Trnjak na raskršću: Između tradicije i nove vinske budućnosti
- Tekst Sergej Petrov
- Objavljeno u Reportaže
Kuda trnjak zapravo ide i kojim koracima može stići dotle? To je, uz sve ono lepo što su organizatori 3. Trnjak FESTA u Ljubuškom pripremili, bilo glavno pitanje ovog zanimljivog susreta vinara, vinskih stručnjaka i ljubitelja jedne od najintrigantnijih crnih sorti juga.
Održan krajem juna 2025. godine, trodnevni festival bio je spektakularan događaj za sve koji su u živopisnim predelima Hercegovine i Hrvatske, nedaleko od obale Jadrana, pratili bogato osmišljena dešavanja.
Nauka o trnjku u dobrom raspoloženju, predavači, stručnjaci, ljubitelji na okupu
– Trnjak Fest smo organizovali u saradnji s udruženjima vinogradara iz Vrgorca i Imotskog, jer je trnjak sorta koja se u tom trouglu najviše uzgaja – objasnio je Zdenko Milas, predsednik Udruženja vinogradara i vinara iz Ljubuškog.
Naravno, kruna čitavog događaja bio je Trnjak Fest – izložba vina ove sorte u Gradskom parku Ljubuški – ali fokus priče je na svemu onome što je prethodilo, a ticalo se vina i hedonističkog „prigovaranja“ s apostrofom na trnjak.
Krajnji je cilj konačno spoznati kako trnjak zapravo treba da izgleda, Zdenko Milas
Prvi dan obeležila su stručna predavanja predavača iz Hrvatske (Jure Andrijašević) i Grčke (Apolonas i Roberta Kapsalis) o rimskoj vinskoj tradiciji i kuhinji, nakon čega je usledila degustacija originalnih antičkih jela. Naravno, uz raznorazne etikete trnjka.
Kako bi se bolje razumelo sve ono što će se kasnije probati na festivalu, organizatori su pripremili i obilazak areala ove sorte, koja je najviše bazirana na Hercegovinu i Dalmatinsku zagoru. Prva stanica bila je Čapljina i porodična vinarija Matić, još u razvoju turističke ponude, s vinima upakovanima u etikete s muzičkim reminiscencijama.
Tajne rimske gastronomije, Roberta Kapsalis
Žilavka i blatina su 70-ih godina prošlog veka širile slavu u staroj Jugoslaviji, a trnjka nigde. „Zato što je patio radi blatine koristeći se kao njen oprašivač“, kažu Matići. Blatina je tada već imala popularnost i veći prinos, što je industriji bilo primarno.
– Trnjak ima veliki potencijal, ali koliko je to tržištu zanimljivo? Trend su voćnija, laganija crvena vina, a trnjak u našim mladim vinogradima, koji dobro rode, zna da dohvati više šećera. Blatina je možda više u trendu, a trnjka nema mnogo, pa traži i višu cenu – objašnjavaju Matići.
Rimska vinska tradicija u malom prstu, Jure Andrijašević
Put od Čapljine do Imotskog otkriva ne samo različite pejzaže, nego i nijanse trnjka – sorte koja se menja s granicom, ali ne gubi svoj karakter. U Vrgorcu i Imotskom hrvatsku stranu trnjka predstavljaju Điko, Mira, Gašpar, Pilač, i drugi, dok restoran Kula organizuje mini salon s nizom zanimljivih uzoraka. Sjajan domaćin je i mladi vinar Jerković u novoj kušaoni, gde je teško odupreti se njihovoj vrhunskoj kujundžuši, ponosu regije.
Grupni portret s trnjkom u vrgoračkoj Kuli
Iako se kaže da vino ne zna za granice, trnjak ima neku terroir svojeglavost – pa se na slepom testu često bez greške prepozna sa koje je strane granice vino nastalo. Hercegovina daje strukturnije, elegantnije i mineralnije primerke koji zahtevaju vreme da se otvore, dok su hrvatska vina laganija, pitkija i vesela, spremna za trenutno uživanje, čak i blago rashlađena.
Moćnom trnjku ništa ne fali, a defolijacija ga čini srećnim, dr Ana Mucalo
Treći dan festivala doneo je ozbiljniji ton – naučni deo programa u kojem su agronomi i enolozi otkrivali kako trnjak u laboratoriji i vinogradu dobija svoje pravo lice.
