskog statuta iz 15. veka, kratošiju izdigla na pijedestal grožđa sa kojim se na tim prostorima vinari druže verovatno punih sedam vekova. I odredivši je kao roditelja ne samo vranca, već ukupno oko 20 prepoznatih sorti.

Danas na vinskoj pozornici Crne Gore postoji nekoliko etiketa pod imenom kratošija, ali nekako se sve vreme čekalo da se baš Plantaže u berbi 2016 prvi put odvaže na finalni korak znajući koliko je strpljenja, ljubavi i znanja uloženo u premijerno vino koje se, nažalost, nije pojavilo u srpskim prodavnicama zbog dosta male prve serije. No rezultat je takav da se ubrzo očekuje barem 20.000 boca vina duboke rubin boje sa izrazito sočnim kiselinama i 14% alkohola.

Ali, za razliku od makedonske braće (kratošija je otac vranca – prim.), crnogorska varijanta nema onaj ultimativni i više džemasti karakter protkan elastičnom mrežom snažnih tanina. Korišćenjem francuske bačve u kojoj odležava najmanje dve godine Crnogorska Kratošija je iskazala posebnu eleganciju baršunastih tanina, podatnu strukturu punog tela i vinula se u pravcu premijum segmenta.

To je izrazito toplo vino bogato crvenim krupnim i sitnim voćem gde preovlađuju suve a možda još više jako zrele šljive praćene bobičastim crvenim plodovima i višnjom. Što je posebno značajno, ukus ne samo da prati mirisne note već su arome dodatno pojačane. Voćnost, slast i sočnost se duže pamte od aroma u završnici ali baš zato se ubrzo traži novi gutljaj. Značajna je činjenica da zagrevanje u čaši nimalo ne remeti uživanje, naprotiv, zbog čega bi ovo vino posebno preporučili uz dobru cigaru.

Pohvaliti treba i zamisao dizajnera etikete koji je na jednostavnom, gotovo crno belom prikazu vinograda zlatotiskom potcrtao uticaj sunca i potenciju grožđa uzraslog na nekada veoma kamenitoj podlozi.

Juneći biftek, jagnjeći kotlet, brojne salate, pa i one začinjene sa morskim plodovima, prema preporuci proizvođača, svakako su izvrsni parovi uz Kratošiju. Ali ovo vino prijemčljivo je i za više nivoe gastronomije pa bi pun udeo savršenstvu dalo uz jastoga, hobotnicu na žaru i vrhunski sir iz ulja. Ili čokoladnu tortu, što da ne?

U kolekcionom zasadu na Ćemovskom polju i dalje se vredno radi na klonskoj selekciji kratošje i ostalih sorti. To je zalog za budućnost u kojoj će najstarija crnogorska sorta imati sve značajniju ulogu, ne samo u portfoliju Plantaže već i na stolovima potrošača.  |

Foto: Vinarija 13. jul Plantaže