Šta je to pinotaž?

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Šta je to pinotaž?

U uzbuđenju oko Dana prokupca, nekako se provukao praznik sorte i vina pinotaž (Pinotage) 13. oktobra. Ali kakvo je to vino uopšte?

Zabunu će uvesti početak reči ‚‚pino" jer ova sorta, osim familijarne, nema ama baš nikakve sličnosti sa vinom od sorte pino noar, naprotiv. Poreklom usko vezana za teroar Južne Afrike, u suštini i većini slučajeva predstavlja masivno vino idealno za ‚‚uz roštilj", a kad bi ga poredili, hm, moglo bi se reći da dosta podseća na širaz.

Pinotage 43

Neko će reći da je ova sorta nesrećni potomak dva veoma cenjena roditelja jer potiče od ukrštanja ‚‚kralja" pino noara i cinsaulta čuvenog iz kupaža Rone ali još poznatijeg kao sirovine za čuvena roze vina Provanse. I da dva šampiona ne daju obavezno trećeg naslutilo se možda već tridesetih godina prošlog veka kad je sorta upisana kao punopravni član vinograda juga Afrike.

Pinotaž, izrazito crne bobice bio je ekstremno potentan, nudio je mnogo u kvantitetu po čokotu, a i kvalitet je bio zanimljiv. Atipične note dima i zemlje katkad bi se obogatile aromama banana i tropskog voća. Svi bi bili presrećni da se ponekad iz ovog vina ne bi izmigoljio miris acetona ili sveže ofarbanog automobila. A na ukusu sirće od maline! Ali, da li je ružno pače nekim čudom postalo labud?

1 pinotage
Neke od najaktuelnijih etiketa pinotaža

Zbog pomenutih osobina pinotaž je bio gotovo zanemaren u proizvodnji južnoafričkih vinarija, a ako ga je u vinima i bilo, proizvođači su se svojski trudili da to nigde na etiketi ne piše sve do 1959. godine kad je na ocenjivanju Cape Wine Show upravo pinotaž vinarije Bellevue postao šampion manifestacije. To je ponovila etiketa vinarije Kanonkop Wine Estate dve godine docnije. A Bellevue je ujedno bila prva boca na kojoj je doslovno stajalo Pinotage! Od tog trenutka kreće novi talas sadnje pinotaža koji će neko vreme stopirati ‚‚poseta" grupe engleskih Masters of Wine, koja je 1976. godine mršteći nosem otkrila pomenuti aceton u tom ‚‚užasnom" vinu. Srećom, uzgajivači nisu klonuli duhom, i kad je došao kraj Aparthejdu početkom devedesetih a svetsko se tržište otvorilo prema jugu Afrike, i pinotaž se uz lokalni širaz i kaberne zaputio u svet. Ali samo kao vino, jer njegove arome u kojima nema mnogo toga od Francuske i Starog sveta nisu oduševile uzgajivače na drugim kontinentima.

Konkretno, grožđe ove sorte poseduje ekstremno jake tanine i prepuno je antocijanina, što znači da je jako obojeno i zdravo. Nažalost, veliki rod i komercijalne potrebe uslovile su nizak kvalitet vina, a da stvar bude gora, boja i tanini su se činili kao idealna masa za razređivanje sa vodom i dobijanje još većih količina vina. Tek smanjenjem prinosa i pažljivim tehnološkim radom u poslednje dve decenije, kvalitet je dostigao željene visine.

sitemgr pinotage

Savremeni pinotaž je puno vino sa primarnim ukusima ljubičastog i crnog voća poput ugušćene šljive, kupine, slatkog duvana, sladića, paprike i katrana, ali se u vrhunskim bocama mogu naći i maline, suvo lišće, slatko-kiseli sosovi, neki tvrde i aroma - slanine! Poseban problem stvaraju dosta niske kiseline pa se vinari dovijaju i dodaju ih.

Notu acetona daje osobina ovog grožđa da sadrži visok nivo sirćetne kiseline a još jedna negativna osobina je ta da pinotaž može biti i previše ekstraktan ukoliko vino provede previše vremena na semenkama i pokožici zbog čega dobija aromu zagoretine i istopljenog asfalta.

Pošto je pinotaž prepun tanina, antocijanina i cijanidina, mnogi južnoafrički vinari rade brzu i toplu fermentaciju da omekšaju tanine, a potom što pre odvajaju pokožicu od tečnosti koja i dalje fermentira za sebe.

Danas se u Južnoj Africi pinotaž uzgaja na oko 7.000 hektara, a zanimljivo je da u Nemačkoj uveliko eksperimentišu sa ovom sortom koja će posle gotovo jednog veka izbegavanja ipak izgleda imati svetlu budućnost.

Nesrećan početak srećnog kraja

Sortu koja rano sazreva i navlači puno šećera, te daje oko 10 tona po hektaru stvorio je Abraham Ajzak Perold, profesor agronomije na Stelenboš univerzitetu sa željom da robusni hermitage (kako u J. Africi zovu cinsault) ukrsti sa pinoom koji daje fantastična vina ali je težak za uzgajanje, i time dobije savršenu kombinaciju. Posadio je četiri semenke i zaboravio na njih u rezidencijalnoj bašti eksperimentalne farme koja je zarasla u korov kad je profesor otišao dalje. U timu koji je došao da baštu prekopa i raščisti, bio je mladi nastavnik Čarli Nihaus (Niehaus) koji se srećom razumeo u bilje, prepoznao novu sortu loze u grmlju i spasao je. Mlade biljke su prenesene u poljoprivredni koledž Ajsenburg gde ih je Peroldov naslednik Teron dalje razvio1935. godine, a kad je rezultat video Perold tokom jednog obilaska instituta, odabrali su najbolji klon i krstili ga pinotaž. Ove loze su 1941. godine posađene na posedu Kanonkop Estate i od njih su dobijena vina koja su sjajno odležavala i po 25 godina stičući zasluženu slavu. 

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama