Tikveš posle 140 godina

A o svemu tome imali smo prilike da se uverimo u Kavadarcima gde smo došli da zajednički proslavimo tih 14 decenija postojanja i otkrijemo novitete i vizije za budućnost. Uz proslavu manifestacije Dan Vranca, dočekala nas je Tikveš promotivna akcija Zauvek vaši (Endlessly Yours)…

Velika vizija sprovedena u delo, Svetozar Janevski

Značaj i vrednost Tikveša za Severnu Makedoniju ne očituje se samo u dobrom vinu koje se izvozi širom sveta. To su i brojne akcije ove firme, bilo da je reč o razvoju lokala, širenju svesti o održivom i zdravijem poslovanju, uvođenju novih tehnologija, ili jednostavno izradi lepih kružnih tokova kakav je onaj ispred ulaza u kompleks Tikveš vinarije koja se prostire na 10 hektara. A nekih 7.000 kooperanata koje pominje glavni enolog vinarije Marko Stojaković, da ni ne pominjemo.

Tikveš Show room kod ulaza u dvorište ispunjeno zelenilom bila je prva stanica upoznavanja sa istorijom vinarije koja kreće 1885. godine kada je organizovan prvi otkup grožđa i počelo otkrivanje vinskog potencijala ovog regiona. Godina 1914 je prva pojava imena brenda Tikveš, a ono se sve više pominje i naročito intenzivno širi od 50-ih godina 20. veka po čitavom Balkanu. Tokom poslednje dve decenije u fokusu je potraga za najboljim lokacijama, mikroteroarima kako bi se postiglo ono što je Tikveš danas. 

Zaslužan za pet vinarija u okviru giganta Tikveš Chateau & Domains, glavni enolog Marko Stojaković

Jedan čitav zid prekriven je brojnim etiketama vinarije a tu se nalaze i primeri tla sa najznačajnijih položaja ili boutique vinarija u sastavu kompanije: Bela Voda, Barovo, Lepovo.

Vina su u dva segmenta, kreće priča u društvu čuvenog enologa Marka Stojakovića i njegovog enološkog tima. 

U prvom segmentu Tikveš su vina dobijena od grožđa iz otkupa koji čini čak 70% ukupnog roda iz Tikveškog regiona. Sama vinarija poseduje do 1.400 hektara vinograda a uz kooperante zasadi se šire na još 4-5 hiljada, tvrdi Stojaković koji takođe slavi jubilej, 15 godina rada u vinariji. Dodaje i to da je 2025. bila rekordna jer je ubrano oko 35 miliona kilograma sirovine od čega će nastati približno 26 miliona litara vina. I to dobrog čini se.

- Imamo ozbiljne količine grožđa. Jako smo zadovoljni kvalitetom pri čemu je ovo zbog savršenog balansa kiselina možda najbolja berba belih i roze sorti ikada - vidno je zadovoljan. - Ovde je mediteranska klima takva da uglavnom postoji potreba dodavanja kiselina vinu ali ne iz ove berbe. Parametri izuzetni, čak sam jedno vreme sumnjao kako mi naši enolozi daju bolje podatke nego što jesu. Takođe u želji da region Balkana podignemo što više, sadimo ubrzano lokalne sorte. Makedonija ima stanušinu ali mi sad sadimo žilavku i druge. To je generalno moj izazov jer šardone je već svuda viđen, ali dajte nešto naše, pa recimo i taj grašac. Da bude drugačiji.

A drugi segment je ono što podrazumeva ime Tikveš Chateau & Domain, vina iz malih specijalizovanih teroar vinarija sa specijalnih položaja, ali i akviziciju u Francuskoj Chateau de Goudron u Južnoj Roni iz 2018. godine sa oko 70 hektara vinograda i 15 leta stariju od Tikveša. Sorte koje uzgajaju su tipične za to područje mada je Marko posadio i vranac.

