Srpska vina pod američkom lupom

„Prvi susret sa srpskim vinima imala sam pre dve godine na Balkans International Wine Competition nadmetanju. To nije bilo otkrivanje samo nekih novih uzbudljivih vina, već prava renesansa vinogradarstva, sorti, vinskog nasleđa. Tokom poslednjih petnaestak godina, od kad Srbija pokušava da se sabere nakon raspada Jugoslavije, vinari takođe čine napore da podignu kvalitet vina. Investirali su u vinograde i vinarije, što je bilo dovoljno da ostatak vinskog sveta počne da obraća pažnju na njihov rad.

Pojedini srpski vinari krenuli su bukvalno od nule, njihovi napori uništeni su ili značajno oštećeni tokom rata ili zbog nebrige. Ali, njihova neumorna posvećenost cilju i duh koji ih pokreće doveli su do toga da je Ministarstvo poljoprivrede započelo komplikovani proces rekonstrukcije vinarskih potencijala ali i regionalne klasifikacije, koja je ujedno korisna i neophodna. Revidiran je i Zakon o vinu iz 1970. godine, koji je donet pre pada ere komunizma, a koji je forsirao kvantitet umesto kvaliteta, kad je vino upumpavano u džinovske zadružne vinarije, naravno, u ime nekog višeg cilja i opšteg dobra.

Srbija se nalazi u samom srcu bivše Jugoslavije. Sudeći prema podacima „Oxford Companion to Wine“, ona od 2002. godine proizvodi trećinu svog nekadašnjeg ex-Jugoslovenskog vina. A ta Jugoslavija bila je veoma bitan proizvođač tih komunističkih dana sedamdesetih godina prošlog veka, što ju je svrstavalo u čak prvih deset vinskih proizvođača u svetu.

To možda i začudi one koji nisu upoznati sa situacijom u ovom delu sveta, ali vino se u Srbiji proizvodi duže od hiljadu godina. U pojedinim zemljama Istočnog bloka, ovo vinsko nasleđe ide i nekoliko hiljada godina unazad. Srbija danas raspolaže sa oko 70.000 hektara pod lozom. Porodični, mali i srednji proizvođači čine značajni deo vinske slike, jer snabdevaju lokalne potrebe, ali i izvoze oko 10% proizvodnje. Za sada većina izvoza namenjena je tržištu Balkana, ali ambiciozniji proizvođači čine dodatne napore da se domognu svetske vinske scene.

Većina sprskih vinograda smeštena je u brojnim dolinama u radijusu od 350 kilometara od prestonice, Beograda.

Bele sorte čine dve trećine ukupne proizvodnje, a crvene ostatak. Dosta se sade internacionalne sorte, poput kaberne sovinjona, merloa, sovinjon blana i šardonea, ali meni su ipak zanimljivije one autohtone i lokalne. Takođe, postoje sjajne kupaže koje kombinuju sve pomenute sorte, a iako bele sorte preovlađuju, talenat srpskih vinara posebno se ističe u paleti crvenih etiketa. 

Prokupac 

Kralj srpskih crvenih vina je svakako prokupac. Uspeva na sve strane i to je tako, još od srednjeg veka. Snažan po obojenosti, začinima i kiselinama, podjednako se dobro nosi samostalno ili u kombinaciji s drugim sortama.

Tamjanika

Poput prokupca, i tamjanika je ovde odvajkada. Član porodice muskatnih sorti, došla je na ove prostore iz Francuske. Mirisna i uzbudljiva, rame je uz rame sa daleko rasprostranjenijom sortom smederevkom.

Smederevka

Ime ove sorte dolazi po gradu Smederevu, koji se nalazi južno od Beograda. Neutralna po karakteru, s istaknutim alkoholom i kiselinama, najčešće se kupažira sa drugim sortama koje nose određene draži i veći šarm.

Cheers! Ili, kako to kažu u Srbiji – živeli!

Evo nekoliko mojih sugestija za srpska vina dostupna u SAD:
Pinot Noir Trijumf 2011 Aleksandrović
Trijumf Gold 2012 Aleksandrović 
Svb Rosa 2007 Vino Budimir
Riesling Margus Margi 2009 Vino Budimir
Tamjanika Župska 2011 Vino Budimir
Morava 2011 Milijan Jelić
Sovinjon Beli Terasa 2012 Matalj