Vinogradi opasnog življenja

Te subote 23. septembra 2023. godine, obilazeći većinom male ali krajnje zanimljive pozicije vinograda sa obe strane reke Ibar, jednim delom već obranih, pokušali smo da saznamo otkud dolazi taj novi talas vinarstva na području gde je vladalo uverenje kako klima nije dobra za lozu.

A sve je počelo tako što smo probali izvanredna vina Lakićević koja su se već okitila dvostrukim i drugim zlatima na BIWC balkanskom nadmetanju, srebrom na Decanteru, zlatom za tamjaniku Upupa na Muscats du Monde u Francuskoj.

No, Lakićević je jedina vinarija sa leve strane Ibra pri čemu smo od vlasnika Slaviše načuli da je na suprotnoj obali kao u Francuskoj, potpuno drugačiji teroar.

Nakon administrativnog prelaska na Jarinju odmah po ulasku u Leposavić srećemo vinare na okupu u restoranu Barrique. U bašti preko čitavog zida ogromna i raskošna slika vinograda, verovatno italijanskih, najavljuje da smo u okupljalištu vinoljubaca. I zaista, uz Slavišu Lakićevića tu su njegov drugovi od detinjstva i iz škola, praktično tri vinska musketara: Milija Jevremović, inače vlasnik ovde poznate kafane „M“, hirurg Zvonko Radosavljević i Prvoslav Pera Antonijević, inače zaljubljenik u rajnski rizling.

Upoznajemo i „selektora“ ovog druželjubivog organskog tima. Italijanski agronom i konsultant Stefano Dini i njegov prisutni mladi asistent Gabriele Vaketipoltri (Vacchettipoltri) ozbiljno su posvećeni uzgoju vinograda na više kontinenata. Petnaestak godina Stefano udahnjuje zdraviji život lozi u brojnim oblastima i apelacijama: Chianti, Chianti Classico, Montalcino, Montepulciano, Carmignano, Maremma, Umbria; Emilia-Romagna. Uz oblasti Pulje i Sicilije, takođe Australije, mnogo je posla u Mađarskoj: Tokaj, Vilanji, Šomlo, a tim čuvenim vinogorjima evo priključio je Leposavić i ovdašnje vinograde na poziv Slaviše Lakićevića.

Tehnolog Laura Zudas koja vina gradi i za njih se brine ovaj put nije prisutna, ali se njen rad u čaši lepo očituje. I zaista je vrlo zanimljivo probati vina četiri različite vinarije u kojima se prepoznaje ista ruka agronoma i tehnologa čime se lepo ističe teroar koji je svakako različit, saznajemo iz pojedinačnih priča naših novih vinskih prijatelja.

Nebrojeno sorti u raskošnim vinogradima, Slaviša Lakićević

Iako Lakićević jedini ima desetine hektara pod lozom i mnogo toga u najavi, proizvodnju ili barem veću proizvodnju, prodaju i izvoz vina, iako je on taj koji je doveo italijanske stručnjake i rado ih „podelio“ sa prijateljima zarad iste vinske vizije agitujući na organsku „stranu“ čime je podigao vinarstvo severa KiM na potpuno novi nivo, svaka od ovih malih priča dragoceni je biser u dijademi opstanka na ovim prostorima.

Veliku priču malih vinara započinje u svom restoranu „M“ Milija Jevremović koji je na neki način najstariji po pitanju proizvodnje vina i osim Slaviše jedini poseduje sopstvenu preradu u vinariji. Njegov se posed nalazi na brdu Kamilja, jednom od bregova iznad Leposavića koji je zapravo krečnjački sprud. U krečnjaku ima okamenjenih rakova i školjki ukazujući na nekadašnje prisustvo nekog mora ili jezera. Tamjanika 2022 lepih kiselina, sjajan roze Izabela od merloa i kabernea, Renesansa od tri hibridne sorte (ako je jagoda među njima hibridna), šardone prepun belog cveća kao rezultat hladne maceracije sa ponešto banane na mirisu, sva vina bogata mineralnošću zaslužuju dobre ocene.

