Kvarner, šest malih koraka nazad za tri ogromna napred

petak, 20 jun 2025 22:15
Tekst Nenad Basarić
Objavljeno u Reportaže

Foto: Pavela digital

Na svega četiri sata vožnje kolima ili sat leta avionom od Beograda, nalazi se more, obale, planine i tradicionalna turistička kolevka hedonizma Kvarner, danas Evropska regija gastronomije 2026.

Opatijska rivijera kao simbol nekadašnjeg ali neprolaznog luksuza i uglađenosti, brzo rastuća Crikveničko-vinodolska rivijera, kulturološki i regionalni centar Rijeka, šumoviti Gorski kotar sa nacionalnim parkom Risnjak, te četiri ostrva Krk, Cres, Rab i Lošinj, nisu samo geografske odrednice i sastavni deo turističke „puzle“ Kvarnera kao Primorsko-goranske županije, jedne od dvadesetjedne u Hrvatskoj.

Već je to kompleksna istorijsko-gastronomsko-vinska i turistička pesma prirodnih lepota i bogatih sadržaja pod naslovom Raznolikost je lepa gde skladne rime grade pokazatelji od kojih turistu i njegovoj porodici stomak i srce uzbuđeno zatreperi.

Samo 550 kilometara auto-putem od Beograda, preko Zagreba do Gorskog kotara i Kvarnerskog zaliva, ili jednočasovnim Air Srbija letom u sezoni do ostrva Krk, mostom povezanim sa kopnom, stiže se u treći po veličini grad u Hrvatskoj, Rijeku. Velika luka a danas široko otvoreni grad kulture, vrhunskih restorana i gostoljubivih stanovnika kojih je oko 110.000 od približno 270.000 žitelja cele županije, idealna je baza za avanturu otkrivanja prirodnih i drugih divnih čuda koja vas u svega 30 minuta puta vrebaju sa svih strana.

- Kvarner je područje najveće raznolikosti sa tri gotovo dijametralno različite geografske zone - otkriva Renata Vincek, voditeljka projekata u Turističkoj zajednici Kvarnera. - Imate Gorski kotar gde se možete kupati u jezerima a ako je zimi pao sneg i grudvati se, a onda za pola sata biti na obali pa i u morskoj vodi jer je svi hoteli imaju u bazenima. Takođe možete biti u Rijeci maksimalno urbani ili opušteni na predivnoj gradskoj tržnici a onda tokom sat i po vremena doživeti vrhunsku avanturu letenja preko talasa katamaranom do najvećeg kvarnerskog ostrva Cresa i jednog sasvim posebnog ostrvskog sveta.

Arsen Miletic 004 Rijeka trznica 300dpi A3

Pardon, je li Krk ili Cres veći? Večita je to „svađa“ a oni jesu najveći od 1.185 ostrva u Jadranu, ali su zapravo identični. Po 405,8 kvadratnih kilometara prema Wikipediji a koji je veći, zavisi bukvalno od toga da li je plima ili oseka. Manji površinom, no vredni svake pažnje su Rab i Lošinj, ali u sižeu ove priče je ponuda svake od pomenutih izdvojenih celina. Ono što ih istovremeno razdvaja i spaja a gde je gastronomija ekstremno bitan medijum.

Uz dva restorana sa Michelin zvezdicama i četiri sa oznakom JRE (Jeunes Restaurateurs), u posebno izdanje Gomijo (Gault&Millau) vodiča za Kvarner uključeno je čak osamdesetak objekata ove regije dok oznaka Kvarner Gourmet & Kvarner Food ističe restorane kojima je TO zajednica Kvarnera dala oznaku vrednosti.

Posebnu privlačnost kroz razvoj vinske kulture čini brend Kvarner Wines okupljajući desetinu lokalnih vinara čija su vina iz godine u godinu sve bolja što je lako prepoznati na tradicionalnom internacionalnom WineRi festivalu u Rijeci. Od ove godine osnovani Kvarner International Wine Trophy, uz Vinske ceste Kvarnera, lokalne sorte poput žlahtina, sansigota, belice, jarbole, mejske, divjake, verdića, te lagani i osvežavajući penušavci, magnet su za ljubitelje vina iz čitavog sveta. I biće sve više, ne samo u letnjoj sezoni.

U projekat i osvajanje brenda Evropska regija gastronomije 2026, Kvarner je ušao sa brojnim atributima počevši od izrade Manifesta kvarnerske kuhinje u 10 tačaka.

U primorju se jede drugačije nego u goranskom delu. Zapravo čak tri razne kuhinje sa svojim posebnostima, primorska, goranska i ostrvska, otvorile su širom zlatna gastronomska vrata. Goranska je kuhinja bazirana na teškim jelima od divljači i šumskih plodova gde se nudi dosta mesa poput odreska od jelena, medveđe šape i slično.

Primorje naravno u prvi plan iznosi ribu i čuvene kvarnerske škampe, ponos Jadrana, ali i druge specifične plodove mora kao što je štokalj ili hobotnica koju suše i pripremaju na tradicionalan način. A posebno na Rabu odakle taj vekovni specijalitet stiže.

No postoji i deo zaleđa rivijere gde jedna predivna težačka starinska kuhinja sve više hvata korak sa sadašnjošću i preporučuje se za budućnost zahvaljujući zalaganju turističke zajednice.

- To je kuhinja u kojoj se oslanjamo na autohtonu baštinu koju pokušavamo vratiti, ne samo radi turista već i naših ljudi. Nije sramota kad ti na stolu bude jota, kombinacija kupusa i pasulja, koja prija kad udari bura, pa palenta i broskva kao najobičnije povrće. Ni sitna plava riba koja je isto tako izuzetno zdrava, da bude svaki dan u u ponudi, jer mi time na neki način povezujemo zdravstveni i prehrambeni turizam. Šta god ovde jeli zapravo se bazira na mediteranskoj prehrani i maslinovim uljima a sve je jako dobro opisano u brošuri Vodič po okusima gde smo prvi put sabrali sve do čega nam je stalo, za šta se zalažemo i zbog čega se praktično moramo vratiti šest koraka nazad a kako bi napravili tri ogromna napred.

Frank Heuer 010 Volosko Opatija luka 300dpi A3

More i morski specijaliteti, a od obale smokve i masline, nešto dalje vinogradi, pa još više šumske gljive i špargle, autohtone sorte flore i faune, to je nespresušno blago Kvarnera uz 200 sunčanih dana godišnje i kupališnu sezonu koja traje od maja do kraja novembra (za one najhrabrije).

U trezoru prirode mirisnom od samoniklog aromatičnog i začinskog bilja posebno sjaje dragulji poput kvarnerskog škampa mekog i slatkog, ostrvske jagnjetine, krčkog pršuta, tune i liganja, ali i originalnih proizvoda poput čuvene Rabske torte, cimetnih mustaćonija ili domaće testenine.

Ponos gastronomije nisu samo fini wine & dine restorani, već i lovranske trešnje i maruni (posebna vrsta kestena). Zapravo iz tog segmenta duboko prožetog istorijom i tradicijom izrasta ogromna masa manifestacija koje čine blagorodnu „hranu za dušu“ Kvarnera.

Područje Lovrana i obronci Parka prirode Učka, nadaleko su poznati po trešnjama i marunima pa se tu odvijaju Dani trešanja, divljih špargli, a posebno Dani maruna uz mnogo vina i zabave da obeleže dolazak jeseni.

U Crikvenici je urađena velika stvar kroz Mesec plave ribe, i „cestu plave ribe“, ekstremno popularan događaj za kraj avgusta i čitav septembar uz razna prateća događanja, edukacije za decu i odrasle.

Moćna porodica Frankopana poreklom sa Krka je štokalj i ribu nosila odavde na austrijsku granicu, dok su na moru jeli fazane, što govori o tome kako su namirnice u srednjem veku bile dokaz moći. Iz tog doba dolazi kultni Lošinjski krokant - torta od šećera i badema. Slaže se na puno „spratova“ a onda mačem razbija nad prostrtim platnom i upravo se visinom torte moć kapetana i najbogatijih ljudi pri ženidbi pokazivala.

Ove godine, kad Lošinj slavi 140 godina turizma, za 1. maj su obarali Ginisov rekord i „sazidali“ tortu visine 2,73 metara na 14 spratova.

Luka Tabako dron uvala mala barka kupac i plavo sjenilo na plazi

A da u Kvarneru ima nešto što nigde nema je karneval koji krene sredinom januara i traje do početka marta. U svakom mestu, svakom selu ima po nešto, a sve je prožeto karnevalskom posnom hranom. Posebni slatkiši, jela vezana za seljačke običaje, kupus, pasulj, palenta na razne načine. Posebno palenta krompirica sa grobničkim sirom uz puno plesa.

Na Rabu su svetkovine i manifestacije vezane tematski za srednjevekovnu tradiciju poseban doživljaj. Uz pucnje iz topa te čuvena nadmetanja u gađanju samostrelima što teže i po 25 kilograma, događaji su koje svakako ne treba propustiti.

U Rijeci je ove godine karneval bio 1. marta nakon čega je usledio Uskrs, te je već od prvog maja sezona ozbiljno baš počela. Impozantan broj gostiju, ponajviše iz zemalja u okruženju.

Pa kako je to Kvarner brendiran kao Evropska regija gastronomije?

Turističkoj zajednici Kvarnera koja je prošle godine obeležila 30 godina postojanja uvek je gastronomija bila u fokusu kao jača strana a kako danas neki pokazatelji ukazuju na porast prometa gastronomije od 12% do 17% u svetu, oformljena je radna skupina pri turističkoj zajednici koja radi na razvoju gastronomije. To su vlasnici restorana koji su dušom i telom posvećeni tome.

Kvarner Vrbnik island Krk photo by Thomas Flügge

Konačno uvođenju projekta i brenda Evropska regija gastronomije prethodili su strateški potezi Turističke zajednice Kvarnera kada je zajedno sa Fakultetom za hotelsko turistički menadžment napravljen akcioni plan razvoja gastronomije gde piše šta treba raditi, čime se baviti, na šta obratiti pažnju, čemu se posvetiti. Ko i kada treba to da odradi, a čitav proces trajao je pet godina. Na kraju su prema pravilniku za dodelu titula odabrani i ambasadori Kvarnera, ljudi koji ugledom stoje iza projekta i promovišu ga.

Upravo se priključuju još dva nova ambasadora te ih sada ima 24 a to nisu samo restorateri, već je tu, recimo, i doktorka koja se bavi mediteranskom prehranom u smislu zdravlja.

Sandro Tariba Cres maslinik more sunčano

I šta bi bio konačni cilj projekta?

Regionalni brendovi poput Kvarner Gourmet, Kvarner Food ili Kvarner Wine su razvijani i pre ali je u konačnom zbiru nedostajao iskorak na globalno tržište.

- Osvajanjem brenda Evropska regija gastronomije odjednom smo se našli na evropskoj pa i svetskoj sceni sa drugim svetskim regijama koje rade isto - objašnjavaju u TZ Kvarnera. - Na biznis platformi gde vidimo jedni druge, u konkurenciji sa onima od kojih možeš puno naučiti, ali i promovisati svoje potencijale. Povećanje vidljivosti na globalnom tržištu, osvešćenje domaćih poslovnih subjekata i svih koji učestvuju u procesu da razviju svest pripadnosti zajedničkom cilju, to jeste bio cilj. Stvaranje scene na kojoj učestvuju i škole i fakulteti i zdravstvene ustanove… A šta je najbolje što nam se desi? Pa ono kad neko pozove i pita: „Hej kako ja da postanem partner?“

I to se dešava sve više te je zbilja lepo videti da proizvođači počinju koristiti brend oznaku Kvarner evropska regija gastronomije 2026 na svojim proizvodima. Poslastičari, proizvođači povrća, vina, sira, mogu dobiti logo i koristiti ga u sopstvenoj promociji što svakako dodaje barem jednu malu vrednost svemu.

A čemu? Poziv da lično proverite navode ovog teksta posećujući Kvarner bilo kada tokom godine neprestano je i širom otvoren. |

Kvarner je carstvo petog godišnjeg doba

Karnevalsko ludilo Kvarnera počinje odmah posle Nove godine i zove se „peto godišnje doba“. Riječki karneval uvršten je u 500 najboljih događaja u svetu po Sunday Times mišljenju. Ovaj must be event u povorci isprati po 10.000 ljudi a gostiju posmatrača bude i 10 puta toliko. Posebne su povorke Dečji karneval u Opatiji, i u Rijeci.

Možda najspektakularnija i najoriginalnija je povorka Halubajski zvončari podvedena pod Unesco baštinu. Zvončari zvone po selima da rasteraju zimu i zle duhove što je turistima jako zanimljivo. Ove 2025. godine u povorci krajnje neobičnih maski su bili novinari od Japana do Njujorka.

nazad na vrh