Rečki vinski povratak u budućnost

Festival je osim lokalnih proizvođača vina podsetio na istorijat proizvodnje grožđa i vina u Krajini, način vinarenja nekad i sad, i sve to uz klasičnu muziku kao krunu upravo završene manifestacije Mokranjčevi dani. Uz izražajne stihove o vinu nekolicine prisutnih pesnika, kušanje slatke šire isceđene ručno na starinskoj presi, te kulturno-umetničko veče začinjeno vinom i gastronomijom, promovisan je i potpuno obnovljeni Dom kulture u Rečkoj kao pozornica jednog boljeg sutra nekada bogatog sela, a danas poprilično uspavane sredine.

Tu u brojnim, nekada očito prostranim familijarnim kućama ukupno obitava svega petnaestak porodica što je užasna šteta ako se zna da u ovom mirnom, zdravom i zelenom krajoliku, prema rečima predsednika Opštine Vladana Veličkovića, postoji najveći broj vinarija sa ukupno najvećim površinama vinograda od oko 100 hektara u Negotinskoj Krajini.

- Glavni cilj festivala je bio da se Rečka postavi na vinsku kartu i ljudi upoznaju sa lokalnim vinima i proizvodima – objašnjava Dejan Mikić, vlasnik istoimene, najveće  vinarije u Rečkoj i uz Nebojšu Đorđevića i vinara Gorana Jankovića (Podrum Janković) jedan od trojice idejnih pokretača i organizatora čitavog događaja.

Đorđević koji živi u Novom Sadu ali je rodom iz Rečke, Janković i Mikić su oko Uskrsa ove godine pokrenuli temu, krenuli da traže pravi datum kako se ne bi poklopili sa drugim sličnim manifestacijama ovog kraja. Sopstvenim snagama pa i sredstvima osmislili su koncepciju da bi se potom uključila i Opština.

Vinska i muzička kultura u zagrljaju, profersorke Muzičke škole Stevan Mokranjac, Kristina i Vesna

- Jako mi je bilo stalo da napravimo ovaj događaj, da ispunim želju mog pokojnog kuma i ovdašnjeg pesnika, pa sam to predložio Đorđeviću – kaže Goran Janković. – Odmah se priključio i Dejan Mikić kome nije trebalo mnogo ubeđivanja jer svi mislimo da selo zaslužuje ovu manifestaciju, da naše vinogorje bude kao što je nekad bilo, da nam ljudi dođu u goste i upoznaju naša vina.

- Izbegli smo da se poklopimo sa manifestacijama u okolini kojih ima i već stvaraju tadiciju pri čemu zbilja mislimo da ima mesta za sve. I ako ovaj festival zaživi, a nema razloga da ne živi, biće to lepa dopuna vinskoj sceni na teritoriji Istočne Srbije – dodaje Mikić.

U Rečkoj postoji pet registrovanih vinarija. Uz podrume Ilić i Milivojević 1972, vinarije Mikić, Top Vinaris i Janković, tu je još sedam ili osam proizvođača vina uglavnom za sopstvene potrebe. Ta vina definitivno ne završavaju u boci već su rinfuzna, po hiljadu i više litara, nešto se popije u kući, nešto pokloni. Ovde izložena uglavnom su bila u boci, staklenoj ili plastičnoj, ali kulturno predstavljena.

Dejan Mikić, vlasnik vinarije Mikić i jedan od organizatora manifestacije

Zapravo nebo se uključilo u organizaciju događaja baš kao što ove godine uređuje sudbinu vinara. Kiše u proleće pri cvetanju smanjuju rod, potom kreće plamenjača, udara suša a onda ponovo kiša redove u vinogradu čini neprohodnim. Početak Festivala vina Rečka zamišljen je daleko glamuroznije, u vinogradu Mikić vinarije, sa vinom, grožđem, atrktivnim balama sena i muzičkim programom u izvođenju profesora muzičke škole Stevan Mokranjac iz Negotina. Tu odakle se vidi Mokranje, rodno selo velikog srpskog kompozitora. No, kiša je prethodne noći pala i sve se premestilo u prostrano dvorište vinarije Mikić u ulici JNA.

