10. Salon žilavke: Jubilej za ponos

petak, 21 avgust 2026 19:01
Tekst Nenad Basarić
Objavljeno u Reportaže

Bračni par Vukoje sa MW Kerolajn Gilbi i MW Rod Smitom

Jubilarno deseto izdanje vinskog Salona žilavke u vinariji Podrumi Vukoje 1982, dokazalo je svu raskoš ove stare autohtone sorte uz činjenicu da su prikazana vina, ali i sam Salon, iz godine u godinu sve bolji.

Manifestacija održana u Trebinju 18. avgusta 2026. u Vinskoj galeriji Vukoje, iskazala je ekstremno jake pokazatelje u tom smeru, ne samo zato što je između 21 prisutne vinarije bila po prvi put i jedna iz Srbije, već i zbog slavnih gostiju sa svetske vinske scene.

MW Kerolajn Gilbi (Caroline Gilby), Decanter predsednica panela za Istočnu Evropu, MW Rod Smit (Smith), predsednik Instituta Master of Wine, te aktuelni MW kandidat Havier Iturarte i jedan od najbitnijih vinskih trgovaca sa Sardinije, Mario Bonamići, prisustvovali su dan ranije uz veći broj vinara, vinskih stručnjaka i trgovaca, medija, masterclass eventu najpoznatijeg svetskog proizvođača staklene galanterije Riedel sa samo jednim ciljem – da se otkrije čaša u kojoj žilavka daje najbolji rezultat. I to potom postane personalizovana čaša ove sorte.

Za stolom 22 učesnika, domaćini Jagoda i Radovan Vukoje, „ocenjivači“, predstavnica kompanije Riedel, i u ulozi medijatora srpski kandidat za titulu MW Aleksandar Matejić.

Ispred svakog od nas po 12 različitih vrhunskih Riedel čaša, svaka posebne sortne namene. U njih će se vremenom uliti osam različitih etiketa mlade žilavke iz berbe 2025: Tvrdoš, Vinogradi Nuić, Vukoje selekcija, Andrija vrhunska, Marijanović premium line, Brkić, Krš Bijeli i Anđelić.

Test nije slep ali su čula na velikom ispitu - treba odlučiti u kojoj se od njih najbolje razvija miris, ukus, koja lepo leži u ruci, dobro se vrti. Jer nije mala stvar za Hercegovinu da njena vinska kraljica dobije svoj kristalni stan. Pritom, već ovaj zanimljivi masterklas otkriva da su i potpuno mlade žilavke na izuzetno visokom nivou, što će se dokazati sutradan na Salonu.

Ništa ne znači ako kažemo da su najveću pažnju i to gotovo stoprocentno privukle takozvane riesling čaše pod brojevima 6,3, 9 i 1, dok je ukus bio najbolji u čaši No.8, ali znači ako kažemo da će naredno izdanje Salona žilavke zasigurno ovekovečiti konačno odabranu čašu.

Kerolin Gilbi rangira čaše redom: prvo broj 6, potom 9 pa 8...

- U šestici je najbolji balans aromatike i izražajnosti ukusa, 9 je bila slična dok je recimo u osmici posebno izražena elegancija. Broj 3 je bio moj četvrti izbor, ali žilavka je jako delikatna i ima tako lepu aromatiku da je šteta da to ne bude istaknuto do kraja – objašnjava, a na pitanje ozbiljnosti problema pada potražnje posebno crvenog vina u svetu pa i u Srbiji, kaže – Slovenija recimo ima sreću što većinski proizvodi belo vino, ali ja gajim nadu da će se sledeće generacije vratiti vinu i da će ono preživeti.

Po pitanju čaše za žilavku Rod Smit komentariše:

- Sviđa mi se broj 1, 3, 6 i 9. Možda 6 ipak najviše, mada mislim da greši svako ko kaže da je žilavka dobra u rizling čaši. Jer ona može mnogo više od rizlinga, daleko bolje da prihvati uticaj hrastovine. Pritom žilavku moramo posmatrati kao širu sliku jer smo mi ovde probali samo mlada vina i to iz tanka. Šira i veća čaša neophodna je za starije i vino sa više drveta što me približava čaši broj 9. Kod broja 3 mi se ne sviđa forma, mada je ukus dobar. Sve u svemu veoma zanimljivo dešavanje uz sjajnu činjenicu da su svi prisutni lako rešili postavljeni zadatak i imali veoma slično mišljenje.

