Sremski Karlovci: Ciglom na vinograde

Reč je o proširenju površine zemljišta namenjenog eksploataciji gline lokalne ciglane za  70 hektara, što bi direktno ugrozilo neke od postojećih vinograda, voćnjaka i ratarskih površina, a o čemu smo nedavno pisali u tekstu Ugroženi vinogradi pored Sremskih Karlovaca.

Obratili smo se tim povodom i Aleksandru Saši Stojkečiću, predsedniku opštine Sremski Kralovci.

- Ono što uglavnom nedostaje u tekstovima koji se pojavljuju na ovu temu su podaci, pa i to da je železnička stanica pod nazivom Karlovački vinogradi na pruzi Novi Sad-Beograd, koja je tu izgrađena pre više decenija, predviđena da ostane u funkciji kao stanica na budućoj brzoj pruzi između naša dva najveća grada zbog potreba teretnog saobraćaja, jer se u njenoj blizini nalaze postojeća ciglana, teretna luka i postrojenja za pretovar nafte – kaže Stojkečić. – I sada uopšte nije važno ko je bio na vlasti i ko je proces razvijao, jednostavno se to dogodilo. Ni ciglana nije od juče, već je tu od početka prošlog veka, a podigla ju je porodica Rajačić koja je imala velike vinograde i upravo taj kapitral usmerila u ciglanu koja je kasnije nacionalizovana, a posle 2000. godine i privatizovana.

Aleksandar Saša Stojkečić, predsednik opštine Sremski Kralovci   Foto: Printscreen / sremskikarlovci.rs

Inače, do Drugog svetskog rata u Karlovcima je bilo čak 1.500 hektara pod vinogradima, dok ih danas prema zvaničnim podacima ima tek 230 hektara. Stojkečić podseća kako su u kriznim godinama tokom raspada Jugoslavije mnogi ostajali bez posla i da se tek posle 2000. godine mlađi ljudi i čitave porodice okreću vinogradrskoj tradiciji i počinju ponovo da prave vino.

- Postoje dve dominantne grupe vinara u Karlovcima. Jednu čine te porodice koje pokušavaju da obnove tradiciju, uredili su turistički deo sa salama za degustaciju, obilascima vinskih podruma, izuzetno lepo rade i tu je sve pozitivno. Upravo ono što Sremskim Karlovcima treba, te u tom smislu imaju punu podršku opštine. Sa druge strane, pojavila se grupa vinara, najčešće su to uspešni biznismeni, preduzetnici koji imaju novce i koji su odlučili da ulažu u vinograde i vinarije. Tako na teritoriji opštine Sremski Karlovci imamo danas 20 registrovanih vinarija, a na pomenutim mikrolokalitetima koji se pominju, Matej, Karaš i Kraljev breg, gde bi novim prostornim planom bilo omogućeno iskopavanje gline, svega četiri ili pet vinarija imaju neki vinograd. Zato mi se čini da se ovaj pokret protiv ciglane pomalo krije iza imena Karlovački vinogradi kako bi sve zvučalo sa viškom tradicije, onako baš vinogradarski.

Ipak, bez obzira na to koliko vinarija i vinograda ima na pomenutim lokalitetima, sama ideja da se na uštrb vinograda i voćnjaka razvija industrtijska zona, s razlogom mnoge ostavlja u nedoumici da li je to baš pravi put za razvoj ovog mesta bogate vinarske tradicije, možda i najbogatije u Srbiji.

- Morate razumeti da ta zona jeste na teritoriji Sremskih Karlovaca, ali je fizički gotovo četiri ili pet kilometara izvan naseljenog mesta. Između naselja i industrije su šume, voćnjaci, vinogradi. Razumem vinare kao što je Bojan Baša, koji je direktno pogođen. Ne sporim da ih ima još koji su lično ugroženi, ali dolazimo do toga da je ugroženo desetak porodica. Na drugoj strani u ciglani radi stotinak ljudi iz Sremskih Karlovaca i još u pratećim postrojenjima nekih 160 ili 170. Da li oni treba da ostanu zbog posla? Opštinski budžet direktno zavisi od toga. Od nekuda sredstva moraju da se uberu i s ekonomskog stanovišta te tokove je teško preko noći preokrenuti. Nama bi bilo idealno da kao u Italiji, Španiji ili Francuskoj imamo 1.500 hektara vinograda pa da se sada širimo na 2.000 i da kažemo ne treba nam ciglana ni industrijska zona. Ali to na žalost sada nije slučaj.

Foto: Facebook - Sačuvajmo-karlovačke-vinograde

Postavili smo i pitanje ekologije, odnosno koliko će novim prostornim planom ukoliko bude usvojen čitav taj deo na ivici Nacionalnog parka Fruška Gora biti izložen zagađenju.

- Što se brige za ekologiju i zdravlje tiče, tu se takođe često brkaju nadležnosti. Za kontrolu je zaduženo Ministarstvo energetike i Ministarstvo rudarstva koji daju brojne saglasnosti, traže se elaborati, a inspekcije koje kontrolišu nivo zagađenje i svega toga nisu opštinske već republičke inspekcije. Ti ljudi redovno izlaze i kontrolišu o čemu mi, naravno, posedujemo sve rezultate. Ne mogu da dovodim u pitanje rad republičke ili pokrajinske inspekcije sa potpisom i pečatom, to možda može samo neki neki aktivista ili neko drugi. Ono što je zvanično i proverljivo, to sve možemo dostaviti zainteresovanima.

Prema rečima Stojkečića nalazimo se na pragu najavljenog obuhvata zemljišta u korist ciglane koji se ipak neće odmah eksploatisati već je suština da ciglana želi da dugoročno obezbedi materijal za eksploataciju. No, ni to se neće dogoditi bez prethodne konsultacije sa zainteresovanim stranama, a čini se da vreme do konačne odluke još nije jasno označeno iako se priča da će pomenuti prostorni plan ovih dana na uvid.

- Uvid u prostorni plan će se odigrati u nekoliko narednih meseci. Što se poteza Matej tiče otvoren je nedavno glamping centar (glamurozni kamping) pored kojeg je vinarija Kiš, oko njih ima ratara, svega. Ono što je bitno je da ciglana ne može nikome na silu da uzme njegovu privatnu parcelu. Ciglana nije državna firma da bi kroz nekakvu eksproprijaciju radi javnog interesa došla do željenih pozicija. Znači, ako neko ne želi da proda, ne postoji način da mu zemlja bude oduzeta. I za kraj, želim da se zna da je Skupština opštine odluku o izmeni prostornog plana donela 2019. godine, a da sam ja izabran za predsednika opštine 28. avgusta 2020. I da apsolutno nemam šta da krijem. Ali, izbegavam da se mešam jer nije moje da štitim interese privatnih kompanija, a izmena Plana će svakako ići na javni uvid gde će svi u redovnoj zakonskoj proceduri moći da iznesu primedbe koje će se opet u zakonskoj proceduri prihvatiti ili odbaciti.  |