Sedam vinskih stanica u vidu barik bačvi postavljeno je u dvorištu vinarije, po jedno vino na svakoj uz kvalitetne informacije mladića i devojaka iz kruga porodice domaćina. Počinjemo sa vinom Sauvignon Blanc 2021 sa 14% alkohola i nešto zaostalog šećera. Polusuvo, sa mirisima voća i cveća, začuđujuće slatko, sočno i hermonično istovremeno zahvaljujući visokim kiselinama. To je vino koje odmah otkriva stil ove vinarije koja pored voćnosti ceni i slast u vinima. Baš kao i njihova publika.

Tu je sjajan šardone, pa roze, ali sve sa tim štihom slasti. Veoma zrelo crveno voće dopire iz kupaže 75% kabernea i merloa Cuvee I 2019 a ovo vino se od sve sile mezetluka, domaćih peciva, raznovsnog keteringa ponajbolje aromatski i teksturom slaže uz ukusne i meke, zrele suve smokve.

Perjanica kuće Cuvee I Selection 2019 sa 14% alkohola identične je kupaže samo je vino odležalo 12 meseci u srpskom hrastu. Dok sa obližnjeg balkona dopiru evergrin zvuci violončela i violine, Dejanov zet Zoran Jovanović prezentira ovo vino. Za ovu priliku stigao je iz Austrije gde živi i gde se distribucijom Mikić vina bavio. Zato ga dobro poznaje pri čemu otkriva kako Austrijanci rado piju ova crvena vina dok bela slabije jer nisu ljubitelji zaostalog šećera u belom vinu.

Prostrano dvorište se vremenom ispunilo. Stigao je pun autobus iz Novog Sada, ekipu predvodi Nebojša Đorđević, pa se žamor širi na sve strane dok dron zujeći sklapa sliku sa visine. Kolači dominiraju uz desertna vina Dolce i Destino, a čini se da u vinu jedino ne uživa poznata pevačica Goca Tržan čiji je suprug Radomir Novaković u okviru PHD Production kuće uradio sjajan imidž klip kao promotivni vizual za festival.

- Uopšte ne pijem alkohol, pa ni vino – smeje se Goca, kao da se izvinjava, ali podršku manifestaciji pruža dobrim raspoloženjem do završetka događaja.

Negde oko 17 časova selimo se pred Dom kulture gde su sa dve strane trga postavljene tezge sa vinima, rakijama, medom. U sredini je bina sa velikim video bimom, dug i uzan sto sa klupama sa obe strane gde će ponajviše odmarati starija generacija, pijuckajući vina i komentarišući sve oko sebe.

Ima dosta i omladine, očito uzbuđene zbog dešavanja kakvog u Rečkoj godinama nije bilo. Na dva stola postavljene su brojne dobre, duboke vinske čaše, sve je na dohvat ruke i besplatno. Uz ulicu se prodaju izvanredne mekike, hladni sokovi a tu, iza jednog kamiona raspaljena je vatra. Sprema se kazan pun srnećeg gulaša i vrhunski roštilj za 220 gostiju koji će zauzeti do poslednjeg mesta okrugle stolove u Domu kulture prateći program i uživajući u pravoj domaćinskoj hrani, vinima i domaćim rakijama, vinjaku, sokovima.

Duhom u Novom Sadu, mislima na selu, Nebojša Đorđević

Sa bine veoma kratko okupljene pozdravlja Nebojša Đorđević kome se predsednik Opštine Veličković zahvaljuje što je došlo do ovog okupljanja i podseća:

- Evidentno je da Rečka ima najviše vinograda u opštini Negotin kao i najviše vinara. Ovako nešto je trebalo još mnogo ranije započeti, možda je Rečka i trebala biti prva ali su je pretekli Rajac i Rogljevo. Jer Rečka ima najveći potencijal a ja već naredne godine očekujem jedan konstruktivni sastanak sa svim Rečancima koji su voljni da ovo guramo na viši nivo. Opština će maksimalno podržati da festival postane tradicija jer selo zbilja ima dušu ali na jedan drugačiji način od Rajca i Rogljeva.

Vladan Veličković, predsednik opštine, je uveren u svetlu budućnost manifestacije  

p- Kad smo krenuli u ovu priču kontaktirali smo Opštinu, turističku organizaciju – potvrđuje Mikić. – i odmah dobili, za mene, neočekivano dobar fidbek od predsednika Veličkovića. Jako mi je drago što inicijativa dolazi sa vaše strane, a ako vi znate šta hoćete ja ću kopati i rukama i nogama, uradićemo, pomoćićemo sve što treba, rekao je. Spomenuo je i ono što daje još veću čar, nas koji smo povratnici iz inostranstva i kako se zalažemo za selo, a ne samo za našu vinariju i kako je to stvar koju treba podržati.