Tendencija razvoja i visokog kvaliteta, isključivo u flaširanim vinima za koju se opredelio Svetozar Janevski kada je 2003. godine sa svojom grupacijom preuzeo upravljanje kompanijom, tokom 20 godina neprestano raste. Koliko, govori podatak da je aproksimativno oko 70 miliona evra uloženo u Tikveš, a da je, i onako ogroman obrt sredstava, samo u poslednjih 15 godina porastao pet puta!

Uz saradnju sa prirodom Tikveš je u poslednje vreme dosta zainteresovan za razvoj vinskog turizma. Dva izvanredna restorana u okviru vinarije sa domaćim specijalitetima i uz vinske degustacije samo su deo ponude. Toskana jeste primer savršenog mesta za vinski turizam ali ovde smatraju da imaju bar 10 Toskana ili lokacija sličnog potencijala.

Takvo je Domain Lepovo, prva organska vinarija Makedonije koja je proizvela i prvo organsko vino Chardonnay 2021, gde se u čarobnom ambijentu na pola sata od Kavadaraca odvija proces vinifikacije sa 16 hektara vinograda. Ta jedinstveno lepa pozicija privlači ogromnu pažnju, dolaze brojne grupe, veliki broj diplomata.

Imali smo priliku da tu izvršimo zabavan eksperiment dobivši po četiri različita vranca iz različitih barika, sa raznih lokacija iz berbe 2023, a sa ciljem da stvorimo savršenu unikatnu kupažu. Jak vetar koji neprestano duva čuvajući grožđe nije nas nimalo omeo da sa uživanjem i uz pomoć menzura ukrstimo lako raspoznatljive teroare gde je, čini se, Babuna uz Disan vodila glavnu reč. 

Posebna priča je na Kožuf planini na granici sa Grčkom. U cilju čuvanja svežine i aroma, pogotovo kod belih vina, na planinskom položaju Barovo (Krnjevo) vinogradi su sad i između 700 i 1.000 metara gde su dani vreli a noći jedva da dostignu 15 stepeni Celzijusa. Probirne ručne berbe garantuju vrhunski kvalitet iz gravitacione vinarije sa tla koje je delom vulkanskog porekla, a tu je i 12 velikih bačvi koje bi trebale da posluže za vinski turizam.

Položaji Bela voda i Babuna su u Centralnoj Makedoniji gde je kontinentalno-mediteranska klima a tlo glinovito.

I dok prijem i prerada grožđa teku bez prekida po 24 časa sedam dana u nedelji praćeni budni okom čak 15 enologa, mi smo imali jedinstvenu priliku da sa prebirnog stola probamo slatki plavac mali. Potom obilazimo hale za mikrovinifikaciju, ogromne betonske bazene koji se ponovo koriste za vinifikaciju crvenog vina, samo su oni stari renovirani i pregrađeni.

Objašnjavaju nam da je tu ukupno oko 170 betonskih tankova zapremina od 50 do 300 hiljada litara. Najmanji inoks je od 1.000, najvećiod 750.000 litara, u baricima od raznog hrasta ima belog vina oko 70.000 a crvenog preko 200.000 litara. Nova investicija od 5 miliona evra, najmodernija je punionica na Balkanu. Potpuno automatizovana puni i za tržište završno priprema 12.000 boca na sat, a predviđena je i za penušava vina pa će prvi Tikveš penušavac naredne godine na tržište. 

Nova investicija od 5 miliona evra, najmodernija je punionica na Balkanu

Uz velike bačve od 8.000 litara saznajemo da su džinovske podrume, osam metara ispod nivoa zemlje, tokom Drugog svetskog rata gradili zatvorenici pod budnim okom nemačkih vojnika. Poseban gost je 1956. godine bio predsednik Tito dajući par sugestija uz jedno veoma važno pitanje: Imate li arhivu? Zašto, pitali su se domaćini? Pa zato što arhiva govori sve o vinariji.

Od tad je arhiva rasla i danas je najveća u regionu sa oko 33.000 boca arhivskog vina. Postoje dva ključa, jedan kod vlasnika, drugi kod direktora - smeju se domaćini, a onda otvaraju arhivu i vade boce gotovo izgubljene pod naslagama vremena i prašine.

