Sveti Trifun u Knjaževcu

Četiri jahača knjaževačkog vinarstva, vinarije Jović, Todorović, Urošević, Džervin Četiri jahača knjaževačkog vinarstva, vinarije Jović, Todorović, Urošević, Džervin

Tri moderne vinarije od čega Jović i Todorović organske, Džervin kao najveća, i mala porodična vinarija Urošević kao domaćin slave vinarske Svetog Trifuna, ugostili su nas na poziv braće Saše i Jove Jovića na najbolji mogući način.

Prava je šteta da ovo vinogorje na istoku Srbije bukvalno doziva vinare kvalitetom proizvenog vina, a da zainteresovanih nema mnogo više. Bogomdano za rajnski rizling, grašac, vranac, rkaciteli i još puno toga dočekalo nas je suncem 14. februara a mi smo uzvratili vinom po korenu, željama za vrhunsku berbu i oštrim makazama orezavši lozu tokom obreda u vinogradu. Sveštenik mlad, prvi mu Sveti Trifun u službi ali se snašao ne može bolje biti. I neka mu, a i vinarima na sreću!

Knjazevac slava 330
Da vino ove godine bude lepo i slatko kao slavski kolač

Brdovito selo Ravna, osam kilometara istočno od Knjaževca a iza Potrkanja, na samom ulazu kod prvih kuća nudi etno park sa muzejom knjaževačkih vina. Uzbrdo, iza okuke vidimo sveštenika kraj redova loze i svečano obučene predstavnike vinarija: Jovu Jovića (Jović), Ivicu Vukelića (Džervin), Aleksandra Todorovića (Todorović), te oca Zvonimira i sina mu Milana Uroševića, domaćine slave. A na stolu spreman slavski kolač, sveća, krst i vino.

Vetar koji inače neprestano duva na tren se primirio, tek toliko da sveća ne zgasne i ne prekine molitvu posvećenu predstojećoj vinogradarskoj godini. Kolač se poškropi vinom, okreću ga prisutni a slava od Zvonimira Uroševića prelazi u ruke Aleksandra Todorovića, domaćina dogodine.

  Nešto kasnije pred kućom smo „malog“ vinara Zvonka, rodom iz Ravne, gde bogata sofra spremna dočekuje goste. Ipak hitamo prvo kroz usko dvoriše do podruma koji je istovremeno arhiva. Omanji tankovi kriju velike tajne, uglavnom kupaže bele i rozikaste poput blenda kavčine, plovdine i zametne crnine. Tu će sortu Zvonko zameniti hamburgom koji daje posebnu aromu. Jer crnine jednostavno nema više.

Knjazevac slava 310

A plovdinu radi i kao crveno vino, pokazuje nam njenu čudesnu sortnu boju u jednoj od tri boce koje je sačuvao. Inače od njegova dva hektara vinograda, jedan je rkaciteli koga je uradio sortno za probu i sve prodao do Nove godine. Osim onog što je ostavio za svoju dušu, a čime će nas počastiti. Drugi hektar je „sve mešano“, pa još jedan u zakupu i ono što uzme od proverenih dobavljača. Ukupno godišnje napravi pet ili šest tona belog vina, 2,5 tona crvenog i 1.500 litara rozea.

Dok razgledamo bogato ispisanu knjigu utisaka gostiju i prve etikete koje je radio sredinom devedesetih godina sa likom oca kojem je danas blizu devedesete a „još ume da skoči na traktor“, objašnjava da je plantažu rkacitelija ovde sadio otac braće Jović, direktor Džervina iz onih slavnih dana. Pokazuje nam i gde je bila plantaža neoplante koja je posle jedne decenije jednostavno propala.

Knjazevac slava 313
Predaja slave od Uroševića na Todorovića

Tanana ali trajna nit ljubavi prema lozi lepo se da uočiti na primeru Uroševića. Pradeda Aranđel je radio po tri tone vina od 1929 do 1939 kad je sve stalo zbog rata. Imao je i kalfsko pismo, no potom su samo gajili grožđe, prokupac, plovdinu i rizling. Koji rizling to danas niko živ ne zna no sami su radili kalemove, sadili na „dva ašova“, pa dok sade vinograd popiju po 100 kila kuvane rakije. Grožđe su prodavali sve dok Zvonimir proizvodnju vina nije obnovio.

A kad ga je srce malo upozorilo da se pripazi, sin Milan inače profesionalni rukometaš sa ozbiljnom međunarodnom karijerom vraća se u selo kako bi pre četiri godine preuzeo podrum mada bez ikakvog iskustva. No, sudeći po onome što smo probali, Zvonimir nema razloga da brine za budućnost vinarije i već planira nov, kompletno zemljani podrum u kojem će samo crvena vina stajati.

Knjazevac slava 375
Novu vinsku istoriju Knjaževca smo ispisali Saša Jović i ja, Zvonko Urošević

- Da ovde u ovom podrumu imam više mesta za arhivu, hvala bogu živi se i sve to raste“ – objašnjava s ponosom nekadašnji osnivač i predsednik udruženja VIR (vina i rakije) Knjaževac.

