Kaberne Starog sveta protiv Novog

U principu, kaberneima se danas najviše diče Francuzi i Amerikanci. Najpoznatiji francuski kabernei dolaze iz Bordoa i po pravilu su kupažirani s manjim ili većim delom merloa, kaberne frana, širaza, pa i neke druge sorte. Vino je najčešće lepo balansirano, prepuno finih aromatskih nijansi, mineralno i manje voćno, sa manje alkohola od američkog kabernea koji je ekstremno gust, bogat, prepun zrelog voća i tonova koji dolaze od agresivne hrastovine.

Ono što posebno odvaja francuski od američkog kabernea je odnos prema pojmu teroar. Suptilne razlike u uzgoju vina proistekle iz tradicijske i vekovne umetnosti vinarenja čine široku sliku različitosti bordoških vinograda, a cenu ovih vina ponekad podižu i hiljadu puta u odnosu na konkurente. To sve zajedno dodaje veo misterije francuskom kaberneu. S druge strane, američko poimanje pojma teroar je „prizemnije“, tačnije misli se uglavnom na zemljište na kome grožđe uspeva i karakter koji tlo daje vinu.

Zato, ukoliko vam neko ponudi čašu kabernea, da prepoznate da li je iz Starog ili Novog sveta, možda će vam pomoći uporedna analiza dve relativno poznate etikete.

Vrhunski francuski kaberne je suptilno vino koje nosi jasne note mineralnosti

Kaberne Legende 2015 slavne bordoške vinarije Domaines Baron de Rothschild Lafite blend je kabernea (70 % ) i merloa, a posle devet meseci odležavanja u bariku, od čega 40 % u već korišćenom, nudi na nosu pikantne mirise crvenog voća, trešnje, brusnice i ribizle. Ono što daje individualnost ovom vinu su veoma cenjene note grafitne olovke i sveobuhvatni ledeni dah mentola ili nane. Umesto zemljanih nota, koje najčešće krase vrhunski francuski kaberne, ovde su na ukusu prisutne pomalo izvetrene voćne arome kakve se najpre mogu naći u oranž vinima. Tanini su veoma mekani, jedva da se primećuju, dok je u završnici primetna i blaga gorkost nalik na onu iz srži mlade radič salate. U principu, dosta kompleksno vino sa svega 12,5 procenata alkohola, zrelo za pomno istraživanje već iskusne vinske osobe.

Dolina Napa je najpoznatiji izvor sorte kaberne u SAD. Kako bi se razlika dodatno pojačala, Amerikanci svoj kaberne najčešće stavljaju u novu hrastovinu što će vino posebno aromatski zasladiti i začiniti, učiniti ga bliskim lokalnom potrošaču pomalo otupelih čula od brze hrane i brzog života. To su alkoholno daleko snažnija vina, koja duže odležavaju čak i u slučaju da pomalo imitiraju svoje bordoške uzore.

Američki kaberne je voćno vino izrazito punog tela i slatkastih tonova vanile na palatu

Iako u SAD postoji značajan broj etiketa čistokrvnog kabernea, veliki broj vinarija ne želi da izmišlja rupu na saksiji i svojim kaberneima dodaju poput Francuza još po neku sortu. Tipičan primer je Proprietary Red kaberne poznate Alpha Omega vinarije u Napa dolini. Berba ovog vina iz 2013. godine predstavlja blend 61 % kabernea, 32 % merloa i ostatak kaberne frana, ima 14,5 % alkohola i posle 22 meseca provedena u novom francuskom bariku (25 % korišćeni), nudi na nosu udarne nalete mirisa kupina i trešnje. Odmah zatim izdvajaju se arome iz drveta, prvenstveno vanile, začina i slatkastog kakaovca. U ustima se sve pretvara u šareni karusel ukusa i aroma, tu su slatke bobice i začini preko prilično krutih tanina koji štipkaju obraze sve dok prisutni alkohol ne stopi sve u sažižuću slast koja će se u završnici pretvoriti u omiljeni bakin kolač, kako to Amerikanci vole da kažu. A što verovatno i jeste razlog zbog čega je Amerika tako rado prigrabila kaberne kao najdraže vino. Dakle, ukoliko u čaši imate voćni kaberne punog tela iz koga kuljaju note vanile i drugih slatkastih tonova, a sve to uronjeno u nešto jači alkohol, najverovatnije se pred vama nalazi američki kaberne.

I za kraj mala napomena: Ako po ivici mladog kabernea u čaši zapazite žućkastu nijansu, kao da je vino oksidiralo godinama, moguće je da to ukazuje na prisustvo merloa u vinu. Čisto ako vas neko ubeđuje da je reč o 100 % kaberne sovinjonu!