Arhiva ili istorija u bocama

Pričaju nam da su najstarije probali vino, šipon iz 1961. Nije bio sirće ali baš ni vino, alkohol nula, džemaste note, talog. Kratošija 1989 ili vranac posle 30 ili 40 godina zapravo aromatikom jako podsećaju na pino. Bledi boja ali kiseline ih čuvaju. Na kraju uz meze u podrumu i degustaciju mladih vina (2025) od smederevke i šardonea, doneta je boca Vranac rezerva berba 1956!

Noviteti čekaju u destileriji. Spremna je da se u Novembru i van S. Makedonije pokaže platforma Tikveš Premium Macedonian Spirits. Uz tradicionalnu rakiju Žoltu i izrazito pitku Kumovu Rezervu VS od smederevke sa reminescencijama na slankastu karamelu, tu su neki potpuno novi prozvodi čije su etikete u izradi.

Jeste li probali starija vina? Vranac rezerva berba 1956

Zadovoljstvo izaziva lagana Bela lozova rakija koja spaja tradiciju i nove tehnologije u koje se mnogo ulaže, ali i sorte - smederevku zbog divnih kiselina, te muskat hamburg čiji iako manji deo (25%), jako učestvuje u muskatnoj aromi i začinu nalik na anis.

Okruženi baricima u kojima je trenutno 600.000 litara vinskog destilata slušamo enologa Aleksandra Nikolova dok tihim glasom upozorava kako je jako bitno da rakije i vina sazrevaju u miru i što više tišine.

Destilati u malom prstu, enolog Aleksandar Nikolov

U Tikvešu se godišnje destilira do 7 miliona litara vina od čega dobiju oko milion litara destilata. Čuvene žolte se proizvede 1.000.000 litara, a ukupno lozove žute rakije koja je apsolutni lider na tržištu, posebno u Makedoniji, 1,3 miliona litara godišnje.

- U zaokruženom portfoliju žestokih pića Tikveš Premium Spirits biće četiri rakije i dva vinjaka - objašnjava Marija Ivanovska, marketing direktorka vinarije Tikveš. - Brend se zove Lyxa što je igra reči koja povezuje zaštitini znak linije, balkanskog risa kao životinju koju svi na Balkanu poznajemo (lynx), i pojam luksuza (luxarous).

Male vinske tajne Tikveša otkriva Marija Ivanovska, direktorka Tikveš marketinga

Od rakija tu su Kumova žolta li „Makedonija u čaši“ sa 40% alkohola, žuta Kumova Rezerva VS 45% koje se proizvede oko 20.000 litara, isto toliko bele rakije Kumova Tradicionalna 50%  a tu je i pomenuti novitet lozova Bela sa 40% alkohola. Uz vinjak Lyxa VS odležao četiri godine, drugi novitet je Lyxa VSOP vinjak rađen od smederevke i sorte Ugni Blanc tehnologijom armanjaka, a u planu je da se 2027. na tržište izbaci i jedan XO nakon pune decenije odležavanja.

Žolta je inače tradicionalna rakija koja se pravi samo u Makedoniji a pije kao starter uz salatu i dobar sir. Dobiće potpuni ribrending, dok je Bela fina, nežna rakija bez jakog mirisa rađena isključivo od kvalitetnog grožđa čime je Tikveš otvorio novi profil startera u gastronomiji. Pije se jako ohlađena, bude skroz glatka a opet se oseti puna aromatika. Odmah traži novu čašu a odlična je i za koktele. 

Bela lozova rakija, garantovani hit na tržištu balkana

- Puni smo do vrha, maksimalan kapacitet se kreće tu oko 27 miliona litara. Ima još nekih tankova koji se ne koriste ali to i ne računam - na rastanku objašnjava Marko Stojaković. - Imamo dvocifreni rast svake godine i zato bukvalno moramo da se širimo, mada mislim da je najbolje rešenje da druge vinarije rade vina za nas. Da recimo dogovorimo da nam po neko uradi milion litara jer, ovakvo ulaganje i neprestane investicije, jednostavno nemaju kraja.  |

Foto: Slobodan Vidović