9. Salon vina Kragujevac podigao lestvicu

Zoran Dragoljević Žorž, jedan od osnivača i direktor Salona u Kraguejvcu Zoran Dragoljević Žorž, jedan od osnivača i direktor Salona u Kraguejvcu

Još jedno izdanje i novi uspeh, Salon vina Kragujevac ponovo je Šumadiju tokom dva dana aprila doveo u centar pažnje vinske kulture. Kako i dolikuje manifestaciji koja podjednako vodi računa o malim i velikim, starim i novim vinarima i vinima, bilo da su na štandovima na oba nivoa sala Hotela Kragujevac ili popunjenim radionicama.

Uostalom, tako i dolikuje izložbi čiju organizaciju potpisuju članovi Vinskog viteškog reda Šumadije unoseći pozitivnu energiju u svaku zdravicu. A posebno kad je ovo za malo bio deseti jubilarni skup. Pa zašto nije?

Kraguejvac salon 288
Gde su vitezovi tu su i vina, na zdravlje!

- Faktički je ovo 10. Salon jer smo onaj 2021. godine zbog korone morali da otkažemo u momentu kad su vinari već stigli u kongresnu salu – objašnjava Zoran Dragoljević Žorž, jedan od osnivača Salona. – Ali evo, iz godine u godinu beležimo rast po svim parametrima a posebno sam ponosan na činjenicu da danas imamo potpuno edukovanu publiku koja tačno zna šta traži. Koje sorte vina, vinarije... Svima nama iz vinskog sveta to je na ponos i mogao bi biti odgovor na pitanje „šta se promenilo od prvog izdanja“. Ali rezultat se ne potpisuje samo jednom godišnje na ovom mestu ili na kraju dekade.

Kraguejvac salon 293

Unutar svega je mnogo rada, radionica, prezentacija, edukacije, nastavlja Žorž. Tu je i škola somelijera u saradnji sa SERSA. U globalu se u Kragujevcu i celoj Šumadiji odigrava bogat i dinamičan vinski život a mi sad, pored Beograda i Novog Sada, jedini u Srbiji radimo u novom formatu gde je prvi dan namenjen profesionalcima a drugi širokoj publici iz celog regiona jugoistočne Evrope orjentišući Centralnu Srbiju u dva smera: da predstavimo vina i vinarije Šumadije kupcima sa svih strana, a potom srpske vinske regije od Negotinske Krajine do Fruške gore, od subotičke peščare, preko Vršca do Župe i krajnjeg juga, ovdašnjim ljubiteljima vina.

Za one koji su ranije prisustvovali prvom danu Salona evidentan je bio rast posete profesionalaca. Tek nešto više od polovine ukupnog broja izlagača, jer mnogi dolaze tek sutradan, privuklo je toliko pažnje da su predstavnici medija morali ozbiljno da se potrude kako bi bez guranja i tokom šest sati obavili svoj posao.

Kraguejvac salon 014
Dragoljević, Vranić i direktor Vino.rs Slobodan Vidović

A sve je krenulo pozdravnim govorom lokalnih zvaničnika nakon čega je Dušanu Vraniću, predstavniku vinarije Atelje vina Šapat uručeno priznanje Godišnja nagrada za najveći doprinos vinskom turizmu Srbije, koju dodeljuju redakcija Vino.rs i Centar za razvoj vinskog turizma.

Domaćinski i rekli bi hedonistički pristup organizatora čitavoj priči evidentan je i u gastro prilozima izložbi vina. Veliki broj proizvođača sireva, mesnih prerađevina i vrhunska Klas i druga peciva hrabro podnose navalu vinopija sve jasnije svesnih da vino u velikoj količini obavezno zahteva povremene zalogaje i vodu. Na radost sviju.

Kraguejvac salon 212
Radionice u sigurnim rukama, vinska dama Jelka Jeka Ranković

A vina... Od vinarija Tri brata, preko Pevca i Draganićevih Trivina, do novih članova Tikveš linije Luda Mara i Cilić premijere linije Crni Vrh, toliko je toga. Nova vina, nove berbe, nove vinarije uz one već poznate. I kao kruna svega besplatne radionice gde se traži mesto više a pod budnim okom Jelke Jeke Ranković.

- Trudimo se da radionice budu atraktivne i edukativne. Već prva koju je vodio somelijer Dušan Vranić pod nazivom Stara vina, bila je rasprodata i pre nego što je stavljena na portal organizatora. A bila je antologijska i neponovljiva, kako neko reče – opisuje vinska dama Jeka. – Od Grand Crus šablija iz 2014. preko grašca vinarije Vinčić, italijanskih vina, veltlinera, crvenih perjanica Budimir iz berbi 2006 i 2008, do neverovatne slasti iz Tokaja, uživanje nije prestajalo baš kao ni na onoj gde su predstavljene i čuvene „metalne“ etikete Chateau Kamnik.

Kraguejvac salon 025
Na radionici Stara vina je prezentovan i grašac vinarije Vinčić - Aleksandar Vinčić, vlasnik vinarije

No fascinira poseta radionici Marketing u vinskom sektoru koja svakako nije zavodljiva široj publici ali je zato interesovanje vinara prevazišlo sva očekivanja i očita je potreba za ovim vidom edukacije gde su mišljenja iznosili Branislav Anđelić (Plavinci) Zlatko Živanić (Wine Fest Novi Sad), Dejan Živkoski (SERSA), Aleksandar Marinković (Dnevna doza vina) i gost iz Hrvatske doc.dr.sci. Žarko Stilin (Kvarner Wine). Stilin, direktor asocijacije Kvarner Wines koja vina Kvarnera a pritom i turističku ponudu ove regije ubrzano gura u prvi plan i van regiona, pokušao je da definiše najvažniji faktor za dalji razvoj vinske Šumadije.

Kraguejvac salon 182
Vredan savet za razvoj vinske regije, de. Žarko Stilin (Kvarner Wines)

- Za početak je dobro što se vinska Šumadija udružila, to je prvi korak. Onda treba naći nekog čoveka sa strane jer vinsku zadrugu koja je udružila profesionalne vinare ne može voditi vinar. I to je ključna pretpostavka da bi se stvorio brend Šumadije kao vinske regije - objašnjava Stilin.  

Da li se vi to preporučujete, pitamo ga u šali?

- Pa naravno (smeh)! Znate, vinari nemaju vremena baviti se marketingom svih ostalih vinara uz sopstvenu proizvodnju vina i marketing sopstvene vinarije. Čoveka sa strane treba platiti što je najispravniji put koji se na kraju pokaže najjeftinije i najisplativije.

Kraguejvac salon 018

Drugoga dana manifestacije je vinarija Despotika sa vinom Morava  takođe ispunila salu, potvrđuje Jelka Ranković.

- Morava se kao vino jako lepo primila kod srpskog vinoljupca kome se sad nudi prilika da je upozna u nekoliko stilova. Usledile su još tri odlično posećene radionice. Prva je italijanske firme Rauscedo iz koje dolazi većina sadnog loznog materijala u Srbiju a posvećena je novim rezistentnim sortama. Potom nastupa Rubin sa Double barrique vinima dugo odležalim u bariku, da bi edukativni deo Salona krunisao vodeći proizvoiđač staklene galanterije Riedel predstavivši specijalnu čašu za penušava vina koja se sve češće sreću na štandovima srpskih vinara.

Kraguejvac salon 081

Riedel degustacione čaše garantovale su kvalitet i ovde u Kragujevcu baš kao što je kvalitet srpskih vina dostigao izuzetno visok nivo te se sada samo ujednačava bez obzira na ime proizvođača. Zbog toga, umesto opisa vina koja su nas dotakla, želimo samo da istaknemo pojedine novitete i ono posebno zanimljivo.

Jedna od najvećih premijera svakako je iz vinarije Tikveš. Uz već čuveni, zlatni sa Decantera vranac i sortnu tamjaniku iz premijum linije Luda Mara, premijerno su predstavljene bela i crvena kupaža iste linije. Nove etikete, boce, blendovi, buduće perjanice brenda Tikveš zapravo su apsolutno autentični ukusi na vinskom tržištu gde ne postoje vina organoleptički istog tipa.

Kraguejvac salon 034

U svežem belom vinu Luda Mara Cuvee 2023 dominira sovinjon blan uz šardone i vionje, dok crveni blend iz berbe 2022 predvodi vranac praćen kaberneom i sortom grenaš noar. Ova vina fokusirana na autohtone sorte se premijerno mogu kupiti preko online prodaje mada će uskoro i na tržište Srbije po ceni od oko 10 evra, a zamena su za liniju Special Selection.

Upečatljiva je činjenica da Salon u velikom broju preporučuje sveža bela vina iz berbe 2023, naravno uz brojne raritete. Posebno iznenađenje je tamjanika još bez etikete na štandu subotičke vinarije Tonković, do sada monosortne sa svim stilovima vina od kadarke.

Kraguejvac salon 090
Premijerna oranž Bagrina 2023 sa 10 gr/l šećera, Dejan Mikić vlasnik vinarije Mikić

Sjajna sveža Tamjanika 2023 je iz vinarije Villa Vina dok premijerna oranž Bagrina 2023 sa 10 gr/l šećera vinarije Mikić iz Rečke predstavlja poseban egzemplar. Macerirala dve nedelje solidnog je tela za razliku od većine ostalih na tržištu. Stigla kao proizvod greške proizvođača sadnog materijala samo ukazuje koliko malo znamo o toj sorti.