Kad te najmiliji naprave vinarem, Milija Miko Jevremović

 - Oduvek sam imao želju da uđem u vinsku priču – kaže dok gledamo uredan vinograd na oko 600 metara nadmorske visine bez trunke trave među redovima. - Naši stari su imali mali vinograd na toj lokaciji ali mislim da nisu pravili vino već su grožđe jeli. Tamo negde 1.800 i neke godine doselila se ovde majka sa tri sina. Jevrem, Nedeljko i Timotije, prva dvojica su ostala ovde a Timotije prešao na susedno brdo gde su danas i vinogradi Pere Antonijevića.

I tamo su Timotijevići proizvodili vina a tad nije bilo kalemova već se radilo iz reznica starih sorti koje su doneli sa sobom. Najčešće drenak i slične. Seća se Milija da su ga kao malog, pred njihovu slavu Đurđevdan slali po vino kod rođaka Timotijevića. Dva balona, u jednom vino u drugom šira za decu. Bila je slatka i dobro ju je zapamtio.

- Voleo bih da danas napravim takvu širu koja bi ostala zdrava do Đurđevdana, ali kako su to radili stvarno ne znam. Dva stara bureta, oksidacija, svašta nešto drugačije od onog što danas znamo o tehnologiji, no njima je lepo funkcionisalo.

Kasnije se preko studentske zadruge Milija zaposlio u Navipu, pa iako alkohol nije uopšte konzumirao priča o nastajanja vina probudila mu je želju da se time bavi. Pogotovo što su tu bili Mija Radovanović i Zoran Cilić. Slušao je i „krao“ ono što vinski majstori pričaju.

Godinama docnije otvorio je kafanu, pojavila se i potreba za vinom a i srpsko vinarstvo krenulo je privatničkim vodama.

- Potrošnja jeste bila skromna ali sretneš ljude iz studentskih dana, u razgovorima oko vina se javi želja. Krenula je i neka proizvodnja 2011. godine. Međutim, ovde svi pričaju da prave vina ali to nema veze ni sa čim.

Prava priča startuje 2013. godine. Moglo je i ranije, no razne turbulencije a posebno želja da se nasledi očevina prolongirali su početak koji je vezan za anegdotu. Mija Radovanović, i Zoran Cilić su preko Udruženja vinara organizovali edukaciju svojih radnika na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu kod profesora Jovića u trajanju od tri meseca. Zvali su i Miliju u „klupu“ ali je odbio iako je Udruženje plaćalo pola.

- Suma nije bila bezazlena. Te putovanja, pa predavanja, boravak svake nedelje po četiri dana u Beogradu. Sve to košta a nisam mogao ni posao u restoranu da pauziram. Ali moji u kući su znali za taj poziv i onda mi na rođendan 14. decembra svečano uruče poklon uplatnicu tečaja posle čega nije bilo vrdanja. Sve u svemu, jedno bogato iskustvo.

  I onda je u sve to Milija uvukao prijatelje od kojih, pored konzumentskih iskustava niko nije ni sanjao da će vino da radi, dok je njega posebno privukla promena klime. Rešio je 2018. godine na jednom hektaru da posadi vinograd pa šta bude. Prve kalemove kupuje u Trsteniku ali ubrzo prelazi na one iz italijanskog VCR-a. Šardone pa tamjaniku jer je video da sorta osvaja publiku a izboru je doprineo i otac vinara Minića iz Župe koga, i čiju priču Milija neobično ceni.

Na žalost kalemovi tamjanike su stigli tek na Vidovdan kad više niko ne sadi pa je bukvalno izgubio jednu berbu. Pored kabernea i merloa ima i kaberne fran od kojih radi mineralni i voćni cuvee Vremeplov, nedavno je posadio 1.000 čokota sovinjon blana, a boje kad nedostaje tu je game bojadiser. Uz jagodu tu su piwi (hibridi) Isabella i Noah, mirišljavo belo grožđe koje je predložio i doneo Stefano Dini.

- Nisam računao da ću napraviti vrhunsko vino ali školovanje mi je pomoglo. Potom upoznaš tehnologa Vladu Nikolića, mnogi ljudi ti pomognu konsultacijama, i ne samo time. Boža, Mire… Brat od strica završio je tehnologiju i hemiju, radio u Rubinu u razvojnom timu. Odasvud stiže znanje, informacije, čak i kad ne pitaš nešto konkretno u razgovoru saznaš. Znanje moraš da kradeš a meni su se pritom dobro složile karte.

Maksimalno očekuje oko 4.500 litara vina iz vinograda. Ove godine 1.000 manje jer sovinjon još nije stigao na rod a i tamjanici je tek prvi. Sa Vremeplovom ne žuri. Odličan je ali neka crveno vino odleži bar tri godine, biće još bolje.

Kako li su naši stari održavali širu do proleća, pita se Prvoslav Pera Antonijević

Prvoslav Pera Antonijević kad nije u vinogradu bavi se energetikom. Odličan rajnski rizling sa 700 metara nadmorske visine pod etiketom Majdevo 2022 nosi ime njegovo rodnog sela u kom je od 2020 krenuo da se organski odnosi prema lozi. Njegovi su se u brda oko Leposavića doselili sredinom 19. veka. Tu su pre toga na čitavom prostoru živeli neki drugi ljudi koji su se ozbiljno bavili lozom a potom odselili u Toplicu, u Blace gde je danas vinarija Doja, veli dok probamo lep, uglađen rizling sa 12% alkohola. Divnu voćnu završnicu lagano kite željeni tercijari petroleja. I Pera se seća te famozne šire sposobne da opstane ispravna jako dugo.

- Sećam se kao dete vinograda okolo, dosta njih za to vreme, oko 5 ili 6 hektara. Vino se radilo uglavnom crveno, ne samo grožđe, a moji su konkretno ispod kuće imali dvadesetak čokota koji i dan danas postoje. Profesorka Slavica Todić je vrlo zainteresovana da otkrije koje su to sorte.    

Struktura zemlje na 27 ari vinograda od kojih je nešto u kaskadama potpuno je drugačija od susednog brda Kamilja. Više je kisela zemlja ali se ispostavilo da su vinogradi ekstra napredni. Bilo je problema sa bolestima, smanjen je prinos, ali to nešto što je rodilo je odlično.

- Planiram da posadim pino noar ove godine, nekih pola hektara – otkriva Prvoslav. - Za kvalitet naših vina najbitnija je velika temperaturna razlika između dana i noći. To daje dosta interesantnih nota dok iz zemlje dolazi puno mineralnosti. Lozu radimo organski, najveći deo ručno, štitimo sumporom i bakrom uz pomoć gospodina Dinija koji nam daje recepture za prskanje.

Za prvo vino bilo je i malo eksperimentisanja. Započeta je fermentacija u inoksu a dovršena u hrastovom buretu. Pera smatra da se možda malo jače oseća drvo ali enolog, Italijanka Laura kaže da će se to smanjiti i da treba sačekati da preovlada sortni karakter petroleja.

- Vina ne prodajemo i zato sam na njima napisao privatna kolekcija. Možda krenem sa prodajom kad registrujem vinariju i sve bude po zakonu. Bilo je puno vlage ove godine u doba cvetanja, jedno jutro kao da je brener spržio botritisom lišće, ali idemo dalje hrabro. Možda se malo šalim kad kažem da imam veliko vino, ali rizling i onako treba da odleži barem jedno pet godina kako bi bio još bolji. I odležaće ako se ne popije (smeh).

Smatramo da se promenom klime jug lagano seli na sever, kategoričan je doktor za ljude i sovinjon, dr Zvonko Radosavljević

- Kad sam pomenuo da ću u Leposaviću da pravim vino, ovi što su mi donosili vina Metohije, sa juga, iz Orahovca, smejali su se, govorili da od toga nema ništa – objašnjava treći sagovornik, hirurg u Kosovskoj Mitrovici Zvonko Radosavljević.