Dr Ana Mucalo je kroz istraživanje u Vrgorcu istakla značaj ampelotehnike i rada u vinogradu kao puta do elegancije trnjka u čaši. Defolijacija u raznim fazama zrenja bitno utiče na prinos i stil vina: ako se sprovodi pre cvetanja, prinos je manji, ali su šećer i kiseline viši, vino svežije, s nižim alkoholom i izraženijom obojenošću. Defolijacija u vreme šarka, pak, daje vina s više alkohola i intenzivnijom ekstrakcijom.
Lična karta i DNK trnjka razotkrivani u Kulturnom centru Ljubuški
Prof. dr Željko Andabaka podsetio je na primere klonske selekcije trnjka pokrenute pre 2018. godine od strane Udruge vinogradara i vinara Cvet razgovora iz Imotskog. Na pokusnom nasadu iz 2021. posađeno je 25 kandidata s velikim razlikama u šećeru i kiselinama, dok se težina grozda kretala između 200 i 370 g. Jabučne kiseline trnjak ima malo, pa malolaktika nije uvek neophodna. Zbog ograničenih sredstava selekcija je sužena, ali se planira prelazak i na rad s vinom.
Uzbuđenje pri degustaciji mikrovinifikacija odabranih i priznatih klonova trnjka
Dr Marija Banožić istakla je da komina, koje bude oko 20% prinosa, nije otpad: od nje se mogu praviti komovica, đubrivo, pa čak i ulje od semenki bogato polifenolima. Problem je u razdvajanju semenki od kožica, jer su hercegovačke košpice izuzetno tvrde – što, kako neko reče, „zna svako ko je to pokušao“.
Sjajan izbor trnjaka iz berbe 2023 za masterklas, vinski stručnjak Daniel Čečavac
Intrigantne boce vina stajale su ispred bine, a misteriju je razrešio prof. dr. sci. Bernard Kozina sa Zagrebačkog univerziteta, govoreći o klonskoj selekciji trnjka sprovedenoj u saradnji s italijanskom kompanijom Rauschedo. Od pet ispitivanih klonova, tri su već odobrena.
Trnjak s obe strane granice
Masterklas enologa Danijela Čečavca zatvorio je festival prikazom osam trnjak vina – po četiri iz Hrvatske i BiH (Milas, Grabovac, Brid, Bošnjak, Teuta, Čitluk, Ivica Erceg, Nuić, Gašpar). Diskusija je pokazala da sorta ima izraženu tipičnost: neka vina su gušća, neka elegantnija, ali svima je zajednički pun ukus srednjeg nepca i dobra kiselina – ono što često nedostaje crnim sortama.
„Samo ga treba saditi što više“, čulo se iz publike, jer sadašnjih 40–50 hektara jedva da je početak.
Veliko interesovnaje, puna pažnja, mnogo pitanja i odgovora
– Trnjak sigurno ima mesta u budućnosti, ali priča se ne treba graditi u smeru šta trnjak jeste, nego šta ćemo ostaviti pokolenjima – zaključili su prisutni.
Možda će trnjku pomoći 10–20% blatine da smanji alkohol, dok mu ona daje više kiseline. Možda će se stil oblikovati kroz različite maceracije, tipove drveta ili kombinaciju hrasta, betona i inoksa. Možda i kroz više berbi godišnje.
Mali salon trnjka i autori vina u restoranu Kula u Vrgorcu
Najvažnije je, ipak, da se vinari jasno opredele – žele li da trnjak bude moćno ili lagano vino?
– Ako je sorta moćna, ne treba bežati od toga da se dobije snažno, potentno vino – kaže dr Ana Mucalo iz zadnje klupe.
Priči nikad kraja, na degustaciji u vinariji porodice Matić
I zaista, odlika velikih sorti je njihova plastičnost – sposobnost da iz njih možeš oblikovati gotovo sve što zamisliš. Trnjak je upravo takav. A stvar stilistike, kako se složila publika, treba da bude stvar svakog proizvođača.
Jer ako je suditi po onome što smo u Ljubuškom probali, trnjak više nije samo oprašivač blatine, već sorta sa sopstvenim identitetom i ambicijom. A na pitanje kuda ide trnjak – odgovor je jednostavan: tamo gde ga odvedu oni koji ga najviše vole. |