Nakon završenog masterklasa svoj šou su imala tri chefa iz BiH: Dragan Šljivić iz banjalučkog restorana Provence, Saša Stanivuković iz restorana Milunka u Banja Luci i Nemanja Gunjak iz aparthotela Vučko na Jahorini. U fine dining maniru nekoliko jela od lokalnih namirnica venčano je sa žilavkom raznih proizvođača koja se iskazala kao savršen par od grdobine do trebinjskih žabica obmotanih pršutom. U ovom segmentu probali smo žilavke Marijanović 2024, Nuić selekcija 2025, Carsko vino Vukoje 2022 koje upravo kreće na tržište, Carsus Škegro i konačno arhivsko vino Andrija Žilavka 2004, još uvek veoma živo sa značajnim kiselinama.

Narednog dana veliki broj posetilaca ispunio je već Vinsku galeriju dok se još nisu ni svi štandovi izlagača ispunili. Salon je u prisustvu tri ministra zvanično otvorio ministar prosvete i kulture Borivoje Golubović, dok se na pomoći oko organizacije jubilarne manifestacije, premijeru i Vladi Republike Srpske Savu Miniću, lično zahvalio Radovan Vukoje dodajući:

- Ovo je deseti put da se sastajemo a biće i stoti, nadam se. Hvala gospodinu Miniću što je prepoznao značaj Salona i podržao ga, jer samo mi svi skupa možemo podići ovaj kraj kroz zajedništvo koje se ovde vidi i koje je ujedno najveće blago ove manifestacije. Takođe, jako je bitno da smo postavili temelje manifestaciji koja će iduće godine još evoluirati, a ona to zaslužuje. Koliko vidim ima nas ovde mnogo, čini se da nam postaje tesno i da se moramo širiti, dati šansu profesionalcima da sagledavaju žilavku kroz različite metode pri čemu je najvažnije što će ona dogodine dobiti i svoju čašu.

Najteži zadatak na Salonu je kome se carstvu privoleti. Na donjem nivou fantastičan i širok izbor lokalnih specijaliteta, sireva, sve poznatijeg hercegovačkog maslinovog ulja, tradicionalnih sireva i pršute. Na dugim stolovima besprekorno izloženi specijaliteti nalik na šareni cvetni aranžman, poslastice na izvol’te, pravi je to bogati „trebinjski“ sto za koji šarmatni šef Nemanja Gunjak prosto doziva posetioce u elegantnoj garderobi. A oni potom sa ukusnim zalogajem hrle na sprat gde u sumrak brda, krovovi, svetinje oko Trebinja i Trebišnjice igraju svoju zavodljivu igru zlatnog zalaska sunca i prvih večernjih senki u slatkom mirisu vina.

Male, veće, sa istoka i sa zapada Hercegovine, vinarije kao da su dostigle etalon kvaliteta i to vrlo visokog. Svežina i lepršavost vina prilagođenih potražnji novih generacija kombinuju se sa ozbiljnošću slojeva i tekstura, dok se jaka mineralnost javlja kao poveznica za prepoznatljivost sorte i teroara. Sve su brojnije vinarije iz Trebinja, u mnogima dame sve više vode glavnu reč pa i u direktnoj proizvodnji. Malo je opet onih koje uz žilavku ne uzgajaju i tamjaniku. Trend sorte Muscat blanc a petits grains očito ne jenjava.

Već nakon kratkog vremena interesovanje je takvo da se teško može prići stolovima vinarija: Aćimović, Bojanić, Delić, Carska vina, Tolj, Podrumi Andrija, Puntar, Rubis, Vinogradi Nuić, Škegro, Podrum Begić, Dabić, Vera, Podrum Ostojić, Domano, Vinski podrumi Anđelić i Sekulović, Podrumi Vukoje 1982, Marijanović, Podrumi manastira Tvrdoš.

Prema ekspresiji teško je neka vina posebno izdvojiti pogotovo kad je vrhunski kvalitet na domaku. Utisak je da su bazne linije sve bliže pojmu selekcija što se najčešće odnosi samo na posebne položaje i čime se potencira teroar. Sa takvog Grand Cru položaja je svakako Carska žilavka probirna berba 2022, pa nimalo ne čudi da se posebno bogatstvo aroma i ukusa, puteraste strukture, vije iz čaše vina kojeg posebno apostrofiraju prisutni Master of Wine, ali i gde se publika najradije zadržava. No čarobnih vinskih priča je ovde za svaki stolom.