Zaista  – dodaje Dejan –  Dom kulture je saniran skoro kompletno u rekordnom roku, a predsednik ponavlja: „Ne ustručavaj se, šta god bude trebalo zovi, piši, javljaj i rešavamo.“ Naredne godine nadam se još većim pomacima, a sad moramo organizovati sastanak sa kolegama, vinarima iz sela, da vidimo rezime šta je i kako je bilo, što se kome sviđa a šta ne.

Lako je uživati u vinu kad se poznaje i teorija vinskog bon-tona, dr. Nemanja Tomić predavač na Vinskoj akademiji Srbije

Na bini dr. Nemanja Tomić, član Vinske akademije govori o vinskom bontonu a publika pomno prati. Tehnolog Dimitrije Zeka Stanković recituje pesmu o vinu, dok daleko više poezije nude akademik i književnik Mišel Botrez i njegova supruga, profesorka Ljiljana Gligorijević. Na kraju momci iznose presu, gajbice sa zrelim crnim grožđem merloa iz Mikić vinograda i pred publikom uz aplauz pretvaraju slatka zrna u još slađu širu koju svako može da naspe i proba.

Obilazimo štandove, vinari su raspoloženi za razgovor a vina neočekivano dobra. Naravno, kad je reč o crvenom uglavnom je to već etablirani kaberne sovinjon Negotinske Krajine. Od belih, mnogi nude rajnski rizling kao relikt vremena u kome je špricer dominirao, a danas je to sasvim fino vino. Da zaista, vina jesu dobra i kod onih koji ih neće flaširati osim za ovu priliku a cena je ujednačena u plastičnim bocama, po 300 dinara za litar!

Dragan Milovanović vlasnik istoimenog gazdinstva vina radi amaterski za sebe, kaberne sovinjon lepih kiselina i harmonični sovinjon blan. Po 500 litara belog i crvenog. Obnovio je zasade 2010. stavio grožđe na špalir što je ranije sađeno na čokot.

Krupni momak Saša, vlasnik Podruma Petrović nudi sjajan roze od muskat hamburga kog napravi poprilično. Na dva hektara uspevaju preko četiri decenije stare loze župljanke, smederevke, oba rizlinga, muskat otonel i šardone uz merlo i kaberne. Sve što smo probali, pokazalo se.

Jedan od organizatora, Goran, vlasnik Podruma Janković, ne samo da nudi vina već i zanimljive priče. Upoznaje nas sa Stanković Dimitrijem Zekom, tehnologom kod svih rečkih vinara, nekadašnjim članom Jugoslovenske komisije za ocenjivanje vina, rukovodiocem u gigantima vinske industrije Župe, Negotina, Niša. Sa više od osamdeset godina i dalje prenosi iskustva iz sfere vinarstva.

Posle osam decenija i dalje u akciji, tehnolog Dimitrije Zeka Stanković sa jednim  od osnivača festivala, vinarom Goranom Jankovićem

Goran je vinariju registrovo pre tri godine. Na pet hektara poseduje rajnski rizling, šardone, ove godine posadio je tamjaniku belu. Ima i roze od prokupca sa sovinjon blanom i 15% muskat otonela, pa merlo, barikirani kaberne sovinjon iz berbe 2020 pod etiketom Malo Brdo.

- Na Malom brdu su nekada bila raičanske pimnice od kojih su ostale samo zidine. U to vreme je u celom okrugu postojalo samo selo Sikole odakle je Hajduk Veljko oženio Čučuk Stanu. Na prostorima ispod starih pimnica ljudi su nalazili raznorazne predmete a same pimnice nisu bile od kamena. U to vreme burići nisu imali metalne obruče već drvene, takođe pošto nisu imali ambalažu za skladištenje vina ljudi su kopali takozvane bunare, prekrivali ih glinom i tako čuvali vino. Kad je filoksera odnela lozu, prodavali su iz njih vino Francuzima koji su čabar (50 litara) plaćali jedan Napoleon dukat.

