Vinarija Lakićević: Biti poseban, biti svoj

Osim što su vinograd i vina pod budnim okom italijanskih stručnjaka i što vlasnik Slaviša Lakićević sa sinom Lukom i bratom od strica Milanom Lakićevićem praktično vrši opite po pitanju sorti kojih je tridesetak posađenih, u pitanju je i jedan od najbrže rastućih vinskih brendova ovog dela Balkana čija su vina od pre godinu dana konačno dostupna i u Srbiji.

Sever Kosova ima svoje čari i svoje patnje i vinari to dobro znaju. Ali guraju napred kao da je sve regularno, čak i kad je jednostavnije vina plasirati u EU nego u Srbiju! Da ne pominjemo druge probleme...

Slaviša sa bratom Milanom Lakićevićem za koga u vinariji ne postoje nepoznanice

Ono što nas je u dočekalo u Leposaviću, malom mestu desetak kilometara južno od administrativnog prelaza Jarinje, bili su dolina Ibra i legendarni vinogradi manastira Banjska, prepoznati kao vrhunska pozicija još vekovima unazad a potrajali do 1945. godine. I od tada ništa. Omeđena zelenim brdima, reka je tu podelila teroar, poprilično drugačiji s jedne i druge obale. Pravo iznenađenje i za Stefana Dinija, agronoma koji radi za vinariju Lakićević od samog početka 2014. godine kao konsultant i zaštitar.

- Čista geološka igra. Stenovito i dosta mineralno zemljište s jedne strane gde se ekstrahuje mnogo cinka, sa druge reka je nanela sedimente i doprinela bogatstvu tla. Dve paralelne zemlje, jedna veoma kisela i mineralna, druga potpuno aluvijalna. Zanimljivo za vinarenje jer daju različite karaktetistike i ekspresije u vinu od iste sorte. Isti klon šardonea daće potpuno drugačija vina – kaže Stefano, vodeći stručnjak u Matura Groupi i saradnik stotinak vinarija širom Italije i sveta, čak neko vreme i u Vinariji Zvonko Bogdan.

Slaviša Lakićević, Srefano Dini (desno) i Gabriele Vaketipoltri

U poslednje vreme zanimaju ga posebno hibridne sorte, pa je tako i solaris zauzeo značajno mesto u vinogradima Lakićević.

- Impresioniran sam solarisom koji u poređenju s ostalim sortama pravi daleko manje problema pri organskom uzgoju, pogotovo u nezgodnim godinama kakva je bila ova 2023. Inače, pri odabiru sorte krenuli smo od njih stotinak, podigli mali eksperimentalni vinograd kao na univerzitetu, proveravali rezultate i tražili šta bi to moglo da bude najpogodnije za ovaj teroar i ovaj kraj. Ideja je bila naći nešto što je novo ali što može ispratiti tradiciju.

A tradicija je ovde veoma bitna. Ljudi vezani uz lozu non-stop pričaju o dobu pre komunizma čuvenom po vinogradima. No, tokom sedam decenija nečinjenja vinograde su prekrili snegovi, ruzmarin i... I sad je došlo doba da se otkrivaju položaji, kombinacije sorti, klonova. Istraživački, bukvalno pionirski posao za Slavišu i Dinija da nađu najbolju poziciju za malbek, sanđoveze, kaberne fran. Ili pino noar i pino blan za koje Slaviša tvrdi da su budućnost njegovog vinarstva. A to nije lako jer su ovde decenijama bile šume, pa od njih stvoriti vinograd nije mali posao. Skupo je, traži mnogo vremena i ljudi, sreću pri kupovini zemlje, organizaciju. Mnogo faktora koje treba složiti u sliku.

- Takođe, već prve godine bilo je problema – nastavlja Stefano. – Mnoge sadnice su u startu bile nezdrave. Ako sadnice nisu dobre loši rezultati se vide u narednim godinama i imperativ je bio izlečiti lozu, prilagoditi je strogim i restriktivnim EU pravilima kako bi se vina mogla na kraju izvoziti. Taj problem Slaviša je uspešno rešio otvarajući ove prostore i granice nekim novim sortama što je omogućilo brojne kasnije kombinacije.