U vinariji Anđelić, Milica Anđelić nije poznata samo po tome što je bila prva somelijerka u BiH i jedina žena na čelu velike vinarije koja sa neprekidanom tradicijom radi od 1894. godine kad je čukun deda u doba Austrougarske bio zemljoposednik, a carevina od njega uzela jednu parcelu gde je posađeno 14.000 čokota žilavke. Predak se sa radnicima brinuo o vinogradu, proizvodio vino uz obavezu da 70% do 80% preda monarhiji.

Posle prvog svetskog rata nasadi su ostali u porodičnom vlasništvu pa je danas na sceni već peta generacija koja se brine o 35 hektara vinograda gde su 75% autohtone sorte žilavka i vranac. Uostalom, ćerka Milena samo je „skočila“ pre dolaska na Salon da obradi 10 tona upravo obranog grožđa.

Iz Međugorja su Carska vina donela selekciju Gregorius 2025 koja se od premiuma razlikuje po lokaciji vinograda a i maceraciji od 24 sata. Škegrov slojeviti barikirani Carsus kao i Rubis žilavka iz drveta Arterra Quercus očigledno imaju veoma verne fanove.

Žilavka 2025 Aćimovića iz obližnjeg sela Mosko je svetla, zelenkasta i sveža, iz male trebinjske vinarije Bojanić kažu da postoje već 150 godina ali i da su jedini koji u Hercegovini rade roze od vranca. Poseban kuriozitet na štandu Podruma Delić. Braća Damjan i Aleksa obeležili su tri boce različitim bojama na grliću. Kažu, ista je žilavka ali sa različitih položaja. I zaista, svaka ima uočljivo drugačiju aromatiku i teksturu ali su sve dobre. Koliko proizvode vina? Kažu 10 do 12 hiljada. Boca? Toliko, mada je reč o litrama a razliku popiju, kažu uz smeh.

Marija Sekulović ćerka vlasnika vinarije Sekulović iz Trebinja studira agroekonomiju spremajući se da jednoga dana bude na čelu podruma. Za sad imaju 12 redova žilavke i vranca pa grožđe dokupljuju a uz selekciju imaju i barikiranu žilavku. Opet, tamjanika u prodaji najbolje ide.

Jedino prisutno penušavo vino od žilavke je iz vinarije Domano. Predviđena da leži tri godine na kvascima, skinuta je 12 meseci ranije. Puna usta svežine i mehurića pravi su letnji aranžman a zapanjuje činjenica da ovo vino proizvode čak od 1998. godine, danas u nekih 7.000 boca.

Podrum Begić nudi još jednu svežu, lepršavu žilavku ali i čuvenu limitiranu selekciju Rastok iz vinograda starih oko 50 godina. Čak je i bazna veoma ozbiljna, ne čudi, ležala je na podizanom talogu pola godine.

Ekskluzivan novitet još bez etikete stigao je iz vinarije braće Marijanović. Oranž od žilavke je mali eksperiment na divljim kvascima iz berbe 2024. godine od kog je Josip Marijanović iz hrastove bačve izvukao samo tri boce specijalno za Salon.

- Maceracija još traje, još malo biće dve godine – kaže Josip. – Imali smo 450 litara u buretu ali je maltene pola toga talog, kad ga izbacim ostaće jedan barik.

Ozbiljno vino sa puno ekstrakta i tanina ostavlja dubok utisak a vinar očekuje da ga sa taloga skine u narednih desetak dana i u promet pusti negde do kraja 2026.

Lepe priče i vina na sve strane, osmesi, vrtenje čaša u ritmu muzike i kad se sa ispražnjenom čašom zaglavite u masi znatiželjnika, kreće momentalno podsećanje kako je Salonu potrebno dalje širenje prostora.

A pre nego se odjavimo, i najavimo after party u Vukojevom vinogradu Zasad polje gde je i destilerija, te raspoloženje dostigne vrhunac uz nastup Beogradskog akustičnog orkestra i Duška Trifkovića, verovatno najekskluzivnijeg regionalnog benda za velika veselja, da pomenemo posebnog gosta i iznenađenje Salona.

Vinarija Bela Kula iz Beograda imala je svoje vatreno krštenje van granica Srbije, a vlasnik Gvozden Radenković, doneo je žilavku Nestor 2022. Kuriozitet je da je vino ležalo na talogu tri godine, a da je vinograd u Župi star 95 godina gotovo duplo stariji od poznatih u Hercegovini. I malo je reći da je vino privuklo pažnju, čak su i pojedini lokalni vinari proveli veliki deo vremena uz ovaj štand jedne potpuno drugačije, ali isto tako impresivne žilavke.

A sve to u slavu vinske kraljice Hercegovine.