Posle je dao ostavku kad je postalo neozbiljno, pa su Uroševići i Jovići priču nastavili tek nakon 2020. gde su se Džervin i Todorović priključili. Vinska knjaževačka priča na četiri slova.

Pre nego sednemo za sto pokazuje nam „jubilarnu“ bocu Rkacitelija 2003. To je bilo vino koje je isprva proizvodio kao jedino a ovo je prvo sa pravom etiketom. Pa potom zlatom nagrađena Timacum crvena vina dok razgledamo male tamne buriće stare preko dve decenije. Domaćin kaže da mu nije jasno kako i posle svog tog vremena i dalje ispuštaju vanilu a jedno čak i čokoladu u crveno vino.

Knjazevac slava 357
Velike vinske tajne male vinarije Urošević

U nevelikoj sobi sto je prepun. Zakuska, vrhunski gulaš koji se satima krčka, pa prave praseće bajadere u etno stilu. Uz fantastičan svež rkaciteli ali i onaj iz berbe 1993. Metuzalem stariji od tri decenije i rađen na prirodnim kvascima a potpuno živ. Tu je praksu divljih kvasaca pre par godina prekinuo ali svejedno, vina redom oduševljavaju.

Divna roze boja kupaža iz zamagljenih bokala savršeno mirisima prati hrskavu praseću kožicu i krtinu dok bi crveno vino „od svega iz vinograda“ voćnim aromama probudilo i usnulu Trnovu Ružicu. No uskoro će tu doći još mnogo gostiju pa se premeštamo u vinariju Jović  gde će se proslava pretvoriti u jedinstveni vinski događaj.

Knjazevac slava 010
Kratka zdravica ali duge vertikale, Jova Jović

Saša Jović je opravdano odsutan iz zdravstvenih razloga pa Jova Jović maestralno preuzima ulogu domaćina.

- Još 100 godina da slavimo Svetog Trifuna u zdravlju i veselju! - izgovara jednu od najkraćih zdravica Jova ali će reči vina i dužine vertikala to obilno nadoknaditi ove večeri.

Mala anegdota vezana je za sam početak kad iz boce bez etikete stiže šardone 2023 iz tanka. Najavljen kao neizbistren to je nadnaravno dobro i ekstraktno vino, kremasto, kompleksno, jasnih voćnih nota uz dozu mineralnosti koja zavrti sva čula.

Knjazevac slava 402
Nove boce za nove berbe a šardone - top!

- Već mi se po mirisu čini da će biti bolji od prethodne godine - objašnjava Jović, a u prelepoj degustacionoj salu uz pucketanje kamina uzvici odobravanja ali i neverice utihnuće tek uz šardone berbu 2021.

 Ovo vino je trenutno na tržištu i ima sve odlike dobrog šardonea ali nam se čini da je prethodno vino evidentno punije i kompleksnije. I onda sledi razrešenje, izvinjenje domaćina. Greškom je zbog nepostojanja etikete zapravo prvo ponudio berbu 2019 koja jeste izuzetno vino ali predviđeno da krene ka kupcima tek nakon onog iz jeseni 2021.

Berba 2014, kakva je loša bila, šardone je sjajan i poslužen je samo kao primer da se i iz loše godine može izvući solidna pouka. Istina, dosta „ravan“ i manje kompleksan mada sa lepim kiselinama. Sledi Chardonnay Potrkanjski 2012 iz očigledno sušnije i toplije godine što se očituje na ukusu koji je slasan, fin, sa 14% savršeno inkorporiranog alkohola. Ovo je čista elegancija, vrhunski show kremastog vina.

Knjazevac slava 017

- Šardone se u principu pije mlad - kaže Jova - ali kada bude ovakav posle 10 ili 12 godina, onda je to zbilja dobra stvar.

U prelasku na rajinski rizling krećemo od najmlađeg kako i dolikuje, i ovog puta stvarno iz tanka. Potencijal berbe 2023 vidi se već na mirisu mada je hladnije vino pa se lagano otvara. Alkohol još pomalo štrči i vidi se da mu treba vremena da se potpuno ukomponuje, stabilizuje. Ali ukus i miris su odlični uz rani začetak petrolejskih nota.

Berba 2021 uz slične note i miris petroleja ima i zelenog bibera na ukusu. Kompleksnije vino uz dobre kiseline iskazuje eleganciju i mekoću. Sve berbe od 2020. godine su iz organskog asesoara a mi pijemo tu prvu „organsku godinu“ 2020 koja je trenutno na tržištu. Jako je lep miris i za ovo vino se može reći da je baš ozbiljno i kompleksno a na njemu se lepo vidi da rajnski rizling, barem iz ove vinarije, i ne treba puštati na tržište pre nego što uđe u svoju četvrtu godinu.

Knjazevac slava 404
Jovići vraćaju rajnski rizling na zasluženi pijedestal, vertikala je dokaz

- Zato i čuvamo vina toliko dugo pre nego krenu na police – potvrđuje vinar.