Rađeni su naravno i rezovi. Ono što nije pokazalo dobar rezultat ostalo je u zapećku ili je jednostavno povađeno. A sadili su mnogo toga, među ostalim i grčki asirtiko, Slavišinu omiljenu sortu, probali gruzijski saperavi, italijanski nebiolo... Nekim sortama nije prijala klima, drugim nadmorska visina...

Tridesetak raznih sorti a svaka kao za sliku

- Žao nam je bilo ali to je evolucija, da utvrdimo koje sorte bolje uspevaju. Kod pino noara smo recimo probali različite klonove, radili mikro vinifikacije, svašta nešto. I jedino što sam siguran je da Slaviša nikada neće prestati da eksperimentiše, što mene čini srećnim jer ovde nisam samo konsultant već osećam i taj istraživački duh. Prolazimo kroz velike klimatske promene, ogromni su izazovi ali imamo sreću da je tu reka, izvori. Navodnjavanje nije neophodno osim u nekim slučajevima. Slaviša je svejedno postavio sistem kap po kap što je dobro zboga mladih vinograda sa velikom gustinom čokota do 10 hiljada po hektaru. Posebno na terasama gde je razmak između loza svega 50 cm. Verujete, to je mnogo loza.

Prelazimo Ibar i penjemo se u prvi vinograd iznad takozvane „šverc rute“ ka Novom Pazaru. Dok stojimo na vrhu nekih pet hektara ispunjenih lozom ispred nas je brdo Kamilja na kojem se nalaze brojne okamenjene školjke i rakovi. Ovde je dosta oblutaka svuda po redovima, dokaz da je nekada davno tu bilo jezero.

Koje je ovo grožđe, čik pogodite sad

Dugi redovi sovinjona protežu se nizbrdo na položaju Polje, davnašnjem metohu manastira Banjska, sve do tamjanike i šardonea ispod kojih je celom dužinom solaris prepoznatljiv po vrlo krupnom i nekako kožastom listu. Sa desne strane ima i kaskada, tu su širaz, fran i kaberne sovinjon, a kad podignemo pogled na susednom bregu je očigledno savršena raščišćena kosina za nove vinograde. Fenomenalan položaj!

- Jeste – kaže Slaviša, – izgleda fenomenalno ali treba pripremiti zemljište, posaditi 25 hektara, što je bez pomoći države nemoguće.

Dok špartamo duž redova u društvu agronoma priča nam kako je ovo zemlja njegovih predaka gde je deo nasledio a drugi kupio. I to da ovo grožđe staro devet godina mora da se „muči“ kako bi se iz njega izvukao maksimum. Pa kako su probali i prokupac, dodaje Stefano, ali su ga povadili jer na tom teroaru teško dostiže fenolnu zrelost.

Negde tamo sa druge strane Ibra nađene su stare autohtone srpske sorte i jedva čekam da pređu reku i dođu ovamo

Još dva puta prelazimo Ibar da bi se strmim putem pored stare crkve i groblja popeli do vinarije opkoljene vinogradima. Vrije kao u košnici, berba i prerada su u punom jeku, kapaciteti nisu veliki i svaka se sorta bukvalno bori za mesto pod suncem tankova. Nemamo sreću da upoznamo enološkinju Lauru Zudas koja nije prisutna tog dana, inače još jednog italijanskog člana ekipe što radi u vinariji Lakićević. Ali ćemo zaviriti u tankove, probati ledeno vino i mnogo toga što se „kuva“ u vinariji kapaciteta 40.000 boca. No, pre toga se još jednom uspinjemo ka vinogradarskoj zemlji čuda, položaju koji se zove „ražište“ jer je decenijama umesto grožđa tu uzgajana raž!

