Organizacija za budućnost

Za istoriju, deo izlagača prve Organizacije

Pokret prirodnih vina (Natural Wines) uzeo je poslednjih desetak godina maha u SAD i Zapadnoj Evropi, a sudeći po broju vinarija koje se odlučuju na takav način proizvodnje reklo bi se da su te ideje stigle i u region, pa i u Srbiju.

Na prvoj Organizaciji predstavilo se dvadesetak srpskih vinarija, uglavnom mladih po broju berbi, te nekoliko renomiranih organskih vinarija iz regiona i sveta. Najveće zvezde među njima bili su gosti iz Portugala i Južne Afrike Rita Fereiro Markis (Rita Ferreira Marques) i Mark Kent (Marc Kent), koji su održali i malu radionicu na kojoj su predstavili četiri svoja vina.

Zadovoljstvo na Organizaciji, Mark Kent

- Veoma sam iznenađen kvalitetom srpskih vina, posebno entuzijazmom koji vlada među mladim srpskim vinarima odlučnim da vina rade na organski način – kaže Mark Kent koji je za ovu priliku došao prvi put u Srbiju. - Sviđa mi se atmosfera na festivalu, mnogo mladih ljudi koji tek ulaze u svet vina, radoznalih i otvorenih prema novima saznanjima. Odlično iskustvo! Probao sam dosta, nisam uspeo da zapamtima baš sva imena, ali ako bih nekoga trebalo da izdvojim od onoga što mi je skrenulo posebnu pažnju onda su to vina vinarije Sagmeister.

O tome šta je organsko vino govorio je vinar Branislav Anđelić iz vinarije Plavinci na radionici održanoj u okviru projekta „Brendiranje srpskih organskih vina“ podržanog od Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove.

Što se izlagača na prvoj Organizaciji tiče, svi ističu neophodnost ovakve manifestacije i potpuno novu publiku koja se tu pojavila, a evo i nekoliko zapažanja o samim vinima.

Mladi vinari iz Negotinske krajine, trojka iz vinarija Raj, Dalia i Tenuta Est, bila je sve vreme u fokusu znatiželjne publike, baš kao i vinarija Lakičević s Kosova i Metohije čija su vrhunski precizna vina bila pravo otkriće i za one iskusnije posetioce vinskih manifestacija.

Vinarija Kostić iz Prokuplja iznela je nesvakidašnju tamjaniku, bogatu i snažnu na nosu i kao svila glatku na ukusu, te berbu prokupca iz 2020. godine koja je potpuno na tragu one iz 2017. godine koja je ovoj maloj vinariji donela prestižno priznanje za najbolje srpsko crveno vino od autohtone sorte!

Lepota organske vinske priče u Srbiji, Aleksandar Todorović i Miloš Kostić

Mladi Aleksandar Todorović već je nazobilazna pojava na srpskoj organskoj sceni, a novim vinima ukazuje na sve veću veštinu da na lako prihvatljiv način u boci pomiri tradiciju i ekspresiju. O tome najrečitije govore nove berbe vina Doodle White i kupaže 333 koja je ozbiljan adut u belom segmentu aktuelne ponude srpskih organskih vina.

Vinarija Madžić specijalizovana za vina od sorte merlo krupnim koracima ide ka samom vrhu srpske vinske scene, što se odnosi i na vinariju Bikicki, možda i najboljeg ambasadora srpskih organskih vina u inostranstvu!

Vinarija Sagmeister, poslednjih godina u samom vrhu najboljih u Srbiji, ponovo je oduševila furmintom i kadarkom, baš kao i Jović iz Potrkanjskog kraja čiji su vranci i rizlinzi jedna od najoriginalnijih i najvrednijih priča aktuelne domaće vinske scene. Nešto slično važi i za Moravu valjevske vinarije Milijan Jelić koja je bila među ovdašnjim pionirima neformalnog organskog vinarenje pre nekoliko decenija, u vreme kada to i nije bila tako velika i glasna priča u Srbiji.

Čuvena vinarija Ivanović iz Župe uz prokupce i tamjanike iz nove berbe predstavila je i svoje prve pokušaje u izradi pet-nata od prokupca pod etiketom Jara i oranž vina. Za mnoge je novo ime bila vinarija Vert čiji se vinogradi nalaze na Bisernom ostrvu i koju vode Dejan Stojanović i Milena Radenković, a u čijem se portfoliju nalaze odličan rajnski rizling, sovinjon blan i šardone.

Plavinci kraj Grocke i MV vinarija iz Stalaća dobri su znanci ovdašnjih ljubitelja organskih vina, kao i legendarni Ivo Enjingi iz Slavonije koji nekako uvek iznova oduševljava svojim neuništivim vinima pod etiketom Venje starim i po 10, 15 i 20 godina, te popularna dalmatinska vinarija Jokić, jedna od prvih sertifikovanih u regionu, prepoznatljiva po vinima od sorti pošip i maraština, te uvek uzbudljivom spoju kaberne sovinjona, širaza i merloa u etiketi Cuvee.

Vinarije McC, Vinarium i sasvim nova Burma ponudile su vinski otisak teroara Fruške gore, trenutno verovatno najvećeg uporišta organskog vinarenja u Srbiji, a nova vina predstavila je i vinarija Ambelos manastira Koporin iz Braničevske eparhije koja uzgaja grožđe na četiri hektara.

Ono što je izvesno, a sudeći prema utiscima izlagača i publike, niko s ove manifestacije nije otišao ravnodušan. A s obzirom na prosek starosti publike koji teško da je prelazio 25 godina, budućnost srpske vinska scene u dobroj meri leži i u ovim i ovakvim vinima.   |

Foto: Ivana Čutura