I ovde ima blagog petroleja u završnici ali završnica traje mnogo duže nego u prethodnim vinima. Najlepši je trenutak kad progutate gutljaj i retronazalno krenu da stižu prefinjene arome voća i tercijarnih nota. Ovaj rizling je imao produženu maceraciju, nekih pet do šest dana, dok berba 2021 ima nešto kraću.

Ranjski rizling 2018 je neka vrsta kratke stanke uz pomalo ravno vino kao rezultat nesavršene godine da bi duhove apsolutno uzbudila berba 2015.

Knjazevac slava 397
Neiscrpna energija Jovića pretočena je u vina

Odmah se vidi kompleksnost, boja žuta kao dukat a vino neočekivano visokih kiselina ispod kojih leži čitav rezervoar, more aroma, ukusa i sadržaja, uglavnom u zelenom spektru. Zelene jabuke, zelene dinje zaslađene medom, još koješta, A ugriz sočne kiseline na nepcu ne pušta. I dok neki uzvikuju „ovo je bomba“, prava eksplozija čula sledi iz boce, berba 2011.

- To su tek neke male količne koje su ostale u arhivi, a koje spremamo za predstojeći Grand Tasting – kaže Jović koji povremeno odlazi u arhivu i iznosi vinske darove prekrivene gustim slojem paučine.

  Miris je dobar, tačnije sjajan i sličan berbi 2015 ali još jači. A tek ukus! Kreće velika dilema šta nam se više dopada. U prvom trenutku 2015 možda jače napada nepce, ali zato 2011 ima turbo eleganciju i izrazitiju sortnost zbog čega će svakako dugo ostati u sećanju. Srećom pred nama su po dve čaše pa u jednoj ostavljamo mali uzorak ovog vina koji povremeno otpijemo uz neku hranu pa čak i posle vranca koji sledi. No čini se da je rizling apsolutno neuništiv kao i ono što iskazuje u bilo kakvoj kombinaciji i komparaciji, a vino je boje kao da je sad izašlo iz vinograda.

Knjazevac slava 406

Jović otkriva da u arhivi imaju ovakva vina iz berbi '88 ili '89 ali su još uvek u litarskim bocama. Tad se tako radilo, a dok se spremamo da pređemo na crvena mesa i vrhunski roštilj isprobavamo nekoliko berbi roze vina od kabernea i muskat hamburga. Sva veoma pitka, mirisna, tek nešto različitih nijansi iz godine u godinu.

Konačno ulazimo u crveni segment. Vranac Potrkanjski 2021 pušten je na tržište pre Nove godine. Pun je slasti, kako na nosu tako i na nepcu. Sa 15,5% alkohola nabijen je do maksimuma aromama pri čemu je zadržao eleganciju nespecifičnu za ovu sortu a specifičnu za teroar.

Berba 2020 ima 14,5% alkohola i lakša je za konzumaciju a sledi je vino iz 2019. godine što je osvojilo zlatnu medalju na tek osnovanom svetskom nadmetanju vina od sorte vranac u okviru Concours Mondial de Bruxelles. Na istom ocenjivanju srebrnu medalju dobio je Jović vranac iz berbe 2016 sa 14,5% alkohola, vino koje nam još više prija od zlatom nagrađene berbe.

Knjazevac slava 414
Knjaževački teroar za vranac iz druge dimenzije

To samo znači da je kvalitet gotovo neprestano isti. Pritom neko od prisutnih napominje kako vino iz 2019. ima četiri različite vrste voćnih ukusa dok je ono iz 2016. možda nekako lakše, pitkije.

U poslednji sat druženja ulazimo sa najavom noviteta, čisti Cabernet Sauvignon 2020 koji će se pojaviti na tržištu u martu 2024. godine. Za veliko finale u čaše stiže amprimer kupaža vranca i kabernea, perjanica vinarije Jović, Dionisije Potrkanjski 2021, svakako najbolje izdanje do sad ovog vina najvišeg kvaliteta koje izaziva opšte divljenje. Bukvalno još korak dalje u impresiji od na tržištu prisutne berbe 2019. Za koju se mislilo da – nema dalje.

Ali bilo je, jer tačku na „i“ ove večeri stavila je zelenkasta rakija Tribulus sa svoji čudesnim ukusom i svojstvima, da pohod u u knjaževački kraj dugo i po dobrom zapamtimo.   |

Knjazevac slava 357
Ime vina kao spona sa istorijom

Trun istorije

Par stotina metara od ulaska u selo Ravna su ostaci najstarijeg rimskog utvrđenja u Timočkoj oblasti, danas arheološkog nalazišta Timacum Minus iz perioda prvog do četvrtog veka Naše ere. Kažu nam da je u ovom kraju zapravo najpre stasala loza u istoriji na području Srbije, čak pre nego na Fruškoj gori. Pa što da ne poverujemo? Suvozemni putevi sa izvora vinarstva od Kavkaza pa do Krita vodili su upravo ovim putem a loza je sama već našla pogodno tle.

Foto: Slobodan Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi