Topla klima smrt za ledena vina

Naime, da bi se ledena berba obavila kako treba i ispoštovale propozicije za dobijanje vrhunskih desertnih neophodno je da se dehidrirano grožđe bere u apsolutno smrznutom stanju, što znači pri temperaturama od minimum - 8 stepeni Celzijusa. A sve to kako bi bili sigurni da se voda u grožđici, u obliku leda, odvojila od nakupljenog šećera čime, se postiže nedostižni koncentrat slasti i aroma kad se led odbaci.

U vinariji Piliteri u kanadskoj državi Ontario, koja godišnje proizvede oko 300.000 litara ovakvog vina i gde bi berbu obično obavljali krajem decembra, tvrde da je trenutak za ulazak u vinograd sve neizvesniji. To jasno pokazuju podaci da je u januaru 1977. godine bilo čak 26 dana sa pogodnim temperaturama za branje smrznutog grožđa, dok se od 2007. naovamo taj broj sveo na svega – tri! Inače rod propada. Konkretno, 2002. godine postojala su samo dva pogodna dana, a kako u tako kratkom roku nije bilo moguće obrati grožđe ručno, u potpunosti se prelazi na mašinski pristup, što nikako ne doprinosi vrhunskom kvalitetu.

I to nije sve, studije pokazuju da zbog naglih klimatskih promena loza, inače prilagođena surovim uslovima severa, gubi lagano sposobnost preživljavanja pa promrzava i rod je sve manji.

Za industriju ledenog vina koja u kanadskoj ekonomiji učestvuje sa preko šest milijardi dolara godišnje, ovi podaci izazivaju veliku nervozu. Pogotovo kad iznesu činjenicu da je njihova jedina konkurencija u Ice wine ligi bila ona iz Evrope, ali da poslednjih šest godina evropske vinarije zbog sve toplijih zima više ne prozvode ledeno vino u ozbiljnijim količinama.

Kako odgovoriti ovom globalnom prirodnom izazovu? Tako što neke vinarije umesto dosadašnjih zasada autohtonih loza, kakva je sorta vidal blan pogodna za ledenu berbu, ubrzano sade sanđoveze i nebiolo, spremajući se da zaborave na ledena vina i pređu na standardnu proizvodnju!

Takođe, Kanada je ogromna zemlja, pa neki već biraju mesta i pozicije za vinograde daleko severnije gde će preneti kompletan vinski ledeni biznis.

Oni pesimistični, kao u vinariji Harbour koja sada prvi put od 1999. godine nije proizvela ledeno vino, sa tugom priznaju da nemaju zaliha da preguraju do naredne berbe. A i nje, sa ovim vremenskim promenama, ko zna da li će biti.

Optimisti se dovijaju kako znaju, pa je u vinskom rejonu Nijagara iskorišćena prva ledena noć u godini, još 22. novembra prošle godine da bi obavili berbu. Ali to grožđe ne sadrži dovoljno šećera i komponenti da se proizvede kompleksno ledeno vino kao ono od grožđa koje je prošlo nekoliko procesa smrzavanja pre berbe i na koje je tržište naviklo.

Ledena berba predstavlja oduvek veliki rizik za proizvođača i baš zato su takva vina jedinstvena. No čini se da u ovom slučaju, prava borba tek predstoji.