Navike srpske vinske publike

Primetno je da se navike domaće publike u poslednjih nekoliko godina sve više oslanjaju na zlatni trend razvijenog vinskog sveta, a to je otvorena i direktna komunikacija između vinoljubaca i profesionalnog dela domaće vinske scene. Ovim je pre svega značajno smanjen rizik pogrešnog odabira vina, s jedne strane, a podstaknuta dobra informisanost i bazična vinska edukacija, sa druge strane.

Istina, istraživanje globalnih vinskih trendova je za sada skrajnuto zbog evidentne popularnosti srpskih vina. Ali želja domaćih vinoljubaca za novim vinskim iskustvima, posebno onih koji se nalaze na naprednijem nivou, nikada nije bila izraženija. Najčistiji dokaz koji ide u prilog ovoj tezi je da se u beogradskim vinotekama nalaze neka od najpoznatijih ali i najegzotičnijih vina na svetu koja se bez obzira na cenovne razrede prodaju veoma dobro.

Posledično, sve je manje prilika u kojima se kao profesionalci u prodaji ili drugim segmentima vinskog biznisa susrećemo sa gostima koji na potpuno pogrešan način shvataju, pre svega poziciju domaćeg vinarstva, ali i značaj raznovrsnosti domaćeg tržišta. Iščezli su komentari poput: „Gledaj ga, ovaj opet poštenom svetu nudi francuska vina... Sine, jesam ti rek’o da pijem samo vina iz zemalja koje nisu priznale Kosovo, ’oćeš gazdu da ti zovem da mu kažem kako se brukaš!“

Svedoci smo da poput svih modernih kupaca u svetu i naši vinoljupci izražavaju sve jasnije i preciznije afinitete na osnovu kojih vina uparuju sa hranom, prilikama ili željom za novim vinskim iskustvom. U skladu s tim sve se ređe čuju želje gostiju koje prosto nije moguće ispuniti, poput: „Daj nešto, al’ hoću da je srpsko. Ma jok bre, ja ti samo crna vina pijem, sad smo s mora došli, tamo sam ljuštio vranac. Boca-dve dnevno, jes’ malo jak, udari u glavu sačuvaj Bože, al’ kad si na moru-taman. Daj bre šta god ’oćeš, što si dosadan sa tim pitanjima i nemoj da mi bude mlako! Leda donesi ako ne valja i obavezno stavi da se o’ladi bar još buteljka, dve... Jedno je sine važno, to moraš da znaš, da je ’ladno i da ga ima mnogo. I nemoj da je neko najjeftinije, al’ nemoj ni da me odereš!“

Kada konzument odveć defniše to što želi, neminovno se upušta u igru upoređivanja domaćih i stranih vina od istih sorti ili sličnih stilova, što je ujedno i najbolja prizma sagledavanja svih prednosti i mana domaćeg vinarstva. Nema dileme da ovdašnji ljubitelji sve više razvijaju kritičku svest koja postaje najvažniji faktor za unapređivanje srpskih vina. Istina, ta pojava je još u povoju, ali je evidentno da domaća publika sagledava domaću ponudu sveobuhvatno i u širem tržišnom kontekstu nego ranije u sve većem broju primera.

Uz ove navike neophodno je pomenuti da danas sve češće mogu da se sretnu vinoljupci koji pohađaju ozbiljne profesionalne kusreve u zemlji i inostranstvu. Do skoro, vinska edukacija u Srbiji bila je poistovećena samo sa profesionalnom somelijerskom obukom, dok je danas najnormalnije sresti pravnika, programera, ekonomistu ili obućara na nekom od kurseva poznatih svetskih autoriteta, poput britanskog programa WSET koji trenutno u Srbiji ima nekoliko provajdera. Rad sa vinski osvešćenom i obrazvanom publikom je mali praznik za sve nas u vinskom biznisu, bilo da smo deo restoraterskog sektora, direktne prodaje, komercijalnog posla ili samih vinara.

A na još veće zadovoljstvo, banalne krajnosti poput: „Gledaj onog tamo kako drži čašu, zna se bre kako se to radi, u'vatiš je k’o čovek, ovako, za glavu što bi se reklo“ ili „Šta bre vrtiš tu čašu pobratime ko da si sa bečkog dvora“, danas se zaista retko sreću.

Najnapredniju vinsku publiku, koja je uključena u gotovo sve tokove domaće scene ali je aktivna i izvan naših granica, više uopšte nije čudno sresti na mnogim mestima. Neki od naših gostiju su već redovni posetioci na velikim vinskim festivalima, poput onog u Meranu ili profesionalnom sajmu u Dizeldorfu i slično. Izvestan broj najkvalitetnije publike uvek je zainteresovan za specijalizovane degustacije, masterclass, prateće sadržaje lokalnih salona vina i sličnih manifestacija. Taj trend prate i organizatori vinskih dešavanja, pa pored promotivnog karaktera konceptualno podmiruju i potrebu publike za edukativnim sadržajima koji ovim manifestacijama daju dodatnu vrednost.

Jedan od pozitivnih efekata koje je COVID kriza podstakla u našoj društvenoj zajednici je popularizacija lokalnih turističkih potencijala u kojoj je vinski turizam doživeo malu renesansu. Ova pojava je verovatno nedovoljna da se pokriju gubici koji su nastali usled problema u HORECA sektoru, ali ono što se može čuti i ispratiti na socijalnim mrežama je da je većina vinara veoma zadovoljna interesovanjem i posetom domaće publike. Socijalne mreže su pune pozitivnih feedbackova i pozerskih postova s uredno tagovanim lokacijama širom naših vinskih regiona.

U najpozitivnije trendove koji su prethodili pomenutoj krizi spada i to što prilično raste podrška publike najjačim adutima kada je u pitanju autohtonost naše viske scene. Neretko se dešava da se kao poklon prijateljima u inostranstvo šalju pre svega tamjanike i prokupci, ali sve češće i probus, morave, sile, seduša i druga vina koja oslikavaju jedinstvenost srpskog vinarstva.

Iz iskustva nekoga ko se već sedam godina svakog dana, barem osam sati dnevno bavi prodajom vina, da se zaključiti da srpska vinska publika ipak uspeva da amortizuje veliki iskorak domaće vinske mašinerije koja nošena na leđima malih, porodičnih vinarija postiže zaista ozbiljne rezultate. Ukoliko bi smo se osvrtali samo na negativne navike domaće publike, koje su nesumnjivo još prisutne, stekao bi se utisak da veoma delikatnu i kompleksnu vinsku kulturu interpretiramo na sopstveni i često neodgovarajući način. Jedno je sugurno, bez naše vinske zajednice, sa svim njenim vrlinama i manama, tranzicija i napredak srpskog vinarstva definitivno ne bi bio moguć.

Vinski svet Srbije je definitivno sve više onaj pravi, zreli, razvijeni svet koji se od najrazvijenijeg razlikuje samo po nešto manjem broju ozbiljno edukovanih profesionalaca koji bi sigurnom rukom vodili entuzijaste i zaljubjenike u vino kroz istraživanje jedne od najplemenitijih civilizacijskih tekovina.  |