Isto su rekli i ovi iz Raške, severno od Leposavića, ali kako vreme odmiče Zvonko svima preporučuje Lakićević vina i polako se menja percepcija. Vide ljudi da je tu sada ozbiljna priča. I onda, kada su jednom prilikom sedeli, družili se u kafani kod Milije, doktor usput pomene kako ima kod njega neka parcela zapuštena sa nešto voća…

- Narednog dana Slaviša je na tu parcelu doveo Stefana koji je obilazi, gleda prema suncu, prema Kamilji, pipa zemlju. Bez analiza i bilo čega vratili smo se u kafanu a onda mi je Dini mesec dana kasnije u mailu poslao čitav projekat: kako da se postave redovi, koja sorta, koji klon.

Stižu radnici iz vinarije Lakićević, pomažu da se postave metalni stubovi, razapne žica za ukupno 1.200 čokota. Vinograd sovinjon blana na položaju Gradac i visini od 600 metara sad je u petoj godini i sadrži takođe dosta mineralnog sedimenta ali je podloga laporac.

- Klon je bio jako napredan izgledalo je da će biti problema sa savijanjem lastara – seća se dr Radosavljević dok pijemo vrlo mineralni sovinjon Zaharije 2021, pun svežih sočnih kiselina dok onaj iz berbe 2022 ima nešto punije telo i jači pečat teroara. – Iako je klon sovinjona isti kao kod Slaviše, ovde kod nas se potpuno drugačije ponaša. Takođe, prve godine smo imali užasan problem sa pticama, razvlačili mreže i slično dok je lane udario botritis. Bilo ga je i sad u cvetu, četiri puta sam prskao grožđe, ali barem nije bilo ptica.

Radosavljević je Peru Antonijevića praktično zaveo da radi grožđe. Navalio sve dok Pera nije popustio. Kupili su zajedno polovni traktor, čak i atomizer ali onda shvatili da to nije za njihove parcele, da je komplikovano pa prskaju ručno.

Prvo vino nazvano Zaharije po imenu Zvonkovog oca napravio je 2020. i njime su se svi oduševili. Odneo je doktor vina i na Balkan Open Wine Vision.

- Prve godine imao sam vina za oko 800 buteljki koje sam držao u 11 balona od 54 litra pa sam u šali govorio da ga radim u staklenim amforama. Poučili su me da jednom nedeljno radim batonaž, zamutim i dignem talog.

Štampao je doktor naziv Zaharije na portugalskim čepovima, imao neke buteljke sa voskom. Vinski komentator Ljuban Očigrija rekao je negde da vinu fali više kiseline, ali ovog vinara kiseline baš nerviraju.

- Ovogodišnje vino u tanku je sasvim drugačije, blaže, punije. I razvilo se skroz, ali ova vinska priča je za mene ponajviše druženje i ako nam svima, osim Jevremoviću isti ljudi rade, konsultuju nas oko vinograda i vina, lepo se vidi različitost naših vinograda i teroara kom pripadaju.

Pre nego ćemo krenuti preko, na levu obalu Ibra u brda gde su vinogradi i vinarija Lakićevića, dr Radosavljević otvara fotografiju turskog popisa iz 1455. godine. Dokument pokazuje da je tada u selu Kunje, na levoj strani Ibra postojao jedan oveći vinograd i da se za vino plaćao porez.

Lepotu prirode, predela kroz koji prolazimo, položaja vinograda i kaskada teško je opisati. Današnjih 12 hektara loze Lakićevića možda bude sustiglo još dvadesetak na izvrsnom položaju kad se nađe sredstava, snage i vremena. Iste večeri uparujemo sva ovde pomenuta vina uz ukusne zalogaje i gotovo kompletnan portfolio Lakićević: Merula, Alcedo, Upupa, šardone Pikus duge završnice, kako onaj iz inoksa tako iz barika, sovinjon Parus, čudesni Solaris od istoimene sorte, pretpremijerno ledeno vino od tamjanike sa 137 grama neprevrelog šećera… Opijeni aromama rastajemo se pred ponoć da se izjutra sastanemo i razmenimo utiske.

A onda, tri sata kasnije, iz pravca Banjske kreću rafali…    |

Foto: Ivana Čutura