- Bagrina nam je došla kao uljez u merlou još 2008. godine. Bila je tu a da je nismo registrovali sve do radionice na temu bagrine u organizaciji Darka Jakšića gde smo upoređujući list i plod shvatili šta zapravo imamo – smeje se Dejan Mikić vlasnik vinarije.

Kraguejvac salon 099
Kapric, pino Podrum Milivojević

Iz Rečke je i Podrum Milivojević koji u portfoliju ima bagrinu Šuška kao reminescenciju na tajanstvenu „šušku“ koju svi traže u prvom delu serijala Tajna vinove loze. Pino je Kapric, šardone Kadar, gaje još game i merlo a zanimljiv im je i roze iz 2023. kao kupaža plovdine koje imaju 1.000 čokota u ukupno 5,5 hektara pod lozom.

Majstor slatkih i dugovečnih vina Boni Laslo koga retko srećemo na vinskim manifestacijama doneo je uz vrhunski širaz iz berbi 2017 i 2022 kasnu berbu od sorte generoza Aliz i Di Ice Wine 2020 DiBonis, ledeno vino proglašeno za Najbolje prirodno slatko vino Srbije 2023.

Kraguejvac salon 261
Lepota i šarm severa Vojvodine čak i u Ice Wine vinu, vinarija DiBonis

Hit vinarije Lakićević iz Leposavića iznela je širok portfolio dopunjen sortnim kaberne franom Corvus 2021 koji je godinu i po odležavao u najboljem francuskom bariku. Pažnju je privukla i dugo macerirana slatka tamjanika Slobodanka iz ledene berbe (9. decembar) koja je tri godine bila u drvetu.

Kraguejvac salon 057
Dika vinarije Dika, Dimitrije Petrović

Od novih imena istakla se Dika, vinarija iz Lipovca koja zvanično postoji tek nešto više od godinu dana a predstavlja je mladi enolog i somelijer Dimitrije Petrović, po čijem nadimku vinarija nosi ime. Danas poseduju dva hektara vranca, tamjanike, muskat hamburga, merloa i sovignjon blana, ali korene vuku još od Venčačke vinogradarske zadruge.

- Bili smo osnivači i nikada nismo gasili vinograde – napominje Dimitrije koji je godinama radio u beogradskoj vinoteci SKV i restoranu Legat, (gde su vina Legat takođe prisutna na Salonu). Delom barikirani sovinjon, roze od muskata i merloa sa 20% kaberne frana, Merlo sa 16% alkohola sjajna su najava za tamjaniku i vranac koje nije doneo u Kragujevac ali će ubrzo na tržište.

Kraguejvac salon 066
Penušavci su održiva slika razvoja vinarstva, Chance je organski brut vinarije Jokić

Među najintrigantnije šumadijske vinarije spada Draganić takođe iz Lipovca. Novo vino Cavalier je blend 55% sanđovezea, 25% merloa i ostatak kabernea iz 2021. godine, ali i belo vino Trivina 2022. Zamišljena kao kupaža 60% blago barikiranog sovinjona uz  25% palave i kolombara da se podigne kiselina, Trivina predstavlja „radno vino“ predviđeno da se kupuje na čašu.

Još su nam nešto rekli ali je iz zvučnika grunuo Šumadijski Blues (Smak) što je bio znak da kreće povorka vinskih vitezova, nezaobilazna atrakcija čije će nazdravljanje, kucanje, osmesi i optimizam odjeknuti sve do naredne godine i novog Salona koji nestrpljivo iščekujemo. No dotle još par zabeleški...

Kraguejvac salon 228
U vinskom poslu moraš biti čvrst, dve generacije Inaišvili (Erdevik)

Posle dvogodišnje pauze Lastar ponovo radi roze. Svež i pun jagoda, malina, brusnica, merlo sa 20% frankovke prvi put kao autorsko vino potpisuje francuski enolog Mije (Millet).

Crni vrh je ime potpuno nove linije vina Cilić. Beli je sovinjon iz berbe 2023 umesto vina Ex Fume, a crveni Crni vrh kaberne-merlo 2020 koji menja osnovnu etiketu Cabernet & Merlot. Cena je ista kao kod prethodnih vina a zašto je nastao beli Crni vrh?

Kraguejvac salon 247

- Imali smo tri sovinjona iz bureta, Fume, Beli Onix i Manifest, pa nam je trebao i jedan svež iz inoksa kao osnovno, laganije vino – objašnjavaju na Cilić štandu.

