Vino za prvi put

Terminologija:

Nije vam jasno da li se kaže crno ili crveno vino – stručnjaci tvrde da su pravilni termini crno grožđe – crveno vino, iako se u našem jeziku dosta ustalio termin crno, kao suprotnost belom. Ako bismo zašli u religiozne teme, opet dolazimo do crvenog, jer svi znamo da u hrišćanstvu vino predstavlja Hristovu krv. Na stranu i stručnjaci i vernici, ako razmišljamo praktično, da je vino crno, bilo bi veoma oporo. 

Poručivanje:

U restoranu bi trebalo da dobijete pomoć konobara, ili somelijera. Protokol je jednostavan: poručite, odobrite flašu, pomirišete, probate, odobrite vino (ili ne, ali sa dobrim razlogom).

Ukoliko ste u nekoj kafanici, a ne znate šta da poručite, ili se bojite da ne platite puno za nešto u čiji kvalitet niste sigurni, najbolji izbor bi možda bio vino kuće. Sigurno ga nećete previše (pre)platiti, a najmanja je šansa da je oksidiralo, jer se najbrže prodaje. Nemojte poručivati flašice od 0,187 pogotovo ako znate da to mesto nema odgovarajuće uslove za čuvanje vina, jer te flašice najlakše oksidiraju. Džaba vam što mislite da ste finiji od ostalih, bolje odaberite neku žestinu, a fino vino tražite na kompetentijim mestima.

Kupovina:

Svaki poznavalac će vam reći da vino kupite direktno od proizvođača, ili u vinotekama. Na tim mestima, naročito u vinariji, možete dobiti stručniju pomoć i ponekad mogućnost degustiranja, što nije slučaj u marketima. Drugo, postoje i sasvim praktični razlozi: kod proizvođača je vino najčešće dosta jeftinije. Opet, putovanje u Bordo ili Čile dosta košta, pa proizvođač tu ispada iz priče. U tom slučaju, pogotovo ako vino primetite na polici marketa dok pazarite prašak za veš, to može biti potsetnik da ga priuštite uz ručak. Ne treba zaboraviti da vinoteka nudi i objašnjenje za vino, posebno ako niste stručnjak za čitanje etiketa. Odluka je na vama.

Otvaranje:

Nakon što ste vino rashladili na preporučenu temperaturu, sledi otvaranje. Bitno je proveriti da li na zapušaču ima buđi, tako da ga treba prvo omirisati. Nemojte gurnuti vadičep toliko da probijete pampur, inače ćete završiti sa vinom punim trunja. Alu folija neka vas ne brine. Najčešće ne mora da se skine, već može da izađe zajedno sa pampurom, pa uz malo vežbe, formiranjem ostatka folije na boci dobićete dobar stoper koji ne podliva prilikom sipanja. Jedino vas molimo: ne pokušavajte da vadičepom otvorite bocu sa screwcap zatvaračem (aluminijumski sa navojem) kojih je sve više u ponudi vina.

Probanje:

Da bi uspešno probali vino potrebno je znati neke osnovne stvari. Prva bitna stvar je da čašu nikako ne prepunite, kako biste mogli da zavrtite vino, a da se ne ispolivate.

Videli ste da poznavaoci rotiraju vino u čaši, ali niste tačno sigurni šta traže. Prvo mirisanje, bez kruženja čaše, pokazaće vam da li na mirisu deluje ispravno – krajnje je jednostavno, ako osetite neki neprijatan miris, to najverovatnije nije dobar znak. Onda možete da zavrtite čašu i tražite arome. Ako vas, kao i moju drugaricu, zbunjuje nabrajanje mirisnih nota, zapamtite da se u vino ništa od tih aroma ne dodaje – to su jedinjenja koja je vino razvilo. Nemojte se libiti da vratite vino koje vam sumnjivo miriše.

Pijenje:

Stigli smo i do cilja! Ono najosnovnije, u čemu većina greši, jeste način držanja čaše. Nikako nemojte držati čašu za gornji deo, tj. balon. Nožica postoji s razlogom. Niste se trudili da hladite vino do odgovarajuće temperature, da biste ga posle ugrejali šakom!

Ako ste uspešno prešli sve korake, lagano pijuckajte svoju čašu vina, uvek imajući u vidu to da je ono prošlo još mnogo više koraka kako biste baš vi uživali u njemu. I držite na umu ono, u čemu takođe mnogi greše, a to je – preterivanje. 

Pijte razumno, u društvu i sa uživanjem.