Domaćinstvo Zdravković predstavlja vlasnik Zoran. Na 2,5 hektara gaji rajnski rizling, kaberne, pino noar, belu tamjaniku, župljanku. Ponajviše prodaje grožđe ali napravi i nešto vina, pa uz šardone i kaberne čak i dve vrste rozea koji se ističu lepim kiselinama.

Na seriju Tajna vinove loze podseća bagrina Šuška koju u podrumu Nebojša Milivojević radi od prošle godine. Ima liniju Kadar gde su kaberne i šardone, Vazda su rizling i game, Kapric je crni burgundac. Sve to uspeva na pet hektara a šardone je perjanica kuće, dok kaberne odležava godinu dana u bariku i potom u velikoj bačvi od 3.000 litara. Godišnje proizvede 50.000 litara i posle Mikića je najveći proizvođač u Rečkoj.

U dupke punoj dvorani Doma kulture profesor Srđan Popadić opisaće istoriju Poljoprivredne škole Rajko Bosnić na Bukovu i 132 godine tradicije od kada ju je osnovao kralj Aleksandar I. Saznajemo vredne podatke kako je u vreme Kraljevine Jugoslavije to bila jedina takva škola u Srbiji, da je posedovala ampelografsku kolekciju 250 sorti grožđa kao i da je od 1928. godine, kada je prerasla u srednju školu, do sada diplome dobilo 12.000 učanika.

Uz vinsku istoriju Negotinske Krajine i 132 godine Poljoprivredne škole na Bukovu, zalogaji lakše klize, profesor Srđan Popadić

Uz ukusne zalogaje i poduži blok popularnih hitova u izvođenju gudača i pijaniste bliži se kraj svečanosti. Neko bi sad voleo da se čuju i „narodnjaci“ ali manifestacija nije tako zamišljena.

Baš kao što ni ova vina nisu postojana ni spremljena za dugo odležavanje, ali u ovom trenutku iskazuju pun potencijal grožđa. Što neko reče, svi ovi ljudi su uglavnom završili poljoprivrednu školu na Bukovu, odrasli su u vinogradima, znaju sve o grožđu, a vinogorje je takvo da daje savršen proizvod. Od tog grožđa samo namerno grešeći možeš da ne napraviš vrhunsko vino i to jeste glavni razlog zbog koga ova manifestacija mora imati budućnost.

- Želimo da manifestacija postane tradicionalna, da prikažemo ostatku Srbije mogućnost proizvodnje kvalitetnog vina u Rečkoj. Upravo se završava komasacija, kreće ukrupnjavanje poseda i biće dosta zemlje koja trenutno stoji prazna. Otvara se mogućnost za neke nove proizvođače grožđa da dođu i ovde podignu svoje vinograde – objašnjava Dejan Mikić i dodaje – Mi ovde možda u neku ruku i jesmo na kraju sveta ali za proizvodnju vina to nema nikakve veze jer ne pravimo mi kifle pa ako ne isporučimo ujutru, pokvariće se.

Samo treba motivisati ljude da krenu u proizvodnju kvalitetnijih vina  – siguran  je Dejan – pomoći im da to rade u ovakvoj sredini. Posao je pomalo nezahvalan jer uvek postoji sujeta, lično sam ponudio u okviru manifestacije ljudima da dođu i uzmu boce, koliko god kome treba samo da ne bude bidona i opranih flaša sa vinom na tezgama. Nažalost niko nije prihvatio ali su svi zaista već imali neku spremnu ambalažu i bilo je OK, uzalud sam se plašio. Sa druge strane postoji nedostatak mogućnosti za brži napredak. Ljudi koji se danas bave poljoprivredom nemaju novca da investiraju a prisutan je i nedostatak ideja. Ali za ovu priliku svi su se svojski potrudili.

Znate – dodaje Dejan – od početka mora da se radi kako valja i možda jeste bilo nekih sitnih propusta, ali ništa strašno što ne može da se popravi. Voleo bih da za neku sledeću priliku dobijemo bolji put do sela. Stvar je u tome da na kraju sela završava opština Negotin a počinje Zaječar i onda bi tu temu trebalo progurati bukvalno u dve opštine. Ali videli smo ovde, oseća se neka pozitivna energija, mirnoća, jedna brzina manje nego u urbanim sredinama. To je ono što želimo da objasnimo i ponudimo, a ja sam svime viđenim zbilja više nego zadovoljan.

Foto: Slobodan Vidović