La Gora: Novi vinski i turistički adut Srbije

Novim asfaltnim putem i tek nekoliko minuta od centra Iriga, na brežuljku gde dugi redovi vinove loze grle građevinu nalik francuskim šatoima ili belim zamkovima sa kulama, nalazi se nova destinacija vinskih, gastronomskih, a uskoro i turističkih zbivanja najviše klase – vinarija La Gora.

Direktor vinarije Damjan Kisić 

Iznad prostranih parkirališta privode se kraju radovi na četiri mini-hotela sa apartmanima, bazenima i spa sadržajima, dok odmah pored iz fruškogorskog zelenila izrasta nova crkva u kojoj se završavaju enterijerski detalji. Visoki drveni zvonik nagoveštava venčanja i proslave koje će se ovde organizovati, a u vinariji postoje ozbiljni planovi za različite vrste događaja, od privatnih svečanosti do kulturnih manifestacija.

– Želeli smo da napravimo mesto koje neće biti samo vinarija, već prostor u kojem ljudi mogu da provedu čitav dan ili vikend, da uživaju u prirodi, hrani, vinu i kompletnom doživljaju Fruške gore – kaže direktor vinarije Damjan Kisić dok pogled sa terase puca prema vinogradima i blagim obroncima koji se gube u proletnjoj izmaglici.

La Gora je otvorena za posetioce u proleće 2026. godine, ukupnog kapaciteta 450.000 litara, od čega je trenutno popunjena približno polovina. Pod budnim okom enologa Marka Stojakovića ovde nastaju vina koja prate ambicije samog kompleksa – spoj luksuza, savremene tehnologije i ozbiljnog rada u vinogradu.

Poseban utisak ostavlja način na koji je zamišljen čitav prostor. Pored vinskog podruma nalaze se galerijski i multimedijalni sadržaji, mali vinski muzej sa lobijem za opuštanje, dok su različiti nivoi podruma istovremeno potencijalni izložbeni prostori. Na otvaranju kompleksa predstavljena su dela Miloša Šobajića, a izložbe će se ubuduće menjati na svakih 45 dana uz organizovane obilaske sa kustosom.

Jasan, gotovo brutalistički koncept unutrašnje arhitekture umekšan je velikim staklenim površinama, kružnim stepeništima i tihom muzikom koja dopire čak i do najnižih nivoa podruma. Iz VIP degustacione sobe se pod nogama prostiru redovi barika i velikih bačvi, dok kombinacija inoksa, betona, keramike i drveta jasno pokazuje da se ovde ozbiljno razmišljalo o svakom detalju proizvodnje. U vinariji se koristi gravitacioni princip kako bi se izbegla upotreba pumpi, što dodatno govori o ozbiljnosti pristupa vinu.

Upravo tu nastaje i etiketa Aria 2025, upečatljiv i osvežavajući sovinjon blan koji tek izlazi na tržište. Sočan i aromatičan, sa dosta citrusa, tropskog voća i izraženom svežinom, gotovo momentalno traži narednu čašu.

Prava vizija kompleksa ipak se otkriva tek pri izlasku iz podruma ka restoranskom delu i apartmanima. Enterijer se tada menja u raskošni spoj luksuza i klasične elegancije. Restoran sa velikom terasom odiše formalnošću visokog nivoa, dok predsednički apartmani sprat iznad donose gotovo kraljevsku atmosferu – baldahine, privatne salone, spa sadržaje i pogled na Frušku goru koji dominira čitavim prostorom. Na velikim bočnim terasama lako je zamisliti čašu penušavog vina i tanjir sireva u trenutku kada sunce počinje da zalazi iza fruškogorskih obronaka.

La Gora trenutno raspolaže sa dve vinogradarske pozicije i ukupno 45 hektara zasada – jednom ispred same vinarije na oko 280 metara nadmorske visine i drugom u okolini Šida, gde je takođe planirana izgradnja novog podruma. Cilj je širenje na oko 100 hektara vinograda, a svake godine sade se nove parcele. Svi zasadi su organski, dok posebnu pogodnost predstavljaju stalni vetrovi i velike temperaturne razlike između dana i noći, što doprinosi kvalitetu grožđa.

Menadžer restorana Dragiša Damljanović

Damljanović objašnjava kako tehnologija u podrumu omogućava da gotovo svaka parcela ima poseban sud za vinifikaciju, čime se otvara veliki prostor za različite stilove i kupaže.

– Grašac će definitivno biti perjanica naše vinske ponude u budućnosti – kaže dok govori o etiketi Lupo 2024, sortnom grašcu rađenom u betonskim jajima uz deo odležavanja u drvetu.

Prva vina proizvedena su 2024. godine. Bello, kupaža grašca, sovinjona i šardonea, donosi više strukture i kremoznosti, dok Lupo 2024 ide još korak dalje u ozbiljnosti i punoći. Cene su pažljivo pozicionirane, pa Aria košta oko 1.200 dinara, dok su ostale etikete nešto skuplje. Prva crvena vina očekuju se krajem godine.

Jednako ozbiljna priča razvija se i u kuhinji, gde restoran predvode šef Nebojša Topalović i poslastičarski mag Jegor iz Sankt Peterburga. Meni je snažno oslonjen na lokalno podneblje, divljač, pečurke i namirnice domaćih proizvođača, ali uz moderan i vizuelno veoma atraktivan pristup.

Juneći tatar biftek sa 13 začina, raviola punjena jelenom i divljom svinjom, guščija džigerica, pačije grudi u medu i niz složenih priloga pokazuju ambiciju kuhinje da bude ravnopravna vinskom delu projekta. Posebnu pažnju privlače deserti – od čokoladnog krema sa karamelom od tartufa i sladoledom od hrasta, do panakote sa kozjim mlekom i fermentisanom šljivom, kao i reinterpretiranog tiramisua sa penastom kremom iz sifona i sokom od cvekle.

Vinska karta fokusirana je prvenstveno na etikete lokalnih sremskih vinarija, dok internacionalni deo ponude uključuje Burgundiju, Toskanu, Pijemont i vina Novog sveta. Ambicija restorana jasno se vidi i kroz luksuzne stavke poput kavijara, uz koje dolaze i velika svetska vina.

Planovi za budućnost su podjednako ambiciozni. Predviđeni su sopstveni pčelinjak, organski plastenici i bašte, ergela konja za obilazak Fruške gore, kao i dodatni sadržaji za opušteniji boravak među vinogradima – od lazy bag zona do otvorenih prostora za roštilj i neformalna okupljanja.

U izgradnji je i novi hotel u centru Iriga, tvrde biće završen do kraja godine, ali sve u svemu, La Gora već sada deluje kao jedan od najozbiljnijih novih vinsko-turističkih projekata u Srbiji, sa potencijalom da postane nezaobilazna destinacija domaće i regionalne eno-gastronomske scene.   |

Foto: Boban Vidović