Jedan dugi, najosunčaniji red šardonea ostavljen je za oranž. Najviši vinogradi su i najzanimljiviji, bukvalno su to kaskade na blizu 600 metara nadmorske visine, a čini se da dominira traminac koji zasigurno neče patiti od nedostatka kiselina. Priroda je izuzetna, sa svih strana vrebaju brda, a na jednoj od strmina u daljini vidimo položaj Stubica gde su merlo i druge crvene sorte koje ulaze u vino Merula.

- Ovo je vionje, tu je i sila – kaže Slaviša, a nas zanima otkud sila na Kosovu? – Sam sam sebe nasilio, ali prošle godine nije bila dobra. Tačnije, grožđe odlično, ali vino nije osim za stono. Nedovoljno suve materije, mineralnosti, kiseline. Niti je vibrantno, niti ima dužinu, kvalitetno ali ne visokokvalitetno vino. Ove godine rod je bio ogroman, skinuli smo dve trećine da vidimo šta će se dodgoditi, pa ako vino bude dobro idemo dalje. Ako ne, vadimo i mesto njega dodajemo još vionjea koji je fenomenalan. Nije cilj napraviti bilo šta već kvalitet koji opravdava trud.

A za kasnu berbu i ice wine je ostavio broner, još jednu sve popularniju hibridnu sortu koju planira da bere u decembru i za koju kaže da uopšte ne treba da se prska u vinogradu. Botritis može da se pojavi ali nema plamenjače ni pepelnice.

Solaris u staklenim balonima je zapravo sorta na uzletnoj pisti popularnosti

To postaje potpuno jasno kad naiđemo na potpuno nov vinograd vranca, pa na sortu rubin dobijenu ukrštanjem širaza i nebiola.

- Odlično vino daje, puno suve materije – objašnjava. – Bugarska je sorta, ima je nekoliko proizvođača. Ovo sad je saperavi. Obe sorte su pod rizikom i posmatranjem šta će dati. Saperavi nažalost neće ići u amforu nego u bure ali ima lepo, fino, malo zrno sa dosta pulpe.

Još jedna potpuno rezistentna i zanimljiva sorta je sevinjer gris koji će naredne godine dati oranž vino. Mnogi grožđe zovu sovinjon ali to nije ispravno ime, inače ima boju sličnu tramincu i daje izuzetno dobro vino kad se neko vreme macerira. Nažalost nećemo ga probati, malo ga je bilo i sve su u vinariji popili, no ove će ga godine biti dosta više i maceracija će biti duža. Čisto da dođemo ponovo.

Nailazimo potom ponovo na solaris, ima ga na četiri parcele i svuda je veoma sličan, a tu su još pino noar i pino blan na dve kaskade. Sorte budućnosti, još jednom ponavlja kustos u ovom muzeju sorti.

 Po povratku u podrum, zapravo u zgradu koja na nivou zemlje poseduje sve što je neophodno za vrhunska bela vina, probamo prvo upečatljivu i ekstraktnu tamjaniku iz 2021. i 2022. godine. Sovinjon, šardone, solaris i rizling čine Oriolus 2021, koji su baš kao i šardone barik i sovinjon blan, posle dve godine u boci spremni za puštanje u promet.

Barike i crvena vina Lakićevići drže u drugoj zgradi. Hrast je francuski raznih proizvođača, a najčešći je Cadus.

Cadus, omiljeni Slavišin barik

- Meni je to za crveno vino najbolji barik – objašnjava Slaviša. - Seguin Moro daje mekše note ali se meni Cadus više dopada. No, imamo veći broj proizvođača jer enološkinja Laura ne želi da joj bude dosadno ovde (smeh).

Tu probamo baš dobar kaberne fran iz berbe 2021 koji će se za nekih godinu dana pojaviti na tržištu kao drugo crveno vino vinarije Lakićević uz vrhunsku kupažu Merula.

Možda se uskoro pojave kao posebna vina i neki njihov pino noar, možda kaberne sovinjon ili neka druga sorta koja za sada ulazi u kupaže. Bilo kako bilo, vinarija Lakićević krupnim koracima stupa u budućnost držeči se devize: Biti poseban, biti svoj.   |

Foto: Ivana Čutura