Miris nove Šumadije kraj Karađorđevog konaka

Prekrasan ambijent, raspoloženi i vidno zainteresovani vinoljupci, slatki mirisi vina i sira, a sunce, tek nešto milosrdnije nego godinu dana ranije kada se led topio pre nego stigne do kibli. Taj isti led koji nimalo milosrdan nije bio prema šumadijskim vinarima na Đurđevdan 2025. kada je „obrao“ pola voćarsko-vinogradarske Šumadije.

- Možda još bitnije od svega i krucijalna stvar je što su danas sa nama vinari Levčani, s ponosom mogu reći, naši budući članovi - nastavio je Novaković. - Kroz istoriju gledano sve je kretalo iz Šumadije i ovog puta sve odatle kreće, a čim radna grupa pri ministarstvu poljoprivrede, sastavljena od tima stručnjaka i nas predlagača dočeka da se reše pravni okviri, što se nadam da će se desiti do Nove godine, Šumadija više neće biti ono što je do skoro bila. Pored oplenačko-venčačkog vinogorja, krnjevačkog, račanskog, kragujevačkog, u bliskoj budućnosti bićemo bogatiji i za levačko vinogorje. U priči je i jagodinsko, postoje neki pravni problemi ali kada i to rešimo, dobija se jasna slika Šumadije kao najbitnije i najkompletnije vinske regije na teritoriji zapadnog Balkana. A ja sa ponosom mogu da kažem da sam deo toga.

Specijalni gost, popularni dramski umetnik Aleksandar Srećković Kubura, svečano je proglasio Festival šumadijskih vina otvorenim, a onda i priznao da je vinar u najavi:

- Kao neko ko se nada da će uskoro imati priliku da se nazove vinarom osećam se ovde kao kod svoje kuće, nestrpljiv da za neku godinu zbilja budem tu u ulozi predstavnika sopstvene vinarije koju pokrećem sa kumom - u dahu izgovara.

I naravno vinarija će se zvati Kubura, a kum Dušan Jeremić nabacuje da je Aleksandar bio protiv tog naziva kao pretencioznog, što je danas ipak manje važno. Za početak sađena je tamjanika, šardone, muskat hamburg što već ukazuje da će biti dobrog rozea. Sledi sadnja crne tamjanike.

Novopečeni vinari - glumac Aleksandar Srećković Kubura sa kumom Dušanom Jeremićem

- U trećoj fazi idemo dalje sa autohtonom pričom, najverovatnije sa moravom. Na placu koji smo kupili nasledili smo i stari zasad u kome ima svega i svačega ali i za Šumadiju malo neobična sorta, zametna crnina. Uglavnom se koristila da da boju pošto ima jaku pokožicu - objašnjava Kubura, budući vinar. - Međutim kod nas ona nabacuje 23 do 24 grama šećera pa je sa hamburgom ušla u roze. Sorta definitivno ima potencijal ali mora da se vodi računa jer ume da podivlja.

Dostigli su kumovi oko 3,5 hektara, spremili svega 3.000 boca jer su poslednje dve godine bile takve, kakve jesu. Šire se, a plan je butik vinarija sa nadom da nikad neće preći 30.000 boca. Tehnolog je trenutno kum koji radi vina već 12 godina dok se Srećković priključio pre desetak, no Dušanov sin u Poreču studira tehnologiju pa je edukovana mlada snaga za četiri godine u najavi. Ovi vinari jesenas očekuju da napune do 8.000 boca koliki je trenutni kapacitet buduće vinarije u selu Poljna, između Velike Drenove i Rekovca u Levču za koji mnogi tvrde da je najbolji kraj za grožđe.

- Danas su u Topoli i vinarije Levča: Miletić, Bora, Lastar, a sad smo obavešteni da Levač ulazi u Šumadiju. To znači bićemo Šumadinci što jeste bio uslov da dođem na ovu manifestaciju i da je otvorim, jedino ne znam da li sam gost ili domaćin - smeje se Kubura dok mi konačno krećemo u obilazak štandova sa vinom uz živu muziku sa stejdža. 

Osvežavajući roze iz vinarije Vladimir poznate po merlou 1 Hektar takođe je od merloa, a novost je svakako širenje poseda i ulazak u sferu belih vina što objašnjava suvlasnica i direktorka Simana Kovačević. Trenutno se sadi „drugi hektar“ gde će se i vino tako zvati dok je u planu kupaža šardonea i pino griđa od grožđa iz proverenog otkupa. Zvaće se Drugi hektar belo…

Zbog vremenskih nepogoda ekstra traženog vina od sorte palava neće ove godine najverovatnije biti u vinariji Draganić, ali berba 2024, kako Palave, tako i sovinjon blana je nešto što se retko sreće. Taj stepen ekstrakta, svežine, uglađenosti, aromatike, teško da koja palava u svetu može dostići.

Vinarija DeLena rozeom Roselana u sastavu 70% merlo i oko 25% malbek uz dašak pino noara, je do sad neviđene boje. Gotovo prozirno a opet malo ljubičasto, vino je strašno pitko i sočno od praštećih kiselina uz krajnje neobičnu aromatiku. Potpuni raritet i novost na srpskom roze vinskom nebu.

Neverovatna i poučna je priča Nemanje Arsenijevića. Njegov premijerni novi roze 2024 od muskat hamburga spada u sam vrh pri čemu je ovaj na nivou najboljeg izdanja, berbe 2022. Sjajna su i bela vina iz Vinče kraj Topole, dok prokupac Starosedelac Arsenijević, krajnje karakteran i istovremeno lepršav predstavlja fantastično crveno letnje vino. 

Mreža kao spas u poslednji čas, Nemanja Arsenijević

Inače Nemanja je ove godine uložio velika sredstva i nabavio zaštitne mreže za vinograd što je poprilična retkost u Srbiji, no neke ranije nepogode nisu mu davale mira. Prekrio je mrežama 12 hektara, samo su četiri ostala nezaštićena, a na Đurđevdan, samo dan nakon završetka radova, udario je grad. Ona četiri hektara su „oljuštena“ sve drugo spaseno. Da mreža bilo nije propast vinarije i vinarstva bila bi definitivna.

- Od vinarije praktično ne bi ostalo ništa - kaže mladi vinar a onda se vraća rozeu. - Videćemo kako će se ponašati s obzirom da je filtriran pre možda mesec dana. Iskreno mislim da u Srbiji treba početi ozbiljno razbijati predrasude o roze vinu, naročito u unutrašnjosti objašnjavajući kako se roze pravi od ozbiljnog grožđa i vodi računa kao i o belim vinima. Neki su čak komplikovaniji za pravljenje od belog vina, ali ljudi roze i dalje smatraju kao nešto najnižeg kvaliteta i što se usput dobije. No jednostavno treba da ga piju i zavoleće ga.

Malo je reći da je tu bilo još nmnogo sjajnih, vrednih, zanimljivih vina, Šumadija se ponovo pokazala u najboljem vinskom sjaju i svaki taj napredak je vrlo evidentan bilo da probate vina Chateau Prince, Despotika, Radovanović, Aleksandrović, Stari Hrast, Art Wine, Tarpoš, Matijašević, Eden, Kraljevska vinarija, Savić, ili onih manjih kakva je recimo Illa, Mihailović, Koreni ili Dika. Ko nije probao sovinjon ili barikirani Chardonnay Pirg, ne zna šta je propustio. 

A sad kad se Levač pridruži, biće to trešnja na torti pogotovo uz vrhunske etikete Miletić, Lastar ili Bora sa njihovom južnjačkom Frenk frankovkom koja obara s nogu. Ili prokupcem Predrag sa „tačem“ te frankovke. A da li Levčani uopšte žele u Šumadiju, i da neće Šumadinci biti malo ljubomorni što se priča o superiornom kvalitetu levčanskog grožđa, pitamo Mariju Miletić iz vinarije Miletić?

Nova vinska Šumadinka iz Levča, Marija Miletić

- Mi smo kao Levač oduvek bili deo Šumadije i mislimo da je napravljena greška kada su nas pripojili nekom drugom rejonu po staroj organizaciji. Levač je bio deo šumadijsko-velikomoravskog regiona i nije se džaba govorilo prođoh Levač prođo Šumadiju pa sad mislim da se samo vraćamo tamo gde pripadamo. Što se Udruženja šumadijskih vinara tiče, generalno dosta sarađujemo sa njima i nadam se da će saradnja samo da se uvećava. A jesu li ljubomorni? Mislim da su i oni shvatili da smo mi dobro vinogorje jer kad grad udari Šumadiju Levač je uvek dobar Šumadincima - smeje se Marija.    |

Foto: Slobodan Vidović