Još uvek relativno nepoznata po imenu ali jako dobro prepoznata po vinima Velika Morava i Shiraz je vinarija Maše Blagojević Chateau Prince. I ovo vinsko „čudo“ iz Lipovca ima novitet, novu berbu 2023 jedine nama poznate premijum kupaže šardonea i morave CharM.

Kraguejvac salon 363

Posebnu pažnju privlače upečatljive etikete Gamanović iz Kladova. Tu je premijera moćnog barikiranog grašca Gaman 2021 ali i divna lagana tamjanika gde umesto dosadašnjih 20% rajnskog rizlinga lestvicu svežine na novi nivo diže grašac u istom odnosu. Ovaj rizling kada se uskoro pojavi na tržištu zvaće se Dunavski a u planu je izrada suvenir-paketa od tri vina sa motivima Đerdapske klisure. Pretpremijerno viđene etikete biće vrhunski zalog za dalji razvoj vinskog i svakog drugog turizma, ne samo Đerdapa, već Istočne Srbije.

Kraguejvac salon 108

Naravno da je prisutan još veliki broj vinarija i vina koje tek treba otkriti poput oranž Cuvee-a šardonea i neoplante linije R iz vinarije Kovačević, ili neobične kupaže probusa i prokupca Pro Pro koja će tek krajem godine pred širu publiku.

I umesto da pominjemo imena poput Arsenijević, Atelje vina Šapat, Bukovo, Deurić, Drašković, Erdevik, Imperator, Jeremić, Jokić, Kiš, Matalj, MV Vujić, Trivanović, Temet, Radovanović, Stari Hrast, svih tih konvencionalno ili organski rađenih blaga iznetih na sto, za kraj samo da ukažemo na jedan unikat.

Kraguejvac salon 159
Atila A.V. Šapat, barikirani šardone za sladokusce

Malena porodična vinarija Unikat iz Krčedina ukazuje na put održivog razvoja kroz saradnju. Bilo da je reč o prijatelju sa kojim dele posed i vinograde u Krčedinu starosti oko dve decenije ili onima u Tikveškoj dolini sa kojima zejedno rade izvrsnu Tamjaniku 2022, vina su im odraz čiste ljubavi prema vinu.

Kraguejvac salon 253
Vitez jagode i pino noara – Kosta Botunjac 

Vlasnica vinarije Biljana Vasić sa suprugom i uz pomoć prijateljice tehnološkinje Nataše Radivojević uzgaja samo merlo i kaberne. Godine 2018. su probali da naprave prvo vino bez ikakvog kompromisa i videli da umeju. I te kako dobro. Merlo i kaberne iz 2020. godine odležavali su u hrastu a ponosni su na Vranac 2019 koji je sa Decantera 2023 doneo bronzu i 88 poena. Isto vino poslali su godinu ranije i dobili 84, pa je logičan sled da ove godine ozbiljna medalja iz Londona zasija u Krčedinu baš za taj vranac.

Saradnja Šumadinaca i vinara Republike Srpske

Probamo Chardonnay fermentisao i odležavao 11 meseci u bariku vinarije Art Wine, a vlasnika vinarije i predsednika Udruženja vinara Šumadije Sašu Novakovića pitamo šta za njega predstavlja ovaj Salon posle 10 godina postojanja?

 

Kraguejvac salon 377

Vina i vinarije Šumadije u malom prstu, Saša Novaković (Art Wine)

 

- Ja sam na neki način i njegov idejni tvorac. Zapravo mi je ideja bila da Festival šumadijskih vina bude u Kragujevcu ali sam u to vreme bio u manjini jer je većina vinara iz Topole a ja iz Kragujevca, pa smo se dogovorili da se ipak Festival održi u Kraljevskoj vinariji u Topoli gde i sedište Udruženja. I sad posle 10 godina mogu da kažem da uopšte nisu pogrešili. Istovremeno nastaje i Vinski viteški red Šumadije čiji sam jedan od osnivača pa se od tada praktično razvijaju dve vinske manifestacije, Salon u Kragujevcu i ona u Topoli namenjena samo šumadijskoj vinskoj regiji. Tu manifestaciju smatram najoriginalnijom jer nemamo pretenzije da zaradimo već samo predstavimo vinsku regiju. Prošle sam  godine potpisao i ugovor o saradnji između vinara Šumadije i Republike Srpske pa će njihovih sedam do osam vinarija biti naši gosti na Oplencu druge subote u junu mesecu dok mi 25. maja idemo na sajam vina RS u Trebinje. Nažalost istog dana kada je festival i u Banjaluci...

Foto: Boban Vidović

nazad na vrh