Da li je organska proizvodnja marketinška bajka?

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Da li je organska proizvodnja marketinška bajka?

Iako je u Srbiji organska proizvodnja jedva provirila kroz ključaonicu, a do otvorenih vrata još je daleko po svim pitanjima (od subvencija, preko potrošačkih navika do planova razvoja), neke ozbiljne poljoprivredne sile već razmišljaju o ispravnosti tvrdnje – prirodno je dobro!

Sudeći prema italijanskim naučnicima, klackalica održivog razvoja, gde je organska proizvodnja sa jedne, a konvencionalna sa druge strane, nakon kratkotrajne euforije prema beneficijama „prirodnog“, kao da sad lagano preteže ka ovoj drugoj „mračnoj i nezdravoj strani“. Protivno zdravorazumskoj logici, italijanski vinari tvrde da je konvencionalna poljoprivreda zapravo bolja za potrošače i za planetu, a sad i stručnjaci apeluju u tom smeru. Kako je to moguće?

Organska bajka 22Organski proizvodi su i odličan biznis

Čini se da su globalni trend i marketinška halabuka oko prelaska na organski način proizvodnje, te stigma na genetski inženjering u oblasti poljoprivrede, naveli naučnike da uzmu u ruke olovku, papir i računaljku, te okrenu „organski ćurak“ naopačke.

Kad je početkom 2019. godine pred italijanskim Senatom bilo razmatranje novih zakonskih mera uvedenih kako bi se promovisala i štitila organska poljoprivreda, dajući joj konotaciju „vitalne za zdravlje i okolinu čitave nacije“, na opšte iznenađenje iz najviših italijanskih naučnih krugova stiglo je upozorenje u vidu otvorenog pisma s potpisima čak 200 naučnika kako tu nešto ipak ne štima. Potom, protiv već odobrenog zakona, u samo mesec dana broj naučnih protivnika se duplirao. Zašto?

organska bajka 11Možemo li dosita da živimo potpuno u skladu s prirodom

Istraživači na terenu tvrde da je ekološka poljoprivreda, ako se usvoji na globalnom nivou, praktično neodrživa, te da bi dovela do slabije prehrambene sigurnosti. Oni takođe ukazuju da nije održivost razvoja pokretač popularnosti ekoloških proizvoda među potrošačima, već zapravo agresivni marketing. Objektivno, samo povlašćeni, dobrostojeći Italijani mogu sebi priuštiti organske prehrambene proizvode, dok pritom ti isti proizvodi predstavljaju zanemarivu količinu ukupne hrane koju stanovnici Apeninskog poluostrva konzumiraju.

Italijanska Il Sole 24 Ore početkom marta objavio je intervju s Elenom Kataneo, jednom od vodećih naučnika u oblasti biloških nauka, istraživanja i primene stem ćelija i senatorom za životne resurse, iz koga se vidi da se i ona pridružila velikoj grupi protivnika pro-organskog zakona rečima: „Ovo pismo po prvi put ruši lepu ali objektivno nemoguću bajku organskog razvoja“.

Elena Kataneo 2„Organski proizvodi nisu kvalitativno bolji“, Elena Kataneo

U daljem izlaganju ona taksativno iznosi razloge reakcije italijanskih naučnika gde u prvom redu ističe pukotine u jednosmernom marketingu organskog uzgoja.

„Verujem da je takav marketing pogrešan“, tvdi ona. „Kako bi opravdali cene često dvostruko više nego što su kod konvencionalno uzgojenih proizvoda, u toj kampanji rečeno nam je da je ekološka poljoprivreda jedini način da se spasi svet i pomogne nam da živimo duže i bolje. Ali, to je iluzija. Nema naučnih dokaza koji to potvrđuju i zapravo, suprotno je istinito: analiza otkriva da organski proizvodi nisu kvalitativno bolji i da je organska poljoprivreda velikih razmera neodrživa jer proizvodi do 50 % manje kada je reč o onim vrhunskim poljoprivrednim proizvodima.“

„Ekološka poljoprivreda velikih razmera zahteva dvostruko više zemlje“, navodi Elena, a kako bi svetsku poljoprivredu preveli u ekološku, morali bi iskoristiti stotine miliona hektara trenutno neobrađene zemlje što uključujući šume i prerije.

U međuvremenu, bajka pod nazivom „Samo prirodno je dobro“ dovela je do apostrofiranja više od milion italijanskih poljoprivrednika kao „zagađivača planete“, a to su isti oni poljoprivrednici koji se oslanjaju na najbolju dostupnu tehnologiju, sve kako bi osigurali da svi potrošači imaju pristup kvalitetnim i zdravim prehrambenim proizvodima.

Organska bajka 6Kako je i zašto konvencionalnu proizvodnju dospela na stub srama

U pismu naučnici upozoravaju i na neobjektivni poziv ovog zakona upućen javnim ustanovama i školama u Italiji da služe isključivo organski uzgojene prehrambene proizvode, što je praktično nemoguće! U tom smislu dato je i nekoliko parametara:

- Prema trenutno dostupnim podacima organska poljoprivreda donosi 20 do 70 posto manje od konvencionalnog uzgoja.

- Čak i organska gazdinstva zavise od poljoprivrednih proizvoda koji dolaze iz konvencionalnog uzgoja.

- Ako bi se ekološka poljoprivreda usvojila na globalnom nivou, površina koja je namenjena poljoprivredi morala bi se udvostručiti. Pritom je dodatni problem oskudica azota u zemlji ako se sintetička đubriva više ne koriste, što bi moglo dovesti do globalne gladi.

- Konvencionalna i integrisana poljoprivreda osiguravaju 97 % hrane koju Italijani jedu, dok je razlika u kvalitetu između organske i ove druge hrane zanemariva.

- Organski poljoprivrednici dobijaju više subvencija nego konvencionalni, ali upravo zahvaljujući agresivnom marketingu koji zapravo pokreće ovaj model proizvodnje.

- Ekološka poljoprivreda suprotna je genetskoj inovaciji i tehničkom napretku u tehnologiji uzgoja. Kako bi nahranili naciju, poljoprivrednici će sve više zahtevati genetske inovacije i tehnički napredak, pa se čini da zapravo italijanska prehrambena sigurnost zavisi od inovacija.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama