Velikani biodinamike u Vršcu

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share
Najveći živi autoritet za biodinamičkio vinogradastvo, Nikolas Žoli Najveći živi autoritet za biodinamičkio vinogradastvo, Nikolas Žoli

I dok su oni više poznati vinari izlagali svoja vina na Salonu u beogradskom Hajatu, neki drugi imali su priliku da u Vršcu na konferenciji nazvanoj Biodinamičko vinogradarstvo – mogućnosti i izazovi upoznaju Nikolasa Žolija pionira i najvećeg živog gurua biodinamičkog vinogradarstva.

Ovaj neverovatan događaj mogao bi se uporediti sa dolaskom Bila Gejtsa da drži seminar programerima u Svilajncu, ser Normana Fostera arhitektama u Vranju, Evgenija Kisina da drži časove klavira u Mokranjcu, ili Luisa Hamiltona da radi obuku u auto školi u Negotinu!

Don MakalokZnačajne nagrade za organska vina proizvedena u Srbiji, Škotlanđanin Don Makalok

Šta više, Nikolas nije došao sam. Tu je bio i Monti Voldin, autor enciklopedije biodinamičkog vina, glavni degustator najčuvenijeg vinskog magazina Decanter za Toskanu i sušta suprotnost Nikolasu. A sa ovdašnje strane, uglavnom voćari, stočari, ratari, te neveliki broj vinara, među kojima i  fruškogorski Škotlanđanin Don Makalok , vlasnik vinarije McC, Laslo Boni iz subotičpke vinarije DiBonis, Branislav Anđelić iz mlae organske vinarije Plavinci nadomak Beograda, zatim mladi biodinamičar Bojan Baša…

- Mala se zajednica u Srbiji bavi biodinamikom i čak mislim da niko nema uslove da se stopostotno bavi time i zaokruži čitav proces iz raznih razloga. Ima ih koji rade na manjim površinama, nisu se dosad sertifikovali, ali mišljenja sam da nije sertifikat taj koji odvaja biodinamičare od ostalih, već sama odluka da se istim bave. To je sistem vrednosti koji se ne radi zbog marketinškog trika već koji se živi. Besmisleno je krenuti sa nekom malom površinom kako bi ušao u taj marketinški krug, a inače se baviti konvencionalnom proizvodnjom. Ili veruješ u koncept, ili ga ne primenjuješ nigde – kaže Baša, koji svoje oranž dragulje tek povremeno iznese na neku od manjih vinskih manifestacija.

Ovaj podvig, da u Vršcu ukrsti mišljenja dve svetske veličine sa iskustvima domaćih vinara i drugih interesanata za očuvanje  izveo je Zoran Petrov, predsednik Udruženja za biodinamičku poljoprivredu Srbije, koji već dve decenije gaji ratarske kulture u Velikom Središtu i poznaje Žolija već niz godina. Prema njegovim rečima, cilj ovog skupa je bio da se da novi podstrek daljem razvoju biodinamičke proizvodnje u Srbiji, da se probaju tako nastali proizvodi, razmene mišljenja, a sve to uz veoma važan dogovor da se za neke dve godine sastanak ponovi i sa najvećim svetskim autoritetom proveri praćenje smernica sa ovog susreta u Vršcu.

coulee de serrant virginie et nicolas joly 2 sepia(1)Na zajedničkom poslu, Viržinija i Nikolas Žoli ispred svog vinograda u Francuskoj

Biodinamika je inače mistična, nerasvetljiva u svojoj filozofskoj osnovi, odbojna u svojim metodama (u Francuskoj je pokret biodinamičara do sredine 20. veka bio registrovan kao sekta). Može se, međutim, svesti na jednostavnu konstataciju: celina je više od njenih sastavnih delova. Žoli to ilustruje crtežom, čiji su sastavni delovi beznačajne škrabotine koje sastavljene predstavljaju umetničko delo.

Žolijevo celo biće prožima ta filozofska osnova i inspiriše ga da se posveti biodinamici u vinogradu, koji je ujedno i vinogorje sa sopstvenim geografskim poreklom (Le Coulée de Serrant), koje danas uglavnom vodi njegova ćerka Viržinija, dok on drži predavanja po svetu.

Džensis Robinson kaže da je njegovo imanje jedno od najveličanstvenijih svetskih vinograda, a najveći svetski časopisi o vinu jedinstveni su u oceni da on pravi najbolji šenin blan na svetu. Njegova porodica gaji lozu na toj istoj zemlji već 1.000 godina, a da je vino oduvek bilo dobro posvedočio je u svojim beleškama i Aleksandar Dima 1840. godine!

Žoli je prvo krenuo drugim putem – diplomirao je na Kolumbiji u Njujorku i bio investicioni bankar u J.P. Morgan banci. Kada je početkom 1980-tih morao da se vrati na porodično imanje i preuzme posao od majke, odlučio je da izbaci hemikalije i konvertuje ga u biodinamičku proizvodnju. Svi su mislili da je lud.

Vino se pravi u vinogradu. Tačka, kaže Žoli. Ja u vinariji ne radim ništa.

bioorganic MontyObećao uskoro ponovni dolazak u Srbiju, Monti Voldin na konferenciji u Vršcu

Za razliku od Žolija koji se ponegde i slika kako levitira iznad svoje besprekorno „prirodne“ prirode na imanju, Monti Voldin stoji čvrsto sa obe noge na zemlji. Kaže da ne veruje u taj ceo „lalala“ (zvuk koji proizvodi dok maše rukama prema nebesina objašnjavajući time činjenicu da mnogi biodinamiku vide kao nešto neprirodno), da ne zna kako i zašto, ali da je više nego očigledno da biodinamički preparati rade. I zato ih on propagira.

Zapitajte se, kaže, zbog čega bi neki od najboljih vinara u svetu, koji prodaju svoja vina za hiljade evra po flaši, rizikovali da konvertuju svoje vinograde u biodinamiku? Pomenimo La Maison M.ChapoutierDomaine de la Romanée-ContiChâteau Pontet-CanetDomaine Zind-HumbrechtChateau de Beaucastel… Njima ne treba reklama, njihova vina neće zbog biodinamike biti poznatija ili skuplja. Većina čak ni ne stavljaju na flaše da je vino biodinamičko. Zašto onda rizikovati propast tako dobrog porodičnog biznisa koji decenijama ili čak vekovima donosi bogatstvo i potpuno odbaciti moderno vinogradarstvo i vinarstvo? Zato što to daje rezultate, objašnjava Voldin.

Ovaj neverovatan događaj mogao bi se uporediti sa dolaskom Bila Gejtsa da drži seminar programerima u Svilajncu!- Ključni princip biodinamike je da vidimo svoje vinograde kao samoodržive sisteme u okviru šireg prirodnog okruženja. –  nastavlja Monti. – Biodinamika se od organskog uzgoja razlikuje po primeni devet biodinamičkih preparata. Koriste se na dva načina, kao tri vrste prskanja i šest dodataka kompostu. Ovi preparati se dobijaju iz minerala ili organskih delova i pomažu biljkama da se što bolje „našteluju“ prema godišnjim dobima i prirodnim ciklusima. Najbolji svetski vinari sve se više priklanjaju biodinamici dozvoljavajući vinogradu da se stopostotno izrazi u vinu, a „zdravlje“ tla i vina koje donosi biodinamika kompletiraju komercijalne i trgovinske efekte čitave priče.

I dok je konferencija u Vršcu imala pre svega cilj da informiše i animira vinare kako da implementiraju biodinamiku u svoje vinograde, deo vremena odvojen je za prezentaciju vina i drugih biodinamički proizvedenih proizvoda. Na skupu su svoje vinske uzorke u biodinamičkom vinogradarstvu pored nekolicine prisutnioh domaćih vinara predstavili i pojedini vinari iz Mađarske, a kao poseban dokaz kvaliteta biodinamičkih vina, Škotlanđanin Don Makalok je uz svoje proizvode postavio i dva njemu najdragocenija priznanja – ono sa Decantera i diplomu za zlatnu medalju sa Velikog testa Vino.rs.

Pročitajte još i ovo: 
Organska vina osvajaju svet

A što se Rudolfa Štajnera tiče, neslužbenog oca biodinamike u svetu, on je još pre gotovo čitavog veka imao jasnu sliku kuda vodi upotreba hemikalija u poljoprivredi, jer je još tada predvideo da će krave poludeti kada budu počeli da ih hrane kravljim mesom i da će početkom 21. veka početi da nestaju pčele! Oba predviđanja su se ostvarila, ali to nisu bile paranolmalne vizije, već rezultat ozbiljnog razmatranja uzročno-posledičnih veza trovanja prirode.

Da li je potreban bolji dokaz neophodnosti primene biodinamičke filozofije ako nameravamo da dočekamo (bolju) sutrašnjicu?

Iz ugla vinara

BOjan BasaBiodinamika je budućnost, Bojan Baša

Bojan Baša se još nije upustio u tržišnu utakmicu jer kako kaže biodinamika „nije nešto što se radi na brzinu“. To je dugotrajan proces i baš zato biodinamička vina nisu nešto što se proizvede u jesen i prodaje na proleće!

- Lično, učio sam se na knjigama Žolija, uvozio ih iz Francuske pre desetak godina kad sam ulazio u ovu priču. Zanimljivo da su na skupu u Vršcu vinari bili u manjini, mnogo je više voćara, ratara došlo jer ova doktrina ima rešenje i za voće, povrće, stočarstvo. Mislim da će se sve više ljudi opredeljivati u izbacivanje hemije kojom smo potpuno zatrpani jer je ovo čista priča. Oni koji žele zdravo da jedu, poželeće i zdravo da piju, a oni sa kojima razgovaram i kažu mi da je takav način proizvodnje rizičan, moram da kažem: Ne da nije, već je daleko manje rizičan ako se radi kako knjiga zapoveda, nego bilo koja od konvencionalnih tehnika. Poenta je da biodinamički principi zemlju oživljavaju, daju mogućnost da bude sve zdravija, a ne suprotno kad se dodavanjem mineralnih đubriva i drugih veštačkih jedinjenja samo devastira. Biodinamičari oživljavaju devastiranu, takozvanu mrtvu zemlju, ali i čuvaju kompletan ekosistem na taj način što uspostavljaju ravnotežu o kojoj prirodno dobri elementi nadvladaju negativne. Taj sistem postaje samodovoljan i baš zbog toga vinogradi u biodinamici traju po 50, 60 ili možda 120 godina. Monti je najavio da će doći ponovo na proleće i verujem da ćemo tada moći da ga upoznamo sa potencijalima srpskih biodinamičkih vinograda.

Tekst: Branislav Anđelić i Sergej Petrov

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama