Ukus ledenog zlata iz Edena

Nadmetanje Muvina 2021 u Prešovu možda nije naznačajnije ocenjivanje na svetu, ali kada jedno srpsko vino i to od sorte semijon osvoji zlato u Slovačkoj, zemlji gde se slatka vina izuzetno cene, razumeju i ima ih podosta, onda je to jako dobra vest i za srpsko vinarstvo, a ne samo za mladu vinariju iz Ranilovića.

Kakva polulitarska pomalo uljasta bomba aroma, slasti, tela, kiseline je ovaj ekstremno pitki Semillon Eden koji neprestano napreduje u boci ali se nažalost zbog relativno male serije od 1.500 bočica može probati isključivo u vinariji između Kosmaja i Bukulje.

Loza je posađena na severnoj poziciji, ukupno 2.000 čokota na pola hektara, a grožđe brano krajem januara 2019. godine (zbog čega se negde vodi kao berba 2019). Tada su se prvi i jedini put do sad vremenski uslovi posrećili i omogućili da nastane svetlo zlatno vino sa 10,5 % alkohola koje potpisuje poznati enolog Mladen Dragojlović.

Izuzetne koncentracije i balansa, svilenog ali punog tela i slasti koja mami na novi gutljaj, semijon u divnoj završnici jako zrelih smokava, malo ušećerene narandžine korice i burbon vanile kao da je boravio neko vreme u vrhunskom hrastu.

Enolog Mladen Dragojlović

- Ne, vino nije ni dodirnulo drvo ali ćemo već u prvom sledećem pokušaju da ga napravimo ići sa drvetom – smeje se Mladen Dragojlović objašnjavajući kako je suština dobijanja ovakvog vina da vremenski uslovi budu pravi. - Ostatak priče je esnafski, da sve odradiš kako treba.

Kaže da naravno postoje određene tajne procesa u podrumu ali je cilj da se plemenita plesan pojavi strogo kontrolisano. Plesan utiče na isušivanje bobica, koncentraciju svega u vinu pa naravno i na aromatiku.

- Morate imati ne previše kišnu jesen i dovoljno hladnu zimu, zbilja je jako teško napraviti prirodno slatko ledeno vino u našim uslovima. Kada iscedimo samo srce nektara grožđa bitno je da se fermentacija odvija lagano, da bude čista bez neželjenih pojava kao što su prevelike isparljive kiseline ili miris na etil-acetat.

Ali u praksi, tehnologija je takva da se to ne izbegne u potpunosti već i da ti procesi budu pod kontrolom. Iako sam enološki veoma pedantan, i ja kao i ocenjivači takvih vina smo tolerantni u tom segmentu gde su određene koncentracije aroma prihvatljive, čak negde i poželjne. Kvasci su selekcionisani ali neutralni a vino nakon fermentacije neko vreme leži na talogu. Znači, sve je stvar mere i sve se mora neprestano kontrolisati.

A u ovom vinu sve je upravo sa pravom merom urađeno što ga čini jednim od najukusnijih i verovatno najboljih desertnih vina Srbije koje smo probali.   |