Kako smo ponovo zavoleli vina iz Srbije

Naime, srpska vinska scena s početka ovog veka svodila se tek na desetak vinarija čija su vina eventualno mogla da budu kakav-takav izazov za ozbiljnog vinoljupca. Bez identiteta, izašla iz perioda krvavih geo-političkih raspada, sankcija i bombardovanja, osiromašena i s publikom naviknutom uglavnom na pivo, rakiju i eventualno špricer, delovala je gotovo beznadežno. Nekadašnji veliki zasadi vinograda zarasli u korov kriminalizovane privatizacije iskrčeni su i raskrčmeni zajedno s najvećim vinarijama. Baš kao i dobar deo vinarske tradicije u periodu od nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata.

Deluje gotovo neverovatno da je svega dvadesetak godina kasnije vinska Srbija doživela toliku transformaciju da je postala jedna od najcenjenijih vinskih država u regionu. U stvari, ni jedan privredni sektor u Srbiji nije se u tom periodu razvio koliko vinarstvo! Tu ne govorimo samo o povećanju obima proizvodnje, koji je impresivan jer danas u Srbiji ima više od 400 vinarija koje pretenduju na deo ovdašnjeg ubrzano rastućeg tržišta, već i o velikom skoku u kvalitetu srpskih vina, o čemu svedoče i redovna priznanja s najpoznatijih svetskih ocenjivanja vina.

Treba dodatno promovisati lokalne sorte, Gradimir Vukašinović

Šta se dogodilo?

Faktora je, naravno, više. Jedan od ključnih predstavljaju velika privatna ulaganja, prvo u podizanje vinarija, a zatim i zasada novih vinograda. U stvari, modernu vinsku revoluciju u Srbiji izvele su privatne vinarije. To se dogodilo gotovo spontano, bez neke posebne strategije države, koja se kasnije samo prikačila na taj voz uspeha. U periodu od svega desetak poslednjih godina u Srbiji je pokrenuto više od sto novih vinarija, svaka na svoj način danas respektabilna na tržištu.

Taj uzlet omogućilo je pre svega tržište, odnosno porast značaja Beograda kao regionalnog poslovnog i turističkog centra. Odjednom su mnogi počeli u Srbiji da pričaju o vinima, restorani su dobili vinske karte na kojima nije stajalo više samo „domaće crno“ i „domaće belo“, a uz vinske karte pojavili su se i prvi ovdašnji somelijeri, trgovci vinima, vinski mediji i vinski sajmovi. Ukratko, stvorila se vinska scena koja je omogućila tržišnu utakmicu. A tu utakmicu uvek na kraju dobijaju kvalitet i dobar marketing. Da bi ostale u igri, vinarije su morale da se uključe u borbu za kvalitet. Rezultat nije izostao.

Naravno, sve to ne bi donelo ovakve rezultate da u Srbiji ne postoje dobri klimatski i geografski preduslovi za vrhunsko grožđe. Trebalo je samo sačekati tih 10-15 godina da vinogradi dostignu ozbiljan potencijal i u međuvremenu se upoznati s najsavremenijim tehnologijama.

Na ruku razvoja srpskog vinskog čuda išao je i svetski trend da se pije domaće vino, što je bilo posebno značajno u Srbiji gde su do pre desetak godina dominirala uvozna vina. Danas je situacija dijametralno oprečna, srpska vina čine daleko najveći segment prodaje. To se vidi i u najbolje snabdevenim supermarketima, kakvi su Mercator, IDEA i Roda, gde na policama dominiraju vina srpskih proizvođača.

- Što se mene tiče pijem isključivo domaća vina. Mi smo zemlja vina, svoju decu i unuke savetujem da ih probaju i piju - veli jedan od ispitanika u maloj anketi sprovedenoj u hipermarketu Meractor koji u ponudi vina ima više od 40 vinarija iz Srbije.

Važno je zadržati širok izbor cena i stilova srpskih vina u supermerketima, Mercator centar Novi Sad

Taj odgovor odražava najveći deo raspoloženja kupaca spremnih da se sada više nego ikada okrenu srpskim vinima. Tu sponu pojačavaju i sve prisutnija vina od lokalnih sorti, posebno prokupca i tamjanike, čija popularnost iz godine u godinu ubrzano raste.

- Dosta smo napredovali u promociji vina. Trebalo bi sada raditi više na promociji autohtonih sorti - kaže Gradimir Vukašinović, direktor kompanije „Supernova“, jednog od najvećih trgovaca domaćim vinima. - Prokupac je prepoznat u svetu, imamo pored onih tradicionalnih i neke novije sorte koje su u poslednjih pola veka nastale ukrštanjemu više sorti u Institutu u Sremskim Karlovcima, a koje su takođe postale tipične za naše podneblje, poput morave i probusa, sile i neoplante, a koje sve daju odlična vina. I što je posebno važno, specifična vina ovog podneblja. Takođe, sve je više vinograda u organskoj konverziji, ide se ka biodinamici kako bi se osvojio i jedan poseban deo publike koja traži „zdravije i prirodnije“ u vinu.

Ako pitate potrošača, glavni problem srpskih vina poslednjih godina nije bio kvalitet već previsoka cena. Ali, i tu kao da stvari dolaze na svoje mesto. Raspon cena i stilova srpskih vina takođe se ozbiljno povećao, što je posebno važno da bi vino došlo da najvećeg broja konzumenata. Vino definitvno jeste priča i istorija, ali i jednostavnost savršenstva u boci. Ako mu tako priđete, umeće bogato